Зашто Срби „беже“ од психијатра

Поделите:

Код нас се ментални проблеми и даље крију и негирају, уместо да се лече као и физичке тегобе. Стручна лица помажу да се суочимо са тешкоћама на прави начин и уз подршку

Пацијент лежи на каучу и прича о свом замршеном детињству док замишљени чика са наочарима седи на фотељи одсутно записујући нешто у нотес – слика је коју о психотерапији шире популарне књиге и филмови. Али, реч је само о једном у низу стереотипа који прате ову професију.

Офелија у Хамлету каже: „Знамо шта смо, али не и шта можемо да будемо“. И тада на сцену ступа психотерапија. Њен циљ је да ослободи људе, говорио је психолог Роло Меј. Његов колега Алберт Елис веровао је да је будућност психотерапије у школском систему и да свако дете треба научити да преиспитује себе и превазиђе потешкоће са којима се суочава.

И у нашој земљи ова дисциплина има много жестоких критичара, а мало ватрених заговорника. Ипак, да смо отворенији према психотерапији него раније, посебно млађа популација, примећује мастер психологије и психотерапеут Стево Бајаловић. Проблема је, ипак, много, а један од основних, према речима саговорника „Живота плус“ је што психотерапија у нашој земљи, за разлику од развијених, још није призната као наука, па не постоји ни званична професија психотерапеут. С друге стране, у развијеним земљама, како напомиње наш саговорник, психотерапију плаћа здравствено осигурање, јер је препозната као битна за ментално здравље.

– С обзиром на то да већина људи код нас има основни егзистенцијални проблем, тешко могу себи да приуште психотерапију иако су свесни потребе за њом. Психотерапија је рад на себи, на духовном, душевном, менталном, па и физичком унапређењу здравља, али ако имамо основни проблем егзистенције, тешко можемо доћи до врха пирамиде где је смештен лични развој и духовност. Још један разлог за слабо померање јесте брзина живљења, људи траже инстант решења, која могу да помогну, али на површинском нивоу, а корен проблема је и даље присутан. Све је мање људи који су спремни да зароне дубоко у себе, а управо то ради психотерапија, суочава се са кореном проблема како би живот био лепши и смисленији – каже Бајаловић.

Заблудама о овом послу никад краја. Па тако, једни ће тврдити да психотерапеути нису баш „своји“. Други ће се питати како им психотерапеут може помоћи кад је његов живот далеко од савршеног. Трећи ће, пак, кривицу за све проблеме пребацити на лошег терапеута. Стереотипима доприносе и филмови у којима су психотерапеути чести јунаци. У француској драми „Специјални третман“ психоаналитичар тражи утеху у проститутки специјализованој за играње улога.

Култни холивудски „Добри Вил Хантинг“ приказује терапуета пуног разумевања који помаже главном јунаку, бриљантном математичару, да савлада проблеме. Једна од најуспешнијих серија у историји кабловске телевизије „Сопранови“ фокусирана је на шефа мафије који тражи помоћ психијатра због проблема са којима не може да изађе на крај. Роман Полански је у кратком рекламном споту за Праду искористио управо овај мотив, па се тако богата клијенткиња јада терапеуту како је усамљена, а он је за то време опчињен њеним капутом.

– Кроз филмове, психотерапеути су представљени као људи који се досађују док ви причате о веома битним животним ситуацијама. Добар допринос разбијању стигме око психотерапије дала је серија која се емитовала и код нас „На терапији“. Предрасуде споро настају, па им треба дати времена да нестану. Улога медија који треба да едукују људе по овом питању је веома важна – истиче Бајаловић.

Чак и људи који немају предрасуде, а имају новац за терапуета, често застану јер не знају како да изаберу правог. Наш саговорник подсећа да постоји више од 400 модалитета у психотерапији, а избор зависи од личних афинитета. Најбољи начин је, каже, препорука, али ако је терапует одговорао нашем пријатељу, не мора да значи да ће и нама.

– С обзиром на то да психотерапија није препозната као наука о Србији, већина људи себе самоиницијативно проглашава психотерапеутима, тако да је неопходно да проверите њихове референце. У сваком случају, уколико не видите резултате, а прошло је три-четири месеца, размислите о промени терапеута, али пре тога разговарајте са њим. Можда је само ваш отпор довољно јак да не видите промене. Многа истраживања управо показују да највећи утицај на резултате у психотерапији не даје одређени правац или техника, него личност самог психотерапеута – закључује Бајаловић.


Данас се сви баве психом

Психијатар, психолог, психотерапеут – мада је реч о сродним дисциплинама, разлике су значајне. Према речима нашег саговорника, све три имају у корену „психо“, што значи душа, циљ им је исти – да помогну човеку, али приступи су различити. Психијатрија је, подсећа Бајаловић, грана медицине, психологија је дуго била грана филозофије, да би се у 19. веку изборила за независно постојање, док је психотерапија независна наука.

– Начин на који ћемо помоћи човеку да сагледа и реши своје проблеме не учи се ни на психијатрији, ни на психологији, него кроз теорију и лично искуство на едукацији за психотерапеута. На њу могу ићи они који су завршили основне студије психологије, медицине или неки од хуманистичких факултета уз полагање додатних предмета из психологије – истиче Бајаловић.

МИТОВИ И ЗАБЛУДЕ

Наш саговорник издваја и разбија најчешће предрасуде о психотерапији.

„Сад ће мени тамо неко да каже шта ја треба да радим“ – То је честа реакција наших људи кад им неко предложи да посете психијатра или психолога. Али, не говори пацијенту стручњак шта треба да ради већ је циљ психотерапије да га осамостали да преузме одговорност за своје потупске и одлучи шта је најбоље за њега.

„Нисам луд да идем код психијатра“ – Уколико почне да вас боли зуб, стомак или имате неки други здравствени проблем, можда нећете одмах похитати лекару, али ако се бол пролонгира, обратићете му се. Тако би требало да буде и са психотерапеутом. То не значи увек да имате озбиљан психопатолошки поремећај. Психотерапеут је обучен за рад са разним проблемима који су присутни мање-више код свих нас.

„Чему ми служе пријатељи, они ће да ме посаветују?“ – Могу вам, донекле, помоћи пријатељи и блиске особе, али психотерапеут објективније сагледава ваш проблем и ситуацију од њих.

ЗВЕЗДЕ НА „КАУЧУ“

Холивудске звезде често посећују психотерапеуте, један од највећих заговорника, глумац и редитељ Вуди Ален, не крије да се бори са анксиозношћу, неурозом и бројним фобијама, али тврди да су му третмани са стручњацима много помогли да преброди тешкоће у каријери и у животу.

– Људи ми кажу „Погледај себе, толико дуго идеш на психоанализу, а завршио си у браку са три и по деценије млађом женом. И још си неуротичан. Плашиш се да идеш кроз тунеле, плашиш се да стојиш поред сливника у кади“. Одговарам им да сам имао врло продуктиван живот и напорно радио, борио се са стресом и никад нисам упао у депресију. А нисам сигуран да бих све то успео да није било психоанализе – каже Ален.

Новости

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *