Славој Жижек: Здрава храна је глупа мода, треба пушити, јести чоколаду и много пити

Поделите:

Оно што је доиста тешко прихватити (барем за западњаке) јест да смо добили улогу пасивног проматрача који само може сједити и гледати која ће му бити судбина. Да би избјегли такву ситуацију, склони смо се луђачки опсесивно укључити у разне активности, рециклирати стари папир, куповати органску храну, било што, само да бисмо били сигурни да нешто радимо, дајемо свој допринос – попут ногометног фана који навија за свој тим пред својим ТВ-ом, вичући и скачући као ће то некако утјецати на исход утакмице.

zizek_12.jpg?itok=7a1rkdie

За недавног посјета Калифорнији, био сам на вечери у кући једног професора, с пријатељем Словенцем, тешким пушачем. Касно навечер, пријатељ је постао очајан и пристојно замолио домаћине да запали цигарету на тераси.

Када је домаћин, ништа мање љубазно, рекао “не”, мој је пријатељ рекао да ће отићи на улицу. Домаћин је и то одбио. Рекао је како пушење у јавности може нашкодити његову статусу у сусједству. Но, оно што ме доиста изненадило било је то што нам је, након вечере, домаћин понудио (не баш) лаку дрогу. Пушење сада није било проблем, као да дрога није опаснија од цигарете.

Све може, али…

Овај чудни догађај доказ је безизлазности данашњег конзумеризма… С једне стране је потрошач који калкулира са задовољствима, добро заштићен од свих облика малтретирања и здравствених пријетњи, а с друге стране овисник о дрогама или самодеструктивни пушач. Уживање се толерира, чак и потиче, но под увјетом да је здраво и не пријети нашој психичкој или биолошкој стабилности: чоколада, да, но без масноћа; Цола, да, али дијетна; кава, да, али без кофеина; пиво, може, али без алкохола; мајонеза, да, али без колестерола; секс да, али сигуран…

2015_11_zizek_books.jpg?itok=-eLj3nSb

Што се ту догађа? У посљедњем десетљећу отприлике настао је “културални капитализам”. Купујемо производ, рецимо, органску јабуку, јер она представља слику здравог стила живота. Оно што у ствари купујемо када купујемо “органску храну” и слично, је одређено културално искуство, искуство “здравог, еколошког стила жвота”.

Исто вриједи и за сваки приказ “стварности” – у реклами која се прије десетак година приказивала широм САД-а, група обичних људи приказана је како ужива уз роштиљ и плеше уз цоунтрy глазбу. Попратни текст је био: “Говедина. Права храна за праве људе”. Иронија је била у томе да је месо, понуђено као симбол одређеног стила живота (“правих” људи из америчке радничке класе), више кемијски и генетски манипулирано него органска храна коју конзумира “умјетна” елита.

SlavojZ4.jpg

Купујемо све мање производа (ствари) које желимо имати, а све више животних искустава – искустава секса, прехране, комуникације, културе, суђеловање у стилу живота. Купујемо форму у вјежбаоницама, духовно просвјећење уписујући течајеве трансценденталне медитације и своју јавну персону идући у ресторане у које залазе људи с којима желимо бити повезани.

Наш допринос

И антиконзумеристичка екологија је случај куповања аутентичног искуства. Постоји нешто варљиво умирујуће у нашој спремности да прихватимо кривњу за пријетње околишу – свиђа нам се бити кривцима, јер ако смо криви, онда све и овиси о нама. Ми вучемо конце катастрофе, па се можемо спасити живећи другачије.

Оно што је доиста тешко прихватити (барем за западњаке) јест да смо добили улогу пасивног проматрача који само може сједити и гледати која ће му бити судбина. Да би избјегли такву ситуацију, склони смо се луђачки опсесивно укључити у разне активности, рециклирати стари папир, куповати органску храну, било што, само да бисмо били сигурни да нешто радимо, дајемо свој допринос – попут ногометног фана који навија за свој тим пред својим ТВ-ом, вичући и скачући као ће то некако утјецати на исход утакмице.

maxresdefault.jpg

Не купујемо ли органску храну из истог разлога? Тко доиста вјерује да су полутруле и скупе органске јабуке заиста здравије? Ствар је у томе да, купујући их, не само да конзумирамо производ, него и показујемо своје брижно лице и глобалну свјесност те суђелујемо у великом колективном пројекту. Не купујемо прозводе због корисности или као статусне симболе. Купујемо их да добијемо искуство које нам пружају, конзумирамо их да би нам живот био угоднији и смисленији.

Експлозија тјескобе

Недавни оглас за хотеле Хилтон садржи једноставну тврдњу: “Путовање није само долазак од точке А до точке Б. Оно би нас требало направити бољом особом”.

Можете ли уопће замислити такав оглас прије десетак година? Посљедњи знанствени израз овог новог духа је настанак нове дисциплине тзв. студија среће. Како то онда да у нашој ери продуховљеног хедонизма, када је циљ живота јасно дефиниран као срећа, експлодирају тјескоба и депресија?

Ђенада КУЧКОВИЋ

Јутарњи лист

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *