1920. године Иво Андрић у свом есеју „Босна – земља мржње“

Поделите:

“Босна је земља мржње и страха. А ствар је баш у томе што би то требало уочити, утврдити, анализирати. И несрећа је у томе што то нико неће и не уме да учини. Јер, фатална карактеристика те мржње и јесте у томе што босански човек није свестан мржње која живи у њему, што зазире од њеног анализирања, и мрзи свакога ко покуша да то учини. Па ипак, чињеница је: да у Босни и Херцеговини има више људи који су спремни да у наступима несвесне мржње, разним поводима и под разним изговорима, убијају или буду убијени, него у другим по људству и пространству много већим словенским и несловенским земљама. … Мржња која диже човека против човека и затим пођеднако баца у беду и несрећу или гони под земљу оба противника; мржња која као рак у организму троши и изједа све око себе, да на крају и сама угине. Можда је ваша највећа несрећа баш у томе што и не слутите колико мржње има у вашим љубавима и заносима, традицијама и побожностима. … Код вас аскети не извлаче љубав из своје аскезе, него мржњу… Они који верују и воле смртно мрзе оне који не верују или оне који другачије верују и друго воле. … Највише злих и мрачних лица може човек срести око богомоља, манастира и текија.“

(Иво Андрић, Писмо из 1920.)

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *