„Сребреница – Издани град“ – Норвешки филм који руши западни мит о геноциду (цео филм)

Поделите:
НОРВЕЖАНИ РАЗОТКРИЛИ СРЕБРЕНИЦУ: Насер Орић зарадио милионе на шверцу УН помоћи

 

Оле Флум аутор документарног филма “Сребреница-издани град” који говори о издаји ратног председника Председништва БиХ Алије Изетбеговића и жртвовању својих сународника, као и томе како је ратни командант такозване армије БиХ у Сребреници Насер Орић и његови људи прошверцовали тоне хуманитарне помоћи, као и да у овом граду заправо није било геноцида.

Филм „Сребреница – издани град“ је такође својеврсно сведочење и актуелних челника власти у БиХ међу којима је и некадашњег другог човека у Сребреници током рата Хакије Мехољића, који је био одмах иза ратног команданта Сребренице Насера Орића, а који је сведочио о сусрету са Алијом Изетбеговићем у Сарајеву када им је он, како је рекао, објаснио да му је тадашњи председник Бил Клинтон рекао да би, за покретање интервенције против Срба, било потребно да “четници” убију 5.000 муслимана“.

“Јеси ли ти луд. Ко је тај који ће одредити ко ће рећи – ти идеш, а ти не идеш на клање“, рекао је Мехољић Изетбеговићу и додао и да је Изетбеговић делегатима нудио замену Сребренице за Вогошћу, али су они, каже он, то одбили.

Састанак је окончан, сведочио је Мехољић рекавши да су они били толико ужаснути Изетбеговићевим предлогом да нису могли да поверују да ће бити жртвовани.

sl3

У рату је, каже, изгубио два брата и оца. Не крије да је плакао када је Сребреница пала. Не кријући ни емоције пред камерама, каже:

“Имали смо издају и од Алије и од међународне заједнице. Постоје добри и лоши људи. Алија је био лош човек”.

Мехољић је поручио: “Алија (Изетбеговић) нас је све сахранио. Наш бивши председник Алија Изетбеговић у гроб је однео одговорност за оно што се десило у Сребреници” .

Орић је у документарцу приказан као криминалац и главни патрон шверцерских канала у ратној Сребреници преко кога су прошле у рату тоне хуманитарне помоћи, што се потврдило и у строго поверљивом документу некадашње тајне службе БиХ да је од шверца зарадио најмање милион КМ.

Такође у филму Орић се оптужује да су он лично и његова лична војска српске цивиле убијали тек након што су им ланцима везивали руке и ноге или их разапињали на дрвеће.

“Религијске димензије убистава посебно су узнемирујуће. Мушкарци су кастрирани у једном нехришћанском обреду обрезивања. Трудним женама стомаци су расечени резовима у облику крста. Неки људи су разапети. Ексери су им забијани кроз руке”, наводи се у документарцу.

Иначе, филм обухвата догађаје у Сребреници и околним местима у периоду од 1992. до 1995. године, током рата у Босни и Херцеговини када је извршен покољ над Србима под вођством Орића.

naser-oric-srebrenica-foto-printskrin-143

Амерички обавештајац Џон Шиндлер, који је до1996. био главни аналитичар америчке државне безбедности у Босни

Орић је приказан као командант који је брзо ушао у легенду, а звали су га још “Бранилац Сребренице”, али и као криминалац близак актуелном бошњачком члану Председништва БиХ, Алијином сину, Бакиру Изетбеговићу.

Сведоци су испричали да је Орић нападао околна српска села како би прикупио довољно хране за 40 хиљада Сребренчана, као и да су муслиманске снаге уништиле 50 српских села.

“Жене, деца и старци брутално су убијани. Сребреница је постала омражена енклава унутар српске територије”, наведено је у документарцу.

У једном од интервјуа америчкој ТВ екипи, Орић негира злочине над цивилима, тврдећи да је реч о дезинформацијама.

Истовремено је, међутим, пуштен и аматерски снимак који доказује нешто сасвим друго. Реч је о прослави годишњице формирања муслиманске војске на којој Орић прима заслуге за напад на Кравице и друга српска села. Он то карактерише одбраном муслимана, њихове територије и спречавања “геноцида” над њима.

Сведок Хусо Саиловић то потврђује и каже да је предато тек 15 до 20 одсто наоружања, углавном ловачких пушака и покварених митраљеза.

Иако је Сребреница била проглашена безбедносном зоном, она то није била у стварности, а мајор Сахиловић, као официр муслиманске војске у демилитаризованој зони Сребренице сведочио је о томе како је Орић саботирао мировни план УН.

“Поред чињеница да није предато сво наоружање, крајем 1994. извршено је више тајних испорука оружја из ваздуха. Срби су протестовали, узалуд”, испричао је он .

avion

“Сви су знали за испоруку оружја из ваздуха. То није била тајна. Једино се није знало чији се авиони користе, ко плаћа и шта тачно носе. Оружје из тајних испорука из ваздуха, које је завршило у Сребреници, директан је узрок операције Криваја из 1995, односно напад на Сребреницу”, навео је амерички обавештајац Џон Шиндлер, који је до1996. био главни аналитичар америчке државне безбедности у Босни.

УН су тражиле 6.000 плавих шлемова за Сребреницу, али је сакупљено само 450 лако наоружаних војника. Било је јасно да УН не могу да одбране Сребреницу.
Сахиловић је посведочио да је Орић трговао хуманитарном помоћи на берзи, а да је народ коме је она била намењена био гладан.

“Криминалне активности, све добре ствари и све лоше ствари везују се у Сребреници за Насера Орића. Док су Орић и његови следбеници славили и богатили се на црној берзи, гладне жене и деца желели су само да побегну из мафијашког града”, рекао је Сахиловић.

Истовремено, Орић је тврдио да ће Сребреницу бранити до смрти, те да ће касније и њихови духови остати у том граду.

Испоставило се брзо да је то обећање било празно јер је он већ у априлу 1995, са 12 својих командира хеликоптером напустио Сребреницу.

Насер Орић није био спреман да се жртвује за Сребреницу, констатује се у документарцу.

Генерал Ратко Младић је ујутру 11. јула 1995. године ушао у Сребреницу која је била празан град.

***

Норвешко виђење Сребренице (ВИДЕО)

Норвешки редитељ и независни новинар-истраживач Ола Флум уздрмао је „политички коректан“ дио норвешке јавности дводијелним документарним филмом о Сребреници, недавно приказаном на норвешкој ТВ.

ола-флум

Ола Флyм је на основу материјала снимљених на терену направио документарни филм, у намјери да разобличи медијске лажи исфабриковане на ратом захваћеним подручјима Југославије. Овај филм је дошао у правом тренутку, да послије Херманове књиге „Масакр у Сребреници“ освијетли један другачији поглед на балканску трагедију.

Рат у Југославији

За истину је значајно то што ова дјела долазе са различитих крајева свијета – нису синхронизована, ни наручена, већ, напротив, ауторима отежавају опстанак на медијској сцени, а Ола би чак могао имати велике проблеме са јаким муслиманским лобијем у Норвешкој.

Иако је до сада снимио тридесетак документарних филмова боравећи у Африци, САД и Русији, чини се да је највише одјека имао овај балкански – вјероватно најконтроверзнији. Из свједочења страних војних лица на „привременом раду“ у ратом захваћеној Југославији, као и снимака у којима се види улазак генерала Младића у празну Сребреницу, руше се етаблирани табуи о „ненаоружаној“ војсци Алије Изетбеговића и 8.000 „убијених“ цивила.

Овај документарни филм у два дијела („Град који се може жртвовати“ и „Трагови из Сарајева“) већ је уздрмао норвешку јавност, а муслимани који су сарађивали на филму су се накнадно – послије пријетњи смрћу – оградили од филма и учешћа у њему.

Једна од ријетких особа која се усудила да јавно стане у одбрану Оле Флyма је др Зорица Митић, она се већ годинама упорно јавно оглашава у одбрану истине о српском народу, а у интересу – како она каже – „њеног норвешког народа“, у Новом свјетском поретку осуђеног на вјеровање у лажи, без права на сумњу.

„У сваком рату прво умире истина и прве убице су медији. Они производе наручене слике унапријед режираних догађаја са циљем да се изазову предвиђене реакције. Зато су анализе ратних дешавања са временске дистанце врло важне јер се могу поставити у ширу и прегледнију перспективу дешавања у свијету, како би се добиле многе нијансе. Ола Флум је направио такву анализу и уз то је ријеч дао муслиманској страни у Босни.

Муслимани у Босни нису хомогени у поимању ратних дешавања и они који су били у Сребереници се осјећају издатим од властитог руководства. Управо то је приказано у документарном материјалу, на којем је режисер радио веома одговорно пуних десет година у сарадњи са Дејвидом Хебдитом (Би-Би-Си) и два муслиманска новинара.“

„Многи размишљају о Сребреници као о новом холокаусту у Европи, гдје је убијено 8.000 људи. У стварности – то је било много свеобухватније и компликованије ратно дешавање. Ми показујемо како Младић дејствује као генерал који жели да преузме контролу над једном области. Град је напуштен и око 15.000 мушкараца је побјегло путем кроз српске области до муслиманских линија. Нико не зна колико њих је наоружано… Нама се чини да је то екстремно хаотична ситуација, никако као планирано етничко чишћење“, рекао је редитељ филма Ола Флум.

О мотивима свједока да искрено проговоре о овом трагичном догађају, Ола износи следеће податке:

„Ми смо радили скоро искључиво са муслиманским изворима. Преживјели су нам причали да су се осјећали издани од својих надређених у игри око територије. Из тих свједочанстава се недвосмислено види да су муслимански лидери били спремни да жртвују Сребреницу не би ли добили области око Сарајева“.

Марти Ахтисари

Флyм изјављује да се из докумената види да су муслимански терористи – муџахедини из Авганистана и Ал Каида дошли у Босну са оружјем и борцима, како би били дио процеса грађења модерне Ал Каиде.

„У филму о томе свједоче извори из америчке обавјештајне службе који потврђују да су САД омогућавале кријумчарење оружја за муслиманску војску у демилитаризованим зонама, укључујући и испуштање оружја близу норвешке базе УН у Тузли, недалеко од Сребренице. Током оваквих нелегалних истовара били су угрожени животи норвешких војника, зато што су српске снаге – кад су видјеле о каквој се прљавој игри ради – реаговале артиљеријском паљбом на положаје УН. У једном таквом нападу убијен је један норвешки војник“, каже Флум.

Редитељ је имао прилику да говори о још једној лажи америчке пи-ар фирме „Рудер Фин“, Бернара Кушнера, она је лансирала пропагандну фарсу о српским логорима за истребљење, за које се касније показало да су били сабирни центри за размјену затвореника, што је потврдио и Алија Изетбеговић…

Рат у Босни – који је резултирао тоталним уништењем Југославије, имао је за циљ да разбије социјалистичку Југославију и њен социјалистички систем, не би ли земљу ставили под мултинационалну контролу, што би ставило под контролу и стратешки важну ријеку Дунав. Посљедица је четворогодишњи рат, погубан за све народе на тим просторима – како за муслимане у Босни, тако и за Србе и Хрвате.

Кад је у питању улога Ахтисарија, номинованог за Нобелову награду за мир 2008. године, Ола Флум подсјећа да је он био само марионета САД, НАТО и ЕУ, тако да је одиграо „одлучујућу улогу“ у завршетку конфликта на Косову 1999, у Индонезији 2005, Ираку, Сјеверној Ирској и на Афричком рогу. Кад је 2005. године Кофи Анан изабрао Ахтисарија за специјалног изасланика за статусни процес о Косову, није се знало оно што је данас објелодањено да је читав процес био само провидна припрема за отцјепљење Косова од Србије.

Новинар се осврнуо на чланак Грегори Елиха, директора „Рисрч Института“ у Јасеновцу, који у тексту „Како је добијена Нобелова награда“ подсјећа да је Ахтисари пријетио бомбардовањем Београда, у којем би погинуло пола милиона људи за само недељу дана и закључио: „Рат на Косову није био ништа друго до брутално касапљење Срба“.

Будући пројекти

У најновијем пројекту Оле Флyм се бави периодом прије 11. септембра 2001. године истражујући улогу компаније Талибан Оил у трговини оружјем, која је добила 100.000 круна подршке од организације Фрит Орд да би подржала норвешке индустријске интересе у области Авганистана, гдје велике нафтне компаније бију битку за контролу над природним ресурсима.

„Очигледно је да рат у Авганистану представља дио много већег плана и да није у питању само борба за права жена и демократију. Приликом правдања избора будућих ратова има много цинизма, како од стране политичко-безбједносних структура, тако и политичко-енергетског сектора. Овај филм је још увијек далека будућност“, каже Ола Флyм.

Очигледно је да је Југославија била само једна епизода у ланчаном слиједу догађаја, о чему ће будући аналитичари свјетске политичке сцене имати шта да кажу. Ола се нада да ће неко послије њега на основу преосталих неискоришћених материјала наставити мукотрпан посао трагања за комплетном истином о агресији на Југославију и поћи трагом „неискоришћеног“ оружја из Босне:

„Из ове дистанце увиђамо да су се многи садржаји у данашњим ратовима премјестили из Босне, а много оружја које је остало у Босни нашло је пут до Ирака, послије инвазије 2003. године.

Норвешка штампа о филму Оли Флума

Акцију гушења истине о Сребреници и прогона Оле Флума, предводи Аге Бохгревник из Норвешког Хелсиншког комитета, који још од 1990. заговара идеју унитарне БиХ независног Косова. Хајци на редитеља придружио се и Свен Алкалај, који „најстрожије осуђује“ приказивање овог документарног филма у ком се редитељ „изругује муслиманским жртвама“. Напад на Олу стигао је чак до Савјета за радиодифузију Норвешке као и до Врхунског новинарског стручног одбора за слободну штампу. Он ће пред њима морати ускоро да докаже да није прекорачио стандарде слободе говора и штампе у Норвешкој.

Међутим, новинар Венећилде каже да би „Хелсиншки комитет и норвешка штампа сами морали да одговарају зато што су последњих 20 година флагрантно кршили минималне стандарде права на слободно информисање у Норвешкој, прећуткујући српске жртве и пласирајући тенденциозан избор полуинформација и произвољну интерпретацију историјских процеса, уз србофобичну пропаганду која пласира лажи и намјерне чињеничке грешке“.

Док Срби у Србији нису имали могућност да виде ове филмове, а српска влада скрштених руку посматра како српски таоци у Хагу чекају пресуду суда чије осуде пише Вашингтон, бошњачка пропаганда је у акцији. БХ Гласник из Норвешке пише да је бошњачки лоби из Норвешке организовао више група које прате штампу и одмах реагују на написе противу њих. Ове групе ће упорно тражити од норвешког парламента да донесе Резолуцију о Сребреници, по узору на Американце, а посебна група ради на новој тужби противу Оле Флума.

Можда звучи невјероватно, али Србија је одбила да откупи Олин филм, иако је он у међувремену преузет од великог броја европских земаља.

facebookreporter.org

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *