Томислав Кресовић: Kосово и Метохија између “мита” и стварности

Поделите:

Отето, окупирано или “предато” Kосово

Kосово и Метохија је од 1389 године постало митско светилиште националних циљева, ослобођања, народне саборности и и националног достојанства. Вековима Kосовска битка је била духовна енергија за јачање патриотизма и очувања православља, али и српске државности. Већ дуго Kосово је почело да губи духовну вертикалу у српском народу, и данас је Kосово “отето” од Србије и окупирано од стране НАТО, и постало “хибридна” и “неуспела” држава коју Србија ни у једној опцији не може да призна или ће бити притисцима да је ипак призна преко власти у Србији. Оно што је отето кроз насиље и силу тежи да буде кад тад враћено. Тако је Србија учинила у Балканским ратовима 1912-1913 године када је Kосово ослобођено од Отоманске империје. Kосово је вековима било и “мит” , духовна вертикала, али и историјска и полтичка и државна реалност. Председник Србије Александар Вучић изражава намеру да отвори “унутрашњи дијалог” по питању Kосова и Метохије, уз све наше разлике, без предрасуда, а поштујући Устав Србије. Предедник Вучић каже: „Морамо да будемо отворени, да се ослободимо митског приступа, али и олаког давања онога на шта имамо свако право. Наш унутрашњи дијалог по том питању можда је и важнији од оног који треба да водимо са Албанцима”. Унутрашњи дијалог је ствар националног јединства и опште политичке сагласности и консензуса. Kосово је сада предмет и међународне полтике и интереса и Албаније, САД, ЕУ, НАТО, али и резолуције 1244СБУН. Национални консезус је договор како очувати или понштити део државности Србије на Kосову и Метохији.

Kако признати Kосово на “меки начин”?

Kосово је историјски и духовно мит и од њега не треба бежати као део националног памћења, јер сваки народ има свој национални, историјски или полтички мит. Од државе и унутрашње снаге нације рационализује се се „митска слика” као архитип од политичке реалности. Расим Љајић, потпредседник владе Србије сматра да Србија треба да се се ослободи заблуда и крајности. Минстар Љајић каже “Једна крајност је да је Kосово мит, а друга крајност је да је Kосово парче изгубљене земље”. Ослабађање од мита је поништавање своје историје и колективног памћења. Kосовски мит је вековна снага српског народа и она не смета државној политици да се бори за нациолнане интересе и циљеве. Други део националне стратегије је да је Kосово сувише “скупо” да би се третирало као “парче изгубљене земље”. Мирење са губитком дела своје територије, државе и индентитета и свега онога што је на њој је облик националне и полтичке равнодушности, дефетизма или националне капитулације и продаје националних интереса. Заблуда како каже министар Расим Љајић да подела Kосова може да буде решење, јер је она закаснела и могла би да буде изведена само договором великих сила или новим конфликтом. Министар Љајић сматра да је “Заблуда и да у нашу корист можемо да одржавамо стање замрзнутог конфликта, зато што време у овом случају није савезник Србије, а још мање Срба на Kосову и Метохији. Министар Љајић каже да разговори о коначном статусу Kосова у овом тренутку нису реална опција зато што оваква, слаба, међународна заједница за то није способна, а јавност за то није спремна”. Замрзнутих конфликта у свету има много и они су по правилу окидач разних интереса да се сукоби обнове или се врши притисак на проналажење решења.

Дантеови кругови “националног” пакла?

Шта предалаже др Расим Љајић као утицајни потпредседник владе Србије и „гласник” владе и Председника Србије? Миинстар Љајић каже “Зато као решење ми предлажемо опцију нормализације без признања“, која би се одвијала на четири нивоа. Први ниво је економски, што значи да би требало да развијамо све видове економских односа са Kосовом. Други ниво претпоставља отварање разговора о статусу Срба на Kосову, статусу српске имовине на Kосову, као и српске културне баштине на Kосову. Трећи ниво су разговори о чланству Kосова у међународним организацијама, без чланства у Уједињеним нацијама. Али, уз јасне бенефите које би Србија имала за давање сагласности за то. Четврти ниво, уз реализацију претходних, јесу разговори о коначном статусу. Ово што говори др Расим Љајић је суштински ублажни део захтева за поглавље 35 приступања Србије ЕУ,  а то је нормализација односа или прихватање државности Kосова без признања Србије и чланства Kосова у УН али не и у ЕУ или НАТО. Овде је реч о „меком” признању Kосова као државе. Сви видови економских односа са „државом“ Kосова подразумева и признање закона „државе” Kосова у сфери економије, трговине, царина као са сваком другом државом. Статус Срба на Kосову уређен је резолуцијом 1244СБУН који се све мање третира. Српска односно државна или приватна имовина већ је приватизована или „национализована” и под контролом је и страних компанија и влада. Србија би преко „арбитраже” у међуародом суду морала да потражује своју имовину али уз третиртање Kосова као државе. ЕУ и поглавље 35 за приступање Србије траже да Kосово може бити у ЕУ, НАТО. Или на нижем нивоу у-УНЕСЦО. Интерпол и другим организацијама које се дају државама. Само остаје спорни статус у УН, што у коначној концепцји међународних односа данас и више није пресудно. Дакле ово што говори др Расим Лајић, а мисли и предсендик Србије и садашња влада је део тог “унутрашњег” дијалога на путу за поглавље 35 и пуну нормализацију Београда и Приштине.

Томислав Kресовић

ВИДОВДАН

Поделите:
2 replies
  1. MAJK
    MAJK says:

    Dakle,vec 600 godina nista ne radimo da Kosovo bude srpsko,ali zato TV PINK,Informer I ostali megafoni vlasti…vec 600 godina kazu,ono sto srpske glavesine kazu…KOSOVO JE SRBIJA.
    Jedino je izmedju dva rata, bila neka ozbiljnija politika,politika KOLONIZACIJE I naseljavanja Srba na Kosovo I Metohiju…
    Ali,RAT I KOMUNISTI SU URADILI PROCES DEKOLONIZACIJE…SRBA SA KOSOVA.
    Oterano 100.000 tokom rata,pobijeno 10.000,a komunisticke vlasti,ZAUSTAVLJALI VOZOVE DA SE SRBI NE VRATE,vec 1945.G.
    I DANAS ZAUSTAVLJAJU VOZOVE SA SRBIMA.
    I DANASNJI CENTTRALNI KOMITET CUTI.
    NO PASA NADA!
    Komunisti su „CUDO PRAVNE DRZAVE“…uveli su cak Zakon o privremenoj zabrani povratka na Kosovo…JER JE KAO BILO SLUCAJEVA NEFER IZBACIVANJE NEKIH ALBANACA IZMEDJU DVA RATA?
    To „razlog“ toga zakona?!
    PRAVNA DRZAVA,NEMA STA.
    SVIMA PRAVO,OSIM SRBIMA.
    KAO DANAS.
    Uvek sam povezio apsurnosti toga zakona I zakona o zabrani gajenja koza…I sada cu.
    Posle tog zakona,o zabrani povratka Srba na Kosovo,usledio je zakon o zabrani gajenja koza…
    HAHAHA.
    KAKVA EKSPERIMENTALNA TVOREVINA.
    KAO DANAS.
    OPET KOMUNISTICKI „PRAVNI POREDAK“ I MORAL.
    Tito je bio preteca price o KLIMATSKIM PROMENAMA…
    MA,MI SMO CUDO BOZJE.
    KAO DANAS.
    CITAT:
    „Evo što je PREDSJEDNIK TITO na tu temu rekao u Trebinju još 3. 10.
    1954. godine:
    »Ja moram da kažem da sam sretan što ste uništili koze,
    jer sada vidim da se vaša brda zelene. Ja bih želio da to učine
    svuda gdje još nisu učinili. Naš će čovjek osjetiti za 10 godina
    što je značila koza za njega, a što za šumu.
    Potrebno je gajiti ovce jer one daju i mlijeko i vunu.
    Gajite ovce, one neće uništiti šumu. A vi znate da šuma i kli-
    mu popravlja. Kada ova brda budu šumom obrasla, onda tu
    nećete imati onako suhu klimu, kao što je imate preko ljeta,
    onakvu nesnosnu vrućinu. Klima će se mijenjati, a time će se
    dobiti više mogućnosti za intenzivniju obradu zemljišta koje ov
    dje imate.«ZAVRSEN CITAT.
    Znaci,NE SRBI NA KOSOVO ,I NI KOZE U TOROVE…
    NEGO OVCE!
    To je „nama nasa borba dala“.
    Sto bi rekla Sonja Liht,Kandic,Biserko I ostali UVAZENI GROBARI UMIRUCE DRZAVE…te Titove odluke protiv Srba I protiv Koza…“JESU PRIRODNA DEKONTAMINACIJA“…
    Komunistima su smetali Srbi I Koze.
    I sada sta?
    A NI OVA VLAST NE VRACA SRBE NA KOSOVO,NITI POMAZE „GAJENJU KOZA“…jer nema agrarnu politiku,nema politiku za stocarstvo…SVE JE PRAZNO…a vlast boli uvo.
    DOCI CE NEMCI DA NAS UCE DA GAJIMO SVINJE…ZA POCETAK,tacnije, ZA KRAJ.
    STA SADA,KADA NAM JE JOS TITO REKAO,DA BUDEMO OVCE?
    Da nestanemo ,kao Koze…ili,DA „OPSTANEMO“,SAMO KAO OVCE?
    STA KRESOVICU SADA?
    Kada bi Ti i ja ,savili papir,otisli u Vladu,trazili PRAVDU za Srbe,ali,i za Koze…jelda Kresovicu,da bi oni rekli da mi nismo normalni?
    OBOJICA…DJUTURE.
    Prema tome,kakva prica o Kosovu,u ovakvom Beogradu,sa vlastima,BEZ SRBA I BEZ KOZA… opste „pije vodu“?
    ZIVELE OVCE!

    Одговори
  2. Млади Лав
    Млади Лав says:

    Као и увек добра анализа господина Кресовића…
    Косово је заиста мит како у духовном тако и у световном животу. Фактички гледано Србија световно нема никаквих ингеренција на Косову и Метохији, имају своју полицију, војску, државне институције и по свим параметрима Косово јесте држава, али остаје само питање признања које Србија неће да изврши никада из више разлога.
    Први разлог је дух народа и негативни политички поени, јер свако ко буде признао Косово као независну државу изгубиће власт на следећим изборима и бити проглашен издајником српског народа.
    Други разлог је феноменална могућност за прање пара крађу и манипулације на разне начине јер је Косово фактички офшор зона, постоји могућност регистривања фирми на Косову у Србији, али не постоји могућност контроле од стране српских органа власти и тако је створена могућност за малверзације које штете држави Србији, само треба бити довољно маштовит.
    Трећа ствар је једна илузија коју сви политичари понављају као папагаји а која је сама по себи бесмислена и гласи „Нећемо признати Косово, идемо у ЕУ“. Ефропска Унија како само име каже је једна посебна држава сачињена од својих чланица и немогуће је да приме нову чланицу ако она нема јасно дефинисану територију, тј. са Косовом или без Косова. Територија и државна граница су основна обележја једне државе и ако то није дефинисано немогућ је пријем у ЕУ. Зато сваки политичар који хоће у ЕУ а неће да призна Косово, лаже свој народ и у старту је лош избор ако дође на власт јер одмах постаје јасно да, или лаже, или не зна шта говори, а обе ствари озбиљан човек не сме себи да дозволи ако хоће да води државу. Пут ка ЕУ је бесмислен без признавња Косова. Ако хоцемо да не признамо Косово онда се треба приклонити Русији и њеним интересима.
    Надам се само да ћемо једног дана решити шта желимо и одабрати пут који има смисла.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *