Ево каква је судбина задесила Теслине сестре

Поделите:

На данашњи дан 1856. године у Смиљану у Лици, у породици православног свештеника Милутина, рођен је Никола Тесла, један од најпознатијих српских и светских проналазача и научника. И док се о њему много тога зна, животни путеви чланова његове породице много су мање познати.
Теслини родитељи Милутин и Георгина су, осим њега, имали сина Данета и кћерке Ангелину и Милицу – Милку, које су биле старије од Николе, и Марицу, најмлађе дете у породици. Дане је погинуо при паду с коња кад је Никола имао пет година, а ово је прича о три сестре Николе Тесле – Марици, Милки и Ангелини и њиховим животним путевима.

Све три рођене сестре Николе Тесле су биле касније удате за локалне свештенике.

Милка Тесла
Најстарија сестра Милка се родила у Сењу неутврђеног датума. Најпре се удала за Воју (Вукашина) Глумичића који је преминуо крајем 1892. године. Са њим је имала ћерку Гину, а остало је забележено и да им је брак био веома лош.

Након Вукашинове смрти се преудала, што у њиховој патријархалној породици није било лепо примљено.

Породица Марице Тесла
Марица Тесла, удата Косановић, имала је таленат за математику, наводно је говорила четири светска језика, а знала је десетине хиљада стихова из светске књижевности. Била је дописник неколико листова – Србобрана у Загребу, Бранка, Будапестер Тагблама… чиме је наставила породичну традицију оца Милутина Тесле, који је такође био хонарни дописник из Лике неколико аустријских, новосадских и других новина.

Сачувана су писма које је брату Николи слала из Сушака и Ријеке, где јој је супруг Никола добио парохију, а у којима га је обавештавала о успешном школовању своје четворице синова. У име брата Николе присуствовала је свечаној академији, 28. маја 1936. године на Коларчевом универзитету у Београду поводом осамдесетог рођендана Николе Тесле.

Марица је умрла у осамдесетој години и сахрањена у Загребу 1938. године.

Њен син Милутин Косановић, доктор медицине, убрзо по дипломирању, 1912. године, када су почели Балкански ратови, постао је српски добровољац, војни лекар. По повратку из ратова Милутин је био хирург у болници у Огулину. Несебично је помагао сиромашнима.

Најмлађи Маричин син Сава Косановић докторирао је право у Будимпешти. Он је касније био генерални секретар Самосталне демократске странке Светозара Прибићевића и у три наврата посланик. Отишао је са Прибићевићем у емиграцију.

Јула 1944. постао је министар у привременој влади Ивана Шубашића, а затим у првој влади маршала Тита од 7. марта 1945. Био је члан Председништва Народног фронта Југославије и Президијума Народне скупштине. Након рата, од 1948. до 1950. године је био амбасадор ФНРЈ у Вашингтону и министар информисања.

Сава Косановић, као једини наследник Тесле у САД, одлучио је да се заоставштина његовог ујака пренесе у Београд, након чега је основан Музеј Николе Тесле, установе која сада припада светској културној заоставштини.

У својим успоменама Сава Косановић је записао: „Када сам 7. јануара 1943. ујутро ушао у Теслину собу, с једним блиским пријатељем, Тесла је лежао мртав. Још мршавији и блеђи мало згрчен, са залеђеним сажаљивим изразом, готово осмехом на лицу. На великом округлом столу стајала је једна отворена метална кутија, каквих је много имао, са писмима и извученом сликом, последњом Теслином, у групи посетилаца 1942. године“.

Ангелина Тесла и њена породица
Трећа Николина рођена сестра Ангелина Тесла, удата Трбојевић, била је супруга проте Николе Трбојевића. Венчали су се у Метку код Госпића. Имали су петоро деце – Уроша, Петра, Николу, Марицу и Милицу. Сви су завршили факултете, а четворо су постали доктори наука.

Ангелина је умрла у Кистањама, у северној Далмацији, где је са супругом, пензионисаним протом, провела последње године живота код ћерке Марице и њеног супруга, богатог кистањског трговца Нике Јанковића.

Ангелинин син Петар, у монаштву Петроније, након монашења живео је у Шишатовцу на Фрушкој гори, а постао је и архимандрит тог манастира. Петроније се, што је такође била породична традиција, дописивао с братом од тетке Николом Теслом, али су писма која су била сачувана у манастирској библиотеци изгорела у време Другог светског рата.

Пре тога, остало је забележено на папиру да је Никола Тесла од свог брата од тетке, тражио да молитвом помогне „његовом празном срцу“, а Петроније се са другим шишатовачким калуђерима непрестано молио за оздрављење Николине душе.

Петроније је у Првом светском рату манастир претворио у сиротињски дом, изучавао је живот цркве, тражио литургијску обнову, а наводно се залагао да се служба обавља и на мађарском језику. Право је студирао у Будимпешти, 1906. је докторирао теологију, а три године касније и право.

Петров брат Никола познатији у Америци и литератури као Николас Тербо показао је да, не само због имена, има највише талента за технику од свих Теслиних рођака. Завршио је гимназију у Будимпешти и 1911. у том граду дипломирао на Техничком факултету.

Никола који је и ликом подсећао на ујака, а у САД је отишао тридесетак година после Тесле. Тај математичар и признати проналазач остварио је у Америци и у Европи више од 120 патената, највећи број у аутомобилској индустрији. После рата био је професор практичне наставе на Лоренс институту за технологију у Детројиту .

Према наводима његовог сина Вилијема Тербоа, двојица Никола имали су неспоразум, јер је старији Тесла био без финансијског покрића за своје проналаске и неколико пута је потпуно банкротирао. Тербо је инвестирао новац у неке ујакове пројекте у вези са аутомобилима, али је Тесла то потрошио у друге сврхе.

Вилијем Тербо је данас почасни председник, а једно време је био извршни директор, Теслиног друштва у САД.

Дневно.рс

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *