Амфилохије Радовић: Огрешио сам се о Милошевића, сваку реч са опела Ђинђићу потписујем. Окадио сам и Титов гроб

Поделите:

Архиепископ цетињски и митрополит црногорско приморски Амфилохије, осећа грижу савест јер, по наговору из цркве, није отишао да сведочи у корист Слободана Милошевића. За то се јавно извинио, на сахрани његовог брата.
На сахрани брата Слободана Милошевића, архиепископ цетињски и митрополит црногорско приморски Амфилохије, служио је опело. Тада је рекао да се о Слободана Милошевића много огрешио и извинио се пред бројним укопницима.

– Мене је Слободан звао из Хага да сведочим. Нисам отишао. Тако ми је тада у цркви саветовано. Погрешио сам што нисам отишао, мада ми је срце говорило да треба да одем. Време показује и тек ће да покаже да се он, на свој начин, искрено борио за српски народ. Е, друго је питање да је пристао на понуде и учинио уступке, ко зна како би било. Али његово име ће у књизи вечних бити уписано неизбрисивим словима. Њему су судили они којима је требало да се суди. Нису му пресудили, невин се преселио у Царство небеско. Божији суд на крају све решава. У имену Божијем је и суд и правда – каже митрополит за Вечерње новости, који додаје да је ипак посетио Милошевића у Хагу, али да је том приликом само ћутао.
До сада је остало непознато и да се својевремено упутио до, од свих изоловане, Јованке Броз.

– Јованка Будисављевић Броз заиста јесте била у некој врсти казамата. Посетио сам је у таквим околностима, на њену молбу, а позив ми је пренео наш заједнички пријатељ Милан Шарац. Било је то годину дана, можда и мање, пре њене смрти. Дуго смо о свему, отворено, Јованка и ја разговарали. Причала ми је како је отишла у партизане, као и многе српске девојке из Лике, бежећи од усташа. Испричала ми је да су корени њене породице Будисављевић из Метохије, да је породица у Лици имала 17 свештеника. Дуго смо причали… Жао ми је, када је била сахрана, био сам на путу, а дошао бих да је испратим. Јованка је, ипак, била и остала достојанствена, честита и непоткупљива. Сви су јој се клањали док је била жена једног од најмоћнијих људи света… Да, једног од најмоћнијих људи света. А када то више није била, не само да су је заборавили, већ су чинили све да је понизе, наруже, за све осуде и на крају изолују – присећа се митрополит.

Он је накнадно служио помен на Јованкином гробу, иако је она била животна сапутница комунистичког лидера.

– Служио сам помен Јованки, то је истина. Код њене вечне куће, тога поподнева, а поподне је одабрано да не реметимо посетиоце у „Кући цвећа“, на помену је била њена најужа родбина, њен дугогодишњи шеф обезбеђења Раде Чечур и Милан Шарац. Зашто се чудите? Па, Јованка је била крштена, и не само по томе, него и као страдалник, заслужила је помен. Ја сам мало кандило и према Титу бацио. Велим: толико је греха и зла на себе натоварио, па да га мало окадим.
Његов говор на опелу премијеру Ђинђићу у Храму Светог Саве, тумачен је на више начина.

– Сваку своју реч из тог говора и данас бих потписао. Али наопака и фалсификована тумачења – оспораваћу. Кад сам ја поручио: ко се ножа лати од ножа ће и страдати, то је било упућено Зорановим убицама. А приписали су да сам то управо њему упутио. Какав фалсификат и зла намера. Гледајте, после тог мог говора, један мој сабрат ми каже: „Па ти, човече, од њега направи свеца“ – присећа се Амфилохије Радовић, на шта му је одговорио да је казивао оно што су му срце и ум налагали.
Он је пред саму смрт, исповедао патријарха Павла, али је мало познато да га је у манастиру Острог, ради исповести, потражио и атентатор на Анту Павелића, Благоје Јововић.

– Било је то крајем 1998. године. Преда мном је био стамен, стабилан човек, висок као јаблан, у поодмаклим годинама. Био је то некадашњи млади официр Српске краљевске гарде. Каже, допутовао је из Аргентине, први пут у отаџбину после успостављања комунистичке југословенске власти, коју је презирао… Да разговарали смо. Говорио је да су у пролеће, мислим да је био апил 1957. он и Мило Кривокапић пуцали и ранили Павелића у Буенос Ајресу. Подлегао је Павелић убрзо у Шпанији… Благоје је по повратку у Аргентину умро. Био сам тамо, посетио сам му породицу и гроб – каже Амфилохије.

Власти у Подгорици су у њему препознале помагача осумњиченима за покушај државног удара, јер је недавно у затвору посетио Бранку Милић, са списка „завереника“ из Србије.

– Оптужили су ме да сам један од помагача. А ја сам посетио ту сиротицу која је осам месеци у истражном затвору. Осам месеци, у самици без прозора. Однео сам и дао, не њој, јер то и није могуће, него у затворску кантину, уплатио нешто мало новца да има за кесицу чаја, кекс и кафу. А они: ево га, помаже државни удар. Брже боље заборавили да сам на позив министра унутрашњих послова, у изборној ноћи, изашао пред народ да смирим страсти. Е, после су смислили тај покушај државног удара. Па удри по свима који нису на линији тог њиховог игрокоза – прича митрополит Анфилохије.

Новости

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *