НЕКАДА СУ БИЛИ ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ А ОНДА СУ СЕ ЗАМОНАШИЛИ: Бивша супруга Бориса Тадића је једна од њих, ево ко још…

Поделите:

Били су сасвим обични људи световног начина живота. Јавност их је упознала на основу њиховог талента, а онда су одлучили да се склоне с позорнице и посвете вери.

Растко Лупуловић

Глумац ког најбоље памтимо по улози Миланчета у серији “Отворена врата” и члан бенда “Канда, Коџа и Небојша”замонашио се 1996. године. Те исте године је добио и награду за глумачку бравуру “Зоран Радмиловић” на Стеријином позорју у Новом Саду

“Да, најбитнија ствар код мене је моје обраћење у хришћанство. Стицајем околности сам почео да одлазим у цркву. То ми је помогло да се спустим на земљу из неких мистификаторских облака. Уопште, хришћанин-православац је моје најближе одређење. Осећам се засићеним и замерним од рока и свега тога. Рок је негде у складу са општим начином живота, општом површношћу. Кад одем на Академију, изђускам се и вратим се кући празан и туп. На литургију одем са истим расположењем, са потребом да доживим катарзу, али кући дођем сређен и миран… у сусрету са вером и традицијом, долазиш до хармоничног разрешења својих немира, а у рок животу долази до прикривања тих немира или потпуног отупљивања свих емоција. Зато људи у року изгубе ту неку креативну црту, истроше се, истроше се, истроше се”, рекао је Растко Лупуловић у интервјуу који је дао 1996. године.

Био је глумац врсног талента, а позоришна публика и данас прича о неким његовим улогама. У позоришту се затекао сасвим случајно, када га је другарица одвукла у “Дадов”. Тада је имао дугу косу, кожну јакну и дувао је траву. Данас је отац Иларион, игуман манастира Драганац.

“Никада нисам зажалио или да сам се покајао што сам постао монах. Напротив често ми се догађа да Богу благодарим што ми је помогао да се определим за овај пут јер, наравно, све је засновано на човековој слободној одлуци. Без слободне одлуке свакога од нас нема ни праве праве слободе… Љубав и слобода је оно нешто за чим сам ја кренуо”, рекао је Лупуловић у емисији “Експлозив”.

Веселинка Заставни­ковић (Напомена: на издвојеној слици је игуманија Ирина
Манастир Грабовац због недостатка фотографије)

Монахиња Ирина је јавности најпознатија као бивша супруга некадашњег председника Србије Бориса Тадића. Рођена је у Осјеку, као ћерка официра ЈНА. Била је врло паметна и згодна. И страшна противница религије. Револуционарка… Радила је као новинарка, а потом и у Министарству вера. С Тадићем се разишла након 16 година брака. Са дужности шефа службе за односе са јавношћу 2002. године отишла је у манастир Пећку патријаршију. Након пет година такозваног искушења, средином октобра 2007, постала је монахиња с духовним именом Ирина.

Следећи је наш познати музичар и фронтмен рок групе Срђан Гиле Гојковић

Фото: Јутјуб

Познати музичар и фронтмен “Електричног оргазма” Срђан Гиле Гојковић је прошле године најавио да ће се замонашити у једном од будистичких храмова у Мјанмару.

“Ја сам се увек питао које је објашњење ове егзистенције, шта се овде заправо дешава на практично – филозофском нивоу. И када сам прочитао прву књигу о будизму, то ми се учинило као први логичан одговор који разумем. Савршено разуман, без икаквог мистицизма, магичних сила, све си некако могао на основу свог живота и искуства да провериш лично. Тако је све кренуло. Будизам је психологија. Буда је човек чији би најближи опис био – доктор. Он је успео да спозна који је највећи проблем људске егзистенције, а то је та вечита незадовољеност и патња. Будизам ти даје дијагнозу, каже како је болест настала у уму и на крају даје пут како да се излечиш”, рекао је Гиле.

Александар Саша Кнежевић

Фото: Јутјуб

Александар Саша Кнежевић је са Војславом Туфегџићем аутор књиге “Видимо се у читуљи”, а по њој су направили и сценарио за истоимени филм.

Кнежевић је био новинар “Политике”, онда је тиховао у Студеници, и замонашио се на Хиландару. Као монах Ромило Кнежевић, шест година је спремао докторат у Лондону, на Универзитету у Оксфорду. У емисији “Агапе”, Александра Гајшека, причао је о свом необичном животном путу.

Последњи монах већини нас је врло добро познат…

Арсеније Јовановић

Фото: Јутјуб

Монах Арсеније Јовановић из мана­стира Острога пре него што се замонашио био је веома активан на музичкој сцени такозваног Новог таласа. Свирао је са члановима ЕКВ, а о свом искуству 2006. је објавио књигу “Бог и рокенрол”. Најбољи друг из детињства му је био сликар Душан Герзић Гера.

Извор: ноизз

Поделите:
1 reply
  1. miha bukovac
    miha bukovac says:

    Naravno da ljudi koji svojim temperamentom i senzibilitetom ne mogu ni na koji način da se uklope u svetovni život (a pokušavali na razne načine) i veruju da su našli (ili nalaze) mir i spokojstvo u hramovima! Oni (možda) misle da su tamo „našli Boga“ (svoga), ali (izvesno je) da tamo nije nikakav Bog niti je tamo (nekakva) Istina. „Bog“ bi trebao biti u samom Čoveku (kako je već rekao stari, antički, Diogen) ali taj čovek bi morao biti „bogolik“, a oko nas su (najčešće) đavoliki ljudi i pravi đavoli, samo pogledati tog Irineja Gavrilovića, pa Pahomija, zatim Kačavendu i onog Peranovića (što izteruje „đavola“ iz čoveka lopatom!) Sve su to sami đavoli i đavolike kreature kao što su i Toma majmun i onaj Bratislav Gašić koji kupuju svoje „blaženstvo“ od crkve, ali ima ih (naravno) još puno „anonimnih“ (nepoznati za širu javnost).

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *