Петар Милатовић: Угостили смо Бога

Поделите:

Кад су нам баке и мајке правиле пекмез од шљива
и пекле хлеб у ужареној црепуљи све је мирисало
на душу између два сунчева зрака кроз оџак на кући
кроз који се излазило у свет заједно са огрејаном душом
коју смо добротом окадили на завичајном огњишту.

Кад смо брали кукуруз, смокве, крушке, јабуке и дрењине
носили смо снопове месечине на рапорт воденичком камену,
а свеће смо правили од запаљених предвечерја
која су светлела до тихе молитве у срцу и мозгу,
да на царској гозби од мрве хлеба и три зрна соли
угостимо самог Бога и све Свеце 
у најбогатијој кући сазиданој циглама од доброте!

Кад су очеви секли дрва за огрев са сваким замахом секире
посекли су по један сноп сунчевих руковети и тако сложене
доносили су их кућама да потпале наду којој нису дали да се охлади.

Кад су баке и мајке плеле џемпере кротиле су мразеве
на кућном прагу да очувају чистоту душе и после тело.

Ишли смо у школу и у повратку шутирали смо крпењаче,
а данас неки иду око школе и шутирају главе.

Зато данас немају пекмеза и слатког од воћа 
и не угошћавају Бога већ само горке плодове
припремају да сваког ђавола дочекају!

Ми који смо угошћавали Бога у кућама сазиданим циглама од доброте
умели смо да одгонетнемо значење сваке тајне и јавне снохватице,
па зато данас уживамо гостопримство и Бога и сиромаха истовремено
и са тим капиталом купујемо цело небо изнад наших глава!

(Из књиге СЛАЂЕВА ГОРА)
Словословље

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *