„Докле ћеш, Пајо, да се бавиш одвратним послом, докле због лове?“

Поделите:

„Нисам му ја рекла да мора да глуми. Али јесам му рекла да ако хоће да живимо, да мора да ради. А шта ће да ради, то није битно. А глуму уопште није подносио. Увек је био ироничан према стварима које је радио. Добио би неки текст, прочитао би, залупио корице и иронично рекао: ‘Снажна ствар'“, рекла је за Недељник Павлова супруга Мирјана.
Павле Вуисић, песник затворен у телу великог глумца, заробљен у друштву и систему које није подносио, поробљен у професији коју је презирао.

Попут Леке Банкрота из серије „Више од игре“, само једног од ликова по којима ћемо га памтити, живот је живео да би трошио, а трошио је да би миран умро и коначно био спокојан. И баш као Лека Банкрот, који је за живота приредио славље у част своје смрти, расподелио шта има и мирно сео за астал своје кафане и са испруженом руком стегнутом у шипак дочекао Немце који су априла 1941. ушли у замишљену Градину, и живот Павла Вуисића као да је цео био у ствари његов опроштај, и за живота је расподелио све материјално што му је остало, само што његов шипак није био упућен Немцима, којих те 1988. када је напустио овај свет више није било, већ политичком систему ког се гнушао и помало глуми коју није подносио.

Да, велики, можда и највећи, глумац комунистичке Југославије није подносио ни комунизам – ни глуму.

Павле Вуисић је због више саплитања у животу завршио као глумац. Ишао је својеврсном линијом мањег отпора.

„Нисам му ја рекла да мора да глуми. Али јесам му рекла да ако хоће да живимо, да мора да ради. А шта ће да ради, то није битно. А глуму уопште није подносио. Увек је био ироничан према стварима које је радио. Добио би неки текст, прочитао би, залупио корице и иронично рекао: ‘Снажна ствар’“, рекла је за Недељник Павлова супруга Мирјана.

У Павловој архиви нашли смо и поруку коју је себи оставио. Мирјана је лично куцала ту поруку док је Павле диктирао…

„Паја себи поставља питање: Е па докле ћеш, Пајо, дозвољавати себи бављење једним послом, одвратним и понижавајућим, докле због лове, од које у ствари никакве користи немаш. Докле???“

Она је говорила зашто је велики глумац мрзео комунизам и комунисте, како је једном киднапован и одведен на пријем код Тита, како му је Милован Ђилас прекинуо новинарску каријеру, зашто је избачен са Правног факултета, како једном није издржао и ушао у конфликт са Крцуном.

Говорила нам је о тешком животу у Београду првих послератних година и све о његовој унутрашњој драми – како због друштвеног уређења које није подносио, тако и због професије коју је – презирао. Унутрашња патња великог глумца била је толико јака да је пред крај живота, када је болест узела маха био близу одлуке о самоубиству…

Недељник

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *