Саша Недељковић: Соколско друштво Београд IV

Поделите:

Исељеници из Истре и Кварнера, који су после Првог светског рата били под италијанском влашћу, населили су се на Бановом Брду у Београду. Да би могли да вежбају основали су Соколско друштво Београд IV на Бановом Брду.

Соколско друштво Београд IV основано је 5 августа 1929. на Чукарици. Чукарица је била насељена сиромашним светом. Од оснивања друштво је радило у кафани. Дом друштва започет је и завршен 1932. Чланска застава друштва развијена је и посвећена 14 јуна 1931. Заставу је даровао судија Миливоје Богдановић. Друштво је развило нараштајску заставу коју је израдила чланица Гроздана Јаковљевић. (1)  Соколско друштво  Београд III је учествовало 14 јуна 1931. на прослави освећења заставе Соколског друштва  Београд IV Чукарица.   Друштво  Београд III извршило је освећење камена темељца свог Соколског дома 21 јуна 1931. Старешинство  са соколима кренуло је у поворци од техничког факултета ка дому. Напред је ишла застава Соколског друштва  Београд IV са Чукарице, после ње војна музика. (2)

У Официрском дому у Београду новембра 1932. отворена је Соколска изложба. Приликом отварања изложбе краљу Александру приказан је дрвени модел Соколског дома Београд IV (Чукарица) израђен од брата Капошварца. (3)

 Соколско друштво Београд IV на Чукарици (Бановом Брду) одржало је 24 маја 1935. помен Зрињском и Франкопану а истог дана и здружено прославило је 700 годишњицу од смрти светога Саве, првог просветитеља српског народа, високог и вечно заслужног свештеника православне цркве. Прво су у католичкој цркви одржане задушнице Зрињском и Франкопану, па су сви присутни припадници сокола и други гости отишли у православну цркву где су отстојали службу у славу светог Саве. Прота Милојковић, као старешина цркве, у име православне цркве, похвалио је одлуку Соколства да се по његовим јединицама прослави 700-годишњица од смрти св. Саве, истакавши у најкраћим цртама заслуге светитеља за народ. Сви су прешли у соколски дом где је одржана свечана седница. У предавањима која су одржали представници просветног одбора соколског друштва на Бановом Брду, приказан је живот, рад и смрт именованих великана. О животу, раду и смрти Зрињског и Франкопана предавао је Живојин Павловић, а о животу и заслугама светог Саве предавао је Анте Смоковић. (4)

Соколско друштво Београд IV одржало је 17 маја 1936. академију. Старешина друштва је академију отворио својим поздравним говором. Миленковић је рецитовао. У техничким тачкама су учествовале све категорије друштва. Мушка деца су извела “Вежбе дугих палица”, а женска деца “Сликовите вежбе”.  Мушки нараштај извео је “Зимски лакоатлетски тренинг”, а женски “Варијацију”. Чланови су наступили просте вежбе и на разбоју. Чланице су наступиле на разбоју и извеле састав “Словеначки бисери”. На крају је изведен истарски народни плес “Балун”. Свирао је друштвени оркестар. (5)   Друштво је одржало 7 јуна 1936. јавну вежбу. Пре јавне вежбе поворка од око 200 припадника је уз пратњу војне музике прошла главнијим делом места. После војне музике ишла је чланска застава, чланство у свечаним одорама, мушки и женски нараштај, мушка и женска деца у кројевима и они који су били без кроја. Због кише неке тачке нису биле изведене. Изведене су тачке : 1. Мушка деца, њих 40, извели су просте вежбе за окружне слетове од Роксандића. 2. Женска деца, њих 48,  извеле су просте вежбе за окружне слетове од сестре Жиц. 3.  Мушка деца – трка у врећама. 4. Коњица Соколског друштва Земун I  (1 члан и 8 нараштајаца)– волтежовање. 5. Мушки нараштај, њих 36, извео је вежбе за покрајински слет у Суботици. 6. Женски нараштај, њих 24, извеле су вежбе за покрајински слет у Суботици.  7. Мушка деца извела су утакмице “Сваки своје”. 8. Чланови, њих 16, извели су просте вежбе за покрајински слет у Суботици. 9. Чланови, њих 9, извели су “Што ћутиш, Србине тужни” и “Хеј трубачу”. Због кише нису могле бити изведене тачке : скупина од 174 припадника, шест одељења са справама, мушки наштај – трке преко препона и натезање конопца. После јавне вежбе одржан је матине. (6)

Друштво је прославило Дан уједињења 1936. свечаном академијом телесног вежбања у свом дому. Мушка деца вежбала су тачку Драгутина Шпичека „Другари“. После изведеног програма била је игранка. (7) Друштво је 1936. одржало 52 редовне и 2 свечане седнице. Било је 183 члана и 34 чланице. Било је 31.12.1936. 218 члана, 85 нараштаја, 118 деце, све заједно 421. Друштво је имало свој лекарски одсек. (8) На дан 6 јуна 1937. друштво је развило и осветило своју нараштајску заставу, коју је израдила чланица Гроздана Јаковљевић. Кумовала је Милка супруга Васе Кнежевића, индустријалца из Београда. На вежбалишту друштва формирана је поворка. Поворка је ишла улицама на челу са музиком Друштва Београд VIII из Жаркова. На челу поворке јахало је  одељење жупске коњице, предвођено од Рељића. Чину освећења заставе присуствовали су делегати соколских друштава, других установа и пријатељи соколства. Од позваних, црквени обред извршили су православни парох Јоца Јоцић и представник старо-католичке цркве др. Нико Калођера. После освећења заставе отворена је изложба ручних радова и историјских предмета друштва. Излагали су своје радове припадници соколског друштва. После подне одржан је јавни час. У вече је на вежбалишту приређен кермес. (9)

Соколско друштво Београд IV  прославило је Први децембар 1. 12. 1937. У дому је у 9 часова изведен службени део програма  у 10,30 сви припадници друштва су се под заставом и са управом на челу упутили на свечану седницу коју је одржала Управа жупе Београд. У 20 часова приређена је свечана академија. После академије било је соколско весеље. (10)  Друштво је 31.12.1937. имало 266 чланова, 60 нараштаја, 200 деце све заједно 526. (11)

 Друштво је 19.1.1939. приредило нараштајско посело са чајанком и игранком. Посело је организовано ради ближег упознавања нараштајаца свих београдских друштава. Упутили су позив свим соколским друштвима али и ако је улаз и чај био бесплатан приредбу је посетио само један нараштајац из Сокола VII. (12) Просветар Михаило Јовановић  истакао је да од 400 чланова ни пети део не сарађује у просветном раду. Друштво је имало активну позоришну секцију, шаховску секцију, сопствени биоскоп и богату књижницу. (13)

После Априлског рата 1941. забрањен је рад соколским друштвима. Др. Миодраг Стевановић, старешина Соколског друштва Београд IV на Чукарици, стрељан је после ослобођења. Бивши соколи су од 1946. кренули са радом у сали основне школе „Матија Бан” ( данас школа „Јосиф Панчић”) са чланством, али и са пионирима и пиониркама. Начелник је био предратни соколац Рајко Јовановић, директор Југопетролових пумпи. Ослањао се на помоћ Благоја Првановића. Током рата соколски дом је био оштећен, па су активисти трогодишњим радом успели да обнове некадашњу салу. Рад у реновираној соколани настављен је 1949, што је довело до великог прилива новог чланства, нарочито млађих и  старијих пионира  и деце предшколског узраста. На место управника постављен је Миле Костић. Друштво је 1952. међу првима у Београду усвојило  ново име ДТВ „Партизан”-Чукарица. Укључило се у такмичења партизанског вишебоја, а покренуте су и предњачке школе, семинари и испити за лиценце предњака првог, другог и трећег разреда. Поред гимнастике одржавани су атлетски тренинзи за дисциплине намењене партизанском вишебоју. Одржавани су часови из културе и општег васпитања. Теме су биле борба против пушења и алкохола, бон-тон, понашање на улици и у трамвају, избегавање биоскопа  у време вирусних епидемија, помоћ старијима на улици, … . ДТВ „Партизан”-Чукарица био је узор вежбачима  из Жаркова. Самоиницијативно су вежбачи долазили у   ДТВ „Партизан” Чукарица. Јовица Грбић је пешице долазио са Белих вода у салу у Љешкој улици и касно ноћу враћао се на  Беле воде. Тада једини превоз је до Чукарице био ћира “воз без возног реда”. Од првих дана по ослобођењу са девојкама је радила Донка Шпичек, предратна соколица и наставница српског језика у основној школи „Ђорђе Крстић”. Донки Шпичек помагали су у раду са вежбачицама Бранимир Тодоровић и Миле Крстић.(14)

У соколани у Љешкој улици радило је друштво Партизан. Некадашњи чланови Соколског друштва Београд IV на Бановом Брду закопали су у земљу соколске заставе друштва на Чукарици. Заставе су откопане са обновом вишестраначког система.  Соколско друштво Београд IV обновило је свој рад.

Саша Недељковић

ВИДОВДАН

Напомене  :

 

  1. Лазар Симеуновић, „Соколско друштво Београд IV”, „Око Соколово“, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937,  бр.7, стр. 147;
  2. Стојан Глигоријевић, „Историја Соколског друштва Београд III 1928-1933”, Просветна библиотека Соколског друштва Београд III, књига I, стр.  54, 55, 56, 65, 66 и 67;
  3. „Њ. Вел. Краљ с Њ. Вис. Престолонаследником Петром, старешином Савеза СКЈ, отворио је Соколску изложбу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 18. новембра 1932, бр. 46, стр. 1,2,3;
  4. „Помен Зрињском и Франкопану и прослава светог Саве”, „Соколски гласник“, Љубљана, 14 јуна 1935, бр. 25, стр. 3;                                                               
  5. Академија Соколског друштва Београд IV”, „Соколски гласник”, Љубљана, 22 маја 1936, бр. 22, стр. 6;
  6. Јавна вежба Соколског друштва Београд IV“, „Соколски гласник”, Љубљана,  26 јуна 1936, бр. 26, стр. 4;
  7. М.Ј, „Прослава „Првог децембра” у Београду”, „Око соколово“, Београд, 1 јануара 1937, бр. 2, стр. 39,40, 41;
  8. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд зав  XVII редовну годишњу скупштину 18 априла 1937“,  стр. 9, 27, 29, Око Соколово, Београд, 10 априла 1937, бр. 5;
  9. Лазар Симеуновић,  „Приредба соколског друштва Београд IV- Чукарица”, „Око соколово”, Београд, 6 септембар 1937, бр. 8, стр. 193, 194;
  10. „Вести”, „Око Соколово“, Београд, 4 фебруар 1938, бр. 2, стр. 37;
  11.  „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд  за XVIII редовну годишњу скупштину  3 априла 1938 год. ”, стр.104,  „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4;
  12. Вести”, Око Соколово“, Београд, 1 фебруара 1939, бр. 2, стр. 16;                               
  13. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београдза XIX  редовну годишњу скупштину 26 марта 1939 год.”, стр. 29, „Око соколово”, Београд, 26 марта 1939, бр. 3 и 4;
  14. Ћумија-Милан Симић, „На крилима сокола ДТВ „Партизан”- Жарково 1959-2009”, Београд 2010, стр. 83,  97, 98, 112;                                                                                                                                   

  

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *