Давид Ицке – Британија је мајка свих превара, а Америка је њено чедо

Поделите:

Британија је свјетски подлац и лицемјер, а њезин службени језик су ‘говнарије’. По дугој и гротескној историји употребе таквог језика надмашује чак и Сједињене Државе. Заправо, Америка је дијете, потомак, „Домовине“, у којој народну ношњу чини вук у јањећој кожи.

ДРУГО ЛИЦЕ „ЦАРСТВА“

Никада нисам обраћао превише пажње националној припадности, и томе што сам „Британац“. Не знам што сам мислио да јесам кад сам био мали, али засигурно се нисам поистовјећивао с овом или оном ‘расом’, или с британским држављанством. Морао сам се родити негдје изнад воде јер бих се иначе био утопио, а случајно сам, ето, свратио у комад земље под називом Уједињено Краљевство, раније зване Albion  и Britannia.

Саму ту земљу увијек сам волио, јер, ваљда сам на њу навикао, али већину осталог одбацио сам у раној младости. Одрастао сам у обитељи која није пузала пред властима, и одувијек сам сматрао чудним и несхватљивим да људи – мада њима влада једна породица која се позива искључиво на своје природно право да влада – и надаље тврде да живе у земљи слободе.

У томе напросто нисам налазио никакав смисао, још тамо негдје од 1950-их, када ми је, као петогодишњаку, учитељица дала у руке националну заставицу и рекла да њоме машемо док краљица пролази мимо, у службеној посјети мом родном граду Леикестеру. Да машем заставицом само зато што нека жена пролази покрај нас у дугачком црном аутомобилу? Никада ми то није било јасно, чак ни тада. Напросто није имало смисла, али тај дан нисмо морали ићи у школу, па је све то имало и своју добру страну.

Одрастајући и учећи о „величанственом“ Британском царству, мој презир према свему што су представљали краљевске личности и естаблишмент бивао је све дубљи, јер увидио сам да је „Царство“ уствари други израз за освајачке походе и израбљивање.
Наравно, то није оно што сам требао/смио мислити. Према наставном плану и програму, Британско царство, краљица и домовина били су нешто од чега срце куца пуно поноса и захвалности, јер, ето, имадосмо ту срећу да будемо рођени у Британији, Домовини, Мајци свих парламената, која је свијету подарила слободу и цивилизацију.

МАЈКА СВИХ ПРЕВАРА

Британија је стољећима стара свјетска тиранија, али заговорници њеног естаблишмента и велик дио становништва одбијају се суочити с том чињеницом – национали патос који је усађен и у амерички Естаблишмент и многе слојеве народа САД-а. Домовина тј. матична земља Америке је Мајка свих превара, а њено чедо је наслиједило ту вјештину, иако можда нема њену суптилност, која се стјече након многих стољећа искустава у обмањивању свијета.

Укратко, Британија лаже и скрива своју тиранију боље од Америке, мада, ако говоримо о националистичком само-заваравању, обје те земље стоје вјеројатно раме уз раме. Под овим изразом „боље“, мислио сам на то да је британски Естаблишмент, укалупљен те индоктринисан у саставу приватних школа и елитних факултета, свладао умијеће лагања и обмањивања у олимпијским размјерама. Такође се извјештио у бусању у високоморална прса док у исто вријеме бљује своје огавне лажи и своје пројектиле.

Што мислите одакле је амерички Естаблишмент добио идеју о бомбардовању цивила као начину да их се заштити од насиља, и одакле му идеја о наметању диктатура као начину да се овом или оном народу да слобода? Британија се служила тим срањима прије више стотина година, а чини то још и данас. Као изговор Британског царства послужила је „потреба да се цивилизују урођеници и дивљаци“, а таквим се оправдањем послужила и америчка влада када је геноцидним походом готово истријебила америчке домороце. Али, „цивилизовање“ заосталих народа у британском је случају била метафора за хушкање једних народа против других, преузимање контроле над њиховим земљама и ресурсима, а затим претварање истих у слуге и робове Царства – исто оно што САД ради данас.

david-icke-susanjska

ЦАРСТВО И ОПИЈУМ

Да, красног ли цивилизиованог утицаја Британаца – навластито у Кини гдје су навукли народ на опијум и присилили људе на овисност преко Опијумских ратова између 1839. и 1860. када је кинеска влада покушала забранити увоз опијума, па су против ње ангажовали војне и морнаричке снаге.

Британско царство било је голема операција кријумчарења дроге и изнуде, а укључивала је производњу опијума у британској колонији Индији, и обрачунавање његових огромних прихода преко паравана британских власти, тзв. Хонгконг и Shanghai Banking Corporation, која је утемељена 1865. у британској колонији, Хонг Конгу, а данас је знана под скраћеницом ХСБЦ.

Лијепо је знати да цијело то искуство прања новца од опијума у корист Царства није било узалуд и да још увијек служи интересима човјечанства до дана данашњега – баш као што се стољећима стара умјешност британског Естаблишмента у манипулисању свијетом још увијек добро искориштава, док се Естаблишмент скрива иза лажне супериорности својих потомака.

РОТШИЛДСКО ЦАРСТВО

Британско царство било је, на многе начине, Ротшилдско царство.

Ротшилди су управљали Британијом након што је Nathan Mayer Rothschild  почетком 19. вијека успоставио лондонски огранак те династије која је држала под контролом банкарски састав Британије и Европе. Његова нето вриједност била је процијењена на 450 милијарди фунти.

Niall Ferguson , британски историчар и професор на Харвардском универзитету, написао је сљедеће: „Највећим дијелом 19. вијека Н. М. Ротшилд је био дио највеће банке на свијету, која је доминирала међународним тржиштем обвезница. Данашњи еквивалент томе био би, рецимо, спајање Merrill Lyncha, Morgan Stanleya, J. P. Morgana, , а вјеројатно и Goldman Sachsa  – као и, можда, Међународног монетарног фонда, имамо ли у виду Ротшилдову улогу, током 19. вијека, у стабилизовању финансија бројних држава“.

david-icke-susanjska2Не, пријатељу; не ради се о стабилизовању већ о задуживању, а преко тога, и посједовању. Иза сцене, Merrill Lynch, Morgan Stanley, J. P. Morgan, Goldman Sachs i MMF увијек су били удружени, у смислу да су то различита имена за исту ротшилдску глобалну клику. Своју моћ над ‘Британским’ царством Натан Маyер Ротшилд описао је овако:

„Није ме брига која је марионета постављена на енглески пријесто да влада Царством у којем сунце никада не залази. Човјек који има контролу над британским новцем у оптицају има контролу над Британским царством, а контролу над британским новцем у оптицају држим ја“.

Ротшилди су посједовали британску Источноиндијску компанију (East India Company) која је пљачкала земље попут Индије и стајала иза Опијумских ратова у Кини.

Модус операнди Британског царства такође је била, и остала, визит карта Ротшилда – хушкање сегмената циљане популације једне против других и преузимање узди уз кориштење војне моћи за наметање воље Рот[илда путем рата и инвазије; и увлачење држава (манипулацијом) у ненаплативе дугове, што води ка финанцијској диктатури.

То се догађа и данас, као што видимо у случају једне државе за другом на Средњем истоку, те у плимном таласу дуговања који запљускује једну па другу државу, уз „помоћ“ Ротшилдове Европске централне банке и Међународног монетарног фонда (ММФ-а).

Ротшилди су кренули на Сједињене Државе кроз контролу њеног банкарског састава преко двије „централне банке“: Прве банке Сједињених Држава (1791.-1811.) и, након 1913., Федералних резерви. Са собом су били понијели и своје методе рада, и због тога амерички Естаблишмент поступа на исти начин као и претходно Британско царство.

Ова техника се заснива на поступању попут тирана, док се, истодобно, јавно приказују као борци против тираније.

„Рат против тероризма“ класични је израз такве методе, у којој „против-терористички“ терористи воде „рат“ против свог властитог тероризма. На такав је начин оркестрирана обмана откад су британски и други ротшилдски колонијализми намјестили свој нишан на свијет.

ПРИВИДНИ ГУБИТАК ЦАРСТВА

Моћ и утицај Ротхшилда од тада експоненцијално расту, али своје незамисливо богатство и контролу скрили су иза параванских компанија, организација и људи и, премда су у широј јавности још увијек синоним за „богаташе’“ на површини се чини као да њихова глобална моћ опада.

Исто вриједи и за Британију, уз привидан губитак Царства, но њена скривена моћ остала је неумањена – само је заузела другачију форму. Она више не диктира догађајима отворено, већ се, попут Ротшилда, скрива иза организација, држава и људи који представљају њене циљеве и интересе, поглавито иза Америке.

Под „Британијом“ не мислим на владу и институције, већ на свјетску мрежу тајних друштава која у големој мјери оперише изван Британије и управља властима и институцијама. С обзиром да је такав случај и с Америком, није онда нимало чудно што САД и УК поступају као једно, када су у питању међународни послови и дешавања.

Њих двоје заједно, барем на Западу и шире, покретачка су сила у позадини освајања свијета.

У односу с Британијом, Америка је несумњиво „истурена испостава“, те дјелује готово као тајни ортак. Оружје се пуни тајно у Британији и Европи, а метке испаљују јавно, дословно и метафорички, Сједињене Државе.

Тако се пажња јавности усмјерава на Америку, а подаље од стварног центра моћи унутар ужег круга глобалне мреже тајних друштва са сједиштем у Еуропи – барем на операцијском нивоу

Људи већином говоре, Америка ово, Америка оно, премда, колико год САД биле моћне на површини, конце заправо повлаче владари из сјене у Британији и Европи.

narodno.me

Поделите:
3 replies
  1. Перагеније
    Перагеније says:

    „Британска империја“ је забава за њихове уџбенике. Тако нешто почело је средином18. века и практично нестало почетком 20. века. О томе је писао, указујући на успон Немачке, „најинтелигентнији човек епохе“, Пол Валери. Каква је то „империја“ која не може честито да саставивише од век ипо? Империје трају вековима – Римска, Аустроугарска, Кинеска, Турска, Персија… ЗАТО Енглези и данас наступају, како рече писац горњих редова, ПОДЛО – завађају и мешетаре. Али таквих је увек било, и нису били већи од УК – Млечићи, на пример. Врхунац њихових комплекса је када их подсетите да је ЦЕЛО ЕНГЛЕСКО ПЛЕМСТВО, дуже од 2 века, говорило – ФРАНЦУСКИ. Случајно Дел Бој избацује француске речи?… 🙂

    Одговори
  2. jordanpetrovic
    jordanpetrovic says:

    А ко је овај Ицке? Зар не можете нимало интелектуалног напора да учините, те и овог гмаза назовете крштрним именом и презименом? Свакако Ицке није

    Одговори
    • Dragomir Milovanović
      Dragomir Milovanović says:

      On je Dejvid Ajk, i nije gmaz, već jedan veliki borac za pravdu i jednakost svih. Sramota je takvog čoveka nazivati gmazom. I gde ste uopšte našli taj izraz? Pozajmili od hrvata.

      Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *