Тесла – геније који је отворио врата нашој цивилизацији

Поделите:

„Њујорк тајмс“ је о њему објавио више од 700 текстова, и то само за његова живота. Називали су га визионаром и научником који је осветлио 20. век – Никола Тесла. Ове 2017. навршава се и 125 година од његове једине посете Београду. Пред сутрашњи 161. Теслин рођендан, истраживали смо које су то мање познате чињенице и шта све не знамо о великом научнику.

Данас да је жив, био би милионер. На списку његове Имовине нашли би се и фабрика сијалица у Чешкој, електрични аутомобил, аеродром, термоелектрана… Све ово носи једно име – Никола Тесла. А шта о њему треба да знамо?

„Да је више од 300 патената регистровао у више од 20 земаља света, да је у суштини он био један генијалац који је отворио врата нашој цивилизацији. Све данашње технологије које ми свакодневно користимо- од бежичне комуникације до машина, он је поставио темеље“, истиче Соња Вукаловић из Мезеја „Никола Тесла“.

Матица српска неколико пута одбила га је за стипендију, али је упркос томе деценијама касније постао њен добротвор. Ни Нобелову награду никада није добио, а за неке од његових патената мало се зна.

„Он је патенирао електромагентске осцилаторе, високофреквентне струје, специјално модулисане, који су били у стању да пролазе кроз ткива. Струја обично иде само по површини, међутим, ова поља су пролазила кроз ткива и деактивирала вирусе и спречавала деобу бактерија. Тако да Тесла има и три патента за медицинске апарате и један од тих апарата је у музеју. Он никада није ишао код лекара, до краја живота није видео лекара“, каже филозоф Велимир Абрамовић.

„Кажу да Тесла није јео месо. Он јесте био вегетаријанац, али када? Задњих неколико година живота. У својим мемоарима Едисон га је чак исмевао, коментаришући да је ‘високи, мршави Србин појео још један дупли бифтек од четири цола’. Кажу да се није руковао. Није, када је владала колера и друге заразне болести“, каже самостални истраживач и физичар Милован Матић.

Овај несуђени свештеник волео је и голубове. Говорио је осам језика, у Америци преводио песме Јована Јовановића Змаја, друговао са Марком Твеном. Како живот, тако и његова смрт, интригирају научнике.

„Умро је сиромашан, али њему новац ништа није значио. Он никад ништа није инвестирао, ако погледате колико је он као научник потрошио, он је наскупљи научник као појединац свих времена. Он је огроман новац потрошио на науку али није акумулирао никакво богатство. Умро је тачно сам, говори се и да је убијен, али ја у то не верујем“, наводи филозоф Велимир Абрамовић.

Сваког месеца о њему се сазна нешто ново. У музеју „Никола Тесла“, потврђују да се у њиховој архиви налази око 170.000 различитих докумената о Тесли који тек треба да се истраже.

РТС

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *