Професор из Задра: Хрватски кнез Вишеслав никад није постојао

Поделите:

Професор емеритус Универзитета у Задру Никола Јакшић дигао је прашину својим истраживањима посвећеним крстионици кнеза Вишеслава из Нина, која се у хрватској историографији сматрала аутентичним спомеником покрштавања Хрвата.

 Реплика крстионице у башти Јосипа Јоле Матеше у Водицама (Foto: YouTube Screenshot)
Реплика крстионице у башти Јосипа Јоле Матеше у Водицама

Његов закључак је да Вишеславова крстионица није из Нина, да није настала у Хрватској него у Венецији по наруџби Млетака и да није била намијењена Хрватима, већ једној од кнежевина на источној обали Јадрана.

Штавише, он сматра да митска крстионица Хрвата то заправо никад није била, а да кнез Вишеслав никад и није био хрватски кнез, него „неки словенски“.

О Вишеславу чак ни не постоји много података, а у његово време није постојао хрватски великаш с именом Вишеслав. Занимљиво је да његове колеге историчари и археолози покушавају да оспоре његова тумачења и открића и Јакшића оптужују на недостатак патриотизма и националне свијести.

Професор Јакшић је за Слободну Далмацију коментарисао дио извјештаја у којем тврди да крстионица није хрватски споменик и да нема никакве везе с Хрватима.

„Крстионица је први пут уочена 1853. године у капуцинском самостану у Венецији када је пренесена у млетачки Museo Correr. Тако је постала позната јавности. О крстионици су прво писали италијански аутори који су на њој уочили словенско име, што је изазвало потребу за тумачењем. Главно питање је било ко је тај Вишеслав? Било је јасно да крстионица није била намијењена простору у којем је нађена. Било је различитих интерпретација, неке су укључивале и руске кнежеве, а онда је на основу једног задарског рукописа из 18. вијека, тзв. Аноним Филипи, задарски аутор Ђузепе Ферари Купили опрезно претпоставио да би крстионица могла бити поријеклом из Нина. Наиме, Купили је у том рукопису пронашао податке да је 1746. из Нина однесена нека крстионица која је била, како каже, декорисана написима и грбовима. За тај Купилијев приједлог ‘запалио’ се Лука Јелић који је почетком 20. вијека истраживао нинске споменике. Он је претпоставио да би то могао бити доказ, не само да крстионица у Кореру потиче из Нина, него да је и на њој уписано име једног хрватског кнеза из 9. вијека у вријеме чије владавине је дошло до покрштавања Хрвата“, објаснио је Јакшић за Слободну Далмацију.

Наиме, како каже, није упитно када је настала, већ ко ју је направио.

„Датирање није промашено, јер то и јесте 9. вијек, тачније његова посљедња четвртина. Проблем је што је Јелић крстионицу хтио јаче да усидри у Нин на почетак 9. вијека. Као вођа археолошких истраживања у Нину, Јелић је 1911. године објавио извјештај према којем је код данашње жупне Цркве светог Азела (а то је средњевјековна нинска катедрала) пронашао темеље грађевине крстионице обликом блиске опису у рукопису Анонима Филипа.

Према његовом тумачењу, у тој грађевини је некада била смјештена Вишеславова крстионица у којој су Хрвати примили хришћанство. Каснија археолошка истраживања су међутим показала да такве грађевине на терену уопште нема. Међутим, пошто ју је Јелић у свом извјештају чврсто ‘забетонирао’ у Нин, крстионица је ушла у историографију као готова чињеница. Касније се ипак успоставило да је Јелић ту грађевину измислио“, наставио је Јакшић.

На питање коме је крстионица била намијењена, Јакшић наставља: „Вјерујем да је требало да послужи за крштење кнеза једне од мањих словенских кнежевина на источној обали Јадрана. Знамо да су на том простору, осим Хрватске, постојале и друге кнежевине, рецимо Хум, Захумље, Травунија, итд. Наиме, Млеци су у 9. вијеку имали великих проблема с пловидбом по Јадрану јер су њихове бродове нападали ови Словени. Крстионица је по мом мишљењу највјеројатније била покушај Млетака да придобију кнеза неке од тих малих држава, што би им гарантовало заштиту поморских и трговачких путева дуж Јадранске обале. Шта се на крају догодило, тешко је рећи. По мом суду, та млетачка акција је или отпала или је сторнирана или је неко умро. Углавном, крстионица никад није отишла из Венеције нити се остварила њој намијењена улога. Ту остаје све до Другог свјетског рата, када по споразуму између Павелића и Мусолинија, доспјела у Хрватску. Власништво је Хрватске академије знаности и умјетности, а изложена у Музеју хрватских археолошких споменика у Сплиту“.

Извор:`41Јадовно

Поделите:
5 replies
  1. vorkosign
    vorkosign says:

    zar ne vidite da je krst na reljefu u obliku rukohvata slomljenog mača pobodenog u zemlju…..
    a to znači da je krstionica ukradena od Skita ili Vikinga pa donešena na jadran…..
    dakle krstionica potiče od nekud sa severa Evrope jer su oni zadnji primili hrišćanstvo a poslednji napustili pagansku mediteransku veru….
    odnosno veru tadašnje Evrope koja se protezala od Grčke,Rima pa sve do Skandinavije……
    tipičan je i latinični natpis da bi se videla pokornost Papi ali su ostale pletenice kao zamena za Rune tipične za Nordijsku grupu plemena…..
    verovatno je neka Rimska Papinovska vojska išla u osvajanje na sever pa su osvojili neke regije i pokrali od starosedelaca ono što im se učinilo kao vredno..
    najverovatnije današnju oblast Poljske,Litvanije ili Švedske..
    nisu oni samo išli u krstaške ratove na istok….
    kad god su imali zgodnu priliku kidisali su oni i na sever i na zapad kad im se u Rimu javi deficit u javnom proračunu pa ratom pokušaju napuniti budžet..

    Одговори
  2. vorkosign
    vorkosign says:

    oni koji su prvi primili hrišćanstvo prvi su i propali pod naletom islama u XIII veku….
    Vizantija ili Istočno Rimsko carstvo je palo već u V veku neletom Huna i Tatara i nikad se nije oporavilo od tog prvog naleta Azijata….
    drugi nalet se odigrao Maričkom i Kosovskom bitkom što je dotuklo ostatke Vizantije….
    i treći odlučujući nalet se odigrava danas…
    on je najopasniji,ekonomski i od njega ceo svet praktično trpi posledice ne samo mi..

    Одговори
    • дулебг
      дулебг says:

      Да, Ромејско царство, јадно – пропадало је 1100 година! Никад нису били шири од комплетне медитеранске обале, Балкана, Мале Азије, Блиског Истока и Месопотамије – ето једва!

      Одговори
      • vorkosign
        vorkosign says:

        nije ono propadalo kontinuirano i nagrizano vremenski dugi niz godina već je propalo zbog obične tektonske katastrofe iznenada za nekoliko meseci u V veku…..
        Novi Rim ili Konstantinopolis centar Vizantije su i pre toga napadali Huni ali mu nisu mogli ništa….
        jake zidine,Teodosijev zid je građen 40 godina,trodupla kamena ograda visine 40 metara plus ogromne kule na svaki 100 metara ni jedan grad na svetu u to vreme nije imao……za vreme svojeg najvećeg razvoja u gradu je boravilo preko 5 miliona ljudi iz celog sveta….megalopolis i za današnja merila……
        ali iznenada došlo je do jakog zemljotresa zid se srušio,građani su pokušali to da obnove ali su ih preduhitrili Huni koji su vrebali okolo i iznenada iskoristili priliku koju im je prirodna katastrofa omogućila….
        upali su u grad i zapalili ga do temelja a vlastela i narod većim delom se razbežao ili su ih Huni stigli i poubijali..
        posle toga nikad nije stao na svoje noge kao što je bio pre toga..

        Одговори
  3. дулебг
    дулебг says:

    Хех толико труда да се побије једна дечија лаж. Па ја никад не бих побијао хрватске приче, само бих им тражио доказе од камена. Што су налазили у „накнадно откривеном старом рукопису“ – то мачку о реп, сад ћу ја да вам пронађем моје директно порекло од Марсоваца.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *