Да ли су хришћани већ били већина у античком Сирмијуму

Поделите:

Недавно откриће у Сремској Митровици промениће историју. Луксузно осликана ранохришћанска гробница, саграђена у другој половини трећег века, изненадила је стручњаке

ЛУКСУЗНА осликана ранохришћанска гробница, откривена недавно приликом заштитних ископавања на градилишту у Сремској Митровици, промениће историју хришћанства, сматрају стручњаци. Велика зидана „вечна кућа“ потиче највероватније из времена пре Константиновог Миланског едикта, којим је хришћанство од прогањаног култа постало религија изједначена са свим другим верама у Римском царству

– На зидовима гробнице су на прочељима насликани с једне стране Добри пастир, а с друге тројица младића које је Набуходоносор бацио у ужарену пећ, а анђео Господњи их спасава својим хладним дахом. Са страна се налазе ограде раја. То јесу врло чести хришћански мотиви, али из много каснијег периода, око пола века касније, кад је религија канонизована после сабора у Никеји. На фрескама ове гробнице имамо прототип тог каснијег канона, насликан највероватније пре Миланског едикта и много пре Никејског сабора. Ове старозаветне фреске представљају Сирмијум у сасвим новом светлу кад је реч о историји хришћанства – каже Биљана Лучић, археолог-конзерватор из Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица.

Она је с колегама током заштитних ископавања на простору источне некрополе античког Сирмијума открила 26 гробова и гробницу која одудара од свега што је до сада виђено на овим просторима, а реткост је и у Европи. Сличне фреске су забележене само на по једној локацији у Солуну, Риму и Напуљу, али сирмијумске су изгледа старије.

– Морамо да будемо опрезни и сачекамо резултате анализа, које ће нам прецизно дати време кад је гробница начињена и каква је била особа која је у њој сахрањена. Међутим пошто је реч о подручју које је ископавано седамдесетих година 20. века, кад је пронађена Базилика Светог Иринеја, можемо да дамо прелиминарне процене.

Гробница је највероватније саграђена у другој половини трећег века или на самом почетку четвртог века, а у њој је, с обзиром на величину и осликавање, без икакве сумње сахрањена нека важна личност – каже Биљана Лучић.

Проналазак оваквог сакралног објекта отвара низ питања, пре свега да ли су хришћани заиста тако немилосрдно прогањани У Риму, како наводе црквени хроничари? Уколико јесу, како је било могуће да се у Сирмијуму, који је у то време био једна од четири престонице царства, неко тако помпезно и јавно сахрањује као хришћанин. Или је можда реч о томе да су хришћани већ били већина у Сирмијуму који је већ био центар епископије и култа светих мученика Иринеја и Димитрија?

Стручњаци сремскомитровачког завода за заштиту споменика културе кажу да одговор могу да пруже само даља ископавања, а сигурни су да ће она Сирмијум вратити у жижу пажње светске научне јавности.

Пошто је гробница недавно откривена приликом заштитних ископавања на терену где ће се градити бензинска пумпа, наметнуо се велики проблем како сачувати епохално откриће.

Заводу из Сремске Митровице притекли су у помоћ стручњаци Републичког завода и заједно су смислили ингениозно решење и извели прави технички подвиг. Уместо да скидају малтер са фресака, а затим растављају гробницу камен по камен и поново је састављају, што је уобичајено, они су целу грађевину упаковали у кавез од челичних профила, подигли дизалицом и потпуно неоштећену допремили у депо.

– Нужда нас је натерала да смислимо нов метод транспорта. Захваљујући њему, гробница ће бити јединствен експонат, који ће по завршетку конзервације и рестаурације моћи да се види онакава каква је била на терену – каже Биљана Лучић.

РЕСУРС ЗА КУЛТУРНИ ТУРИЗАМ

ОТКРИЋЕ ранохришћанске гробнице потврђује значај античког Сирмијума, о коме се више зна у иностранству него у Србији.

– Ми имамо огромну баштину која је ресурс за културни туризам, на коме се у свету зарађује много. Раније се код нас није размишљало на тај начин, владала је нека необјашњива равнодушност. Сад се ствари мењају и очекујемо да ће Сирмијум заузети место које му припада на културној и туристичкој мапи света – каже Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица.

 

Вечерњеновости

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *