Загреб добио задатак да преко Приштине потпали Балкан

Поделите:

Какав је интерес Загреба да подржи војску Косова? Одговор је прилично лак, али веома опасан по Србију. Дестабилизација. Загреб жели да буде лидер на Балкану. То може само ако му Србија не стоји на путу, а која по свом геостратешком положају заузима простор који се не зове за џаба „капија Истока и Запада“.

Да ли је Хрватска постала главни НАТО мотор на Балкану? Политички ломови у Македонији и Косову у протекле две до три године нису прошли, а да Загреб није био — мирођија. Ако мало дубље закопамо у односе „лијепе њихове“, Македоније  и Косова, на површину ће испливати штошта, као на пример да Хрватска претендује да буде, или већ јесте главни НАТО лобиста на Балкану.

Чињеница је да је Македонија, са новом Владом Зорана Заева која је отворено за брз улазак у НАТО, са Хрватском у више него добрим односима. А односи створени још деведесетих између Косова и Хрватске, потпомогнути Албанијом, која је такође чланица НАТО-а, сада дефинитивно излазе на видело.

То се показало у више наврата, а последњу потврду да Хрватска озбиљно ради на помоћи Косову по овом питању, открио је и Аљбин Курти, који је у интервјуу за телевизију „Клана Косова“, рекао да ће војска Косова бити формирана у партнерству са Тираном и Загребом. Учешће Албаније у овом пројекту може се донекле и разумети, јер Еди Рама никад није крио да жели да види војску Косова. Питање је какав је интерес Загреба у свему томе.

Одговор је прилично лак, али веома опасан по Србију. Дестабилизација. Хрватска веома добро зна да је Косово нерешено питање, не само српско, већ и рекло би се светско. Исто тако зна да би се помагањем Косову, које је под јурисдикцијом УН и Резолуцијом 1244 и даље српска територија, помогло стварање војске на једном делу територије друге државе, што би се могло сматрати и више од мешања у унутрашње послове суверене државе Србије. Ако томе додамо да је Србија изабрала војну неутралност као своју званичну политику у моменту кад је окружена са свих страна, после пријема Црне Горе у НАТО, овом алијансом, не треба пуно разбијати главу о томе — да ли нам Хрватска мисли добро.

Стварањем војске Косова још једна регија и још једно парче на Балкану — Косово, било би трајно покривено НАТО плаштом. НАТО, додуше у оквиру Кфора већ обитава на Косову. Проблем је што је то мисија и има рок трајања. Војска Косова је трајна прича која би кроз улазак у НАТО Србију буквално стегла у обруч, тако чврст да би израз „горе високо, доле тврдо“ добио и буквално значење.

Загреб има, рекло би се, две улоге. Прва је да по сваку цену постане земља-лидер на Балкану. То може само ако јој на путу није Србија, која по свом геостратешком положају заузима простор који се не зове за џаба „капија Истока и Запада“.

Друга улога је пут који је изабрала да до тога дође — НАТО. Проблем је што међународне политичке, да не кажемо цивилне силе, партнера виде у Београду, а не у Загребу.

У том контексту НАТО има разлога да користи Загреб, док Хрватска користи Косово како би Србију одржала у стању приправности. Хрвати су у предности јер су чланица ЕУ, па и из тог угла није небитно колико јак притисак могу да изврше на Београд. У том смислу, нормално је да су „канап за затезање“ Србије нашли на Косову. Тај канап није кратак, јер су уверени да уз толико НАТО савезника око Србије могу и Москву држати подаље од Балкана.

Страх да би Москва у Србији могла да нађе уточиште, и војно и политичко, тако је снажан да је НАТО одрешио руке својим савезницима у окружењу да учине и немогуће само да Русију не пусте на Балкан. С друге стране, иако то на први поглед не изгледа тако, далеко умеренија ЕУ не дели у потпуности ставове НАТО-а око исте ствари, што је парадоксално, јер су готово све чланице ЕУ и чланице НАТО-а.

Јарам НАТО-а које је на свој врат навукла Хрватска, на сопствени захтев, само показује да је она та која је своју сувереност дала под закуп овој војној алијанси, а да је рачун изгледа намењен нама. Јер, не заборавимо, не тако давно, Хрватска и Албанија су у заједничком писму генералном секретару НАТО-а Јенсу Столтенбергу изразиле подршку добросуседским односима и регионалној сарадњи, али и забринутост због догађаја који могу утицати на сигурност Косова.

Но, не треба заборавити ни да односи Хрвата и Албанца сежу дубоко у прошлост, можда и даље од 1989. и штрајка у руднику „Трепча“, кад су „гладним“ албанским рударима „браћа Хрвати“ на задња врата слали и доносили банане.

Спутњик

 

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *