Никола Тесла: Вазда остајем само Србин и ништа више

Поделите:

Љубазношћу Музеја Николе Тесле и стручњака који раде у њему, Недељник је, како би једном засвагда ставио тачку на „наш“ или „ваш“, добио увид у документа у којима се Тесла (рођен на данашњи дан 1856. године у Смиљану) изјашњава о томе ко је и одакле потиче, и шаље поруке „својој браћи“ расутој по Америци, али и на Балкану, искључиво као – Србин

Порекло Николе Тесле никада није било спорно, бар не онима који се цео свој научни век баве животом и радом великог проналазача, чије се име појављује пођеднако на београдском аеродрому, на чувеном аутомобилу Илона Маска, али и на најави наступа рок бенда из Сакрамента под тим именом или међу клинцима с нета који су, чак и пре мејнстрима, схватили коме треба да дугују захвалност за кликтање и струку.

Теслино порекло и име нису били спорни ни 1931. године када је био на насловној страни Тајма. Али, с времена на време, у јавности, српској и хрватској, појавило би се нешто чиме би они мање стручни покушали да поткрепе своје тврдње о томе да је велики проналазач био пођеднако поносан на „своје српско порекло и хрватску домовину“, и да је у ствари све време био искључиво Југословен или само – космополита. Тако се на друштвеним мрежама на таласе, као недавно, поведе полемика да ли је он икада изричито говорио о свом пореклу као српском, па је недавно као доказ у некој хрватско-српској или српско-хрватској полемици (опет) цитирано Теслино писмо Владку Мачеку у којем велики научник говори како је „пођеднако поносан на своје српско порекло и хрватску домовину“. Довољно да се (опет) усталасају националистички духови на мрежама.

Љубазношћу Музеја Николе Тесле и стручњака који раде у њему, Недељник је, како би једном засвагда ставио тачку на „наш“ или „ваш“, добио увид у документа у којима се Тесла изјашњава о томе ко је и одакле потиче, и шаље поруке „својој браћи“ расутој по Америци, али и на Балкану, искључиво као – Србин.

Посебно поменути телеграм који је послао из чувеног „Њујоркера“, 26. маја 1936. годне, у Загреб др Влатку Мачеку – Влатку, а не Владку, како га је насловио у депеши послатој Wестер Унионом – има свој контекст. Писмо тадашњем вођи опозиције, а касније творцу Бановине Хрватске, а онда и потпредседнику у Влади Kраљевине Југославије, било је пре свега љубазна захвалност за телеграм који је стигао у хотел „Њујоркер“ дан раније.

Цело Теслино писмо одговора од 26. маја гласи: „Хвала на много циењеној честитки и почасти, једнако се поносим мога србског рода и моје хрватске домовине, живели сви Југославени“, у потпису: Никола Тесла. Цео контекст схвата се читањем првог писма, а не само Теслиног одговора. Дан раније, 25. маја 1936. године, др Мачек упутио је честитку Николи Тесли, насловљену на његов дом у хотелу „Њујоркер“. У том писму, на које је Тесла одговорио са „пођеднако поносан на своје српско порекло и хрватску домовину“, др Мачек му пише:

„Великом сину народа србског а домовине Хрватске, вођи човјечанства у борби са природом честита у име хрватскога народа, др Влатко Мачек“, 25. маја 1936. године. Тесла је у одговору цитирао део Мачековог телеграма. Свакако, он никада није крио да је космополита, чак ни кад је позивао на борбу Уједињених народа против нацизма. Али и тада је потенцирао своје порекло.

У писму „својој браћи у Америци“, априла 1942. године, говорећи да ће се у тој години одлучити судбина свега света и да снаге зла окупљене око Хитлера морају бити уништене – а сам неће дочекати њихов пораз јер ће умрети у јануару следеће године – говори о борцима у Југославији и поручује им да „због тога, браћо и сестре, као најстарији Србин, Југославен, Американац наше крви у Сједињеним Државама…“ треба пружити подршку снагама које се боре против нацистичке пошасти и одазвати се позиву председника САД Френклина Рузвелта.

„Kолику душевну снагу, чврсту одлуку, непрестрашеност и јуначство имали су они наши још неразвијени дечаци кад су, пред немачким пушкама радосно клицали: ‘Ми смо српска деца. Пуцајте.'“ У истом писму „браћи“ Тесла истиче да се не сме распиривати мржња против „своје браће“. „Нераздружива је судбина Срба, Хрвата и Словенаца у Старој Постојбини, ма шта непријатељ покушао да ради“, испод чега је ставио свој потпис.

Чињеница да је Тесла рођен у Смиљану у Лици не говори много без историјског контекста: била је то гранична област Аустријског царства које је од 1867. прерасло у Аустроугарску монархију, а Смиљан је од 1918. био у саставу државе Југославије и тек од проглашења независности државе Хрватске 1991. постао њен део. За свог живота је Тесла био држављанин Аустрије, па од 1867. Аустроугарске, а од 1891. држављанин САД. У етничком и религиозном смислу био је православни Србин, а тако је и заведен по рођењу (погледати крштеницу) и по смрти (опело је држао српски прота у Њујорку).

Ипак, како никада није крио да је Србин, у неким ситуацијама тога доба било је посебно важно нагласити. Проучавајући доступну грађу, аутори Светислав Љ. Марковић и Братислав Стојиљковић, у делу Први новински чланци о Николи Тесли објављени на српском језику, помињу колико је за тадашњи српски народ било важно да пренесу вести о „српском Едисону“ и његовом успеху у свету.

Први новински приказ објавио је новосадски Браник крајем 1889. године и први текст под називом „Српски Едисон“, на насловној страни, написао је Николадин Kосановић, муж најмлађе Теслине сестре Марице Kосановић.

„Уједно Ти шаљем по један број ‘Браника’ и ‘Српског гласа’ да видиш како су Те представили Српству и Словенству“, наводи се цитат из писма у делу Љ. Марковића. „Тако су Те од прилике приказали ваљда сви и српски и словенски листови, колико – сам и сам читао, и колико сам чуо. За наслов немој се љутити. У оригиналу било је речено ‘Србин проналазач у Америци’, али ‘Браник’ сам на своју руку промијену наслов онако како видиш. Уредник ми је нарочитим писмом захвалио за чланак и молио ме и приватио, да га о Теби и Твојим радовима извјештавам.“

У наставку писма Тесли, Kосановић га „у име Српства и Словенства“ моли да му редовно шаље извештаје о својим „умним радовима“. „Твој ће ум и одсад свијетлити само тамо у туђини – али за Твој род и народ поготову као искра у пепелу.“

А у самом чланку „Српски Едисон“, како се наводи у делу Први новински чланци о Николи Тесли објављени на српском језику, посебно се истиче у фусноти да чланак „описује рад једног Србина научењака, који ће име српско прославити у широком свету.“

„Тај јунак наш, то је Србин Никола Тесла…“, констатује се у чланку из 1889. године и сугерише да би неки стручњак могао да набави копије Теслиних патената, па да „потање прикаже српском и словенском свијету те многобројне изуме нашег српског Едисона“.

„… Можемо се са великом сигурношћу надати, да дух тога нашег Едисона, ако га бог поживи, у најближој будућности неће мировати, него ће на против све продуктивнији бивати, – и све то обилатије радити на корист човјечанству, а на дику и понос малом народу српском из кога је поникао.“

Наводећи шта су страни медији писали о њему, аутор каже да и по „журналима францескијем и италијанским пуно што шта о радовима овога новога Руђера Бошковића…“ има, али о томе би требало да јављају учени студенти, који би „кадри били схватити и разумјети оно што им брат Србин Личанин по Америци ствара“.

У његовој биографији је неизбежно поменути да му је отац био „српско православни свештеник Милутин Тесла“, који је, како се наводи у чланку, „пре десет година умр’о у Госпићу као прото. Мати му је Ђука рођ. Мандића, удовица узорита међу попадијама српскијем. Жива је, дакле дочекала је славу свога сина. Узгред буди речено, вриједна ова старица, и ако не зна читати ни писати, знаде н.пр. из народних пјесама, из ‘Горског вијенца’ и т.д. рецитирати читаве партије…“ Тесла је, према речима аутора, знао да рецитује Бајрона, Шекспира, Гетеа, али и Лазу Kостића, Шилера, Змаја, Бранка, Његоша, Леопардија…

„И за то надајмо се, да ће нам поживети још дуго и много на корист човјечанству а на дику не само уској Лици и маленом Српству, него и цијелом великом Словенству“, наводи се у чланку.

Интересантно је да је у задарском Српском гласу, где је објављен такође огроман чланак, посебно истакнуто Теслино српско порекло, као и нескривена жеља „Хрвата да га присвоје и прогласе ‘даровитијем Хрватом'“, а све у контексту времена и важности, јер како објашњавају аутори, његови земљаци су тих „година живели под великим притиском дела хрватског становништва, чија је нетрпељивост према Србима подстрекивана из неких центара у Аустроугарској“.

Наводи се да у далеком свету живи „млади Србин, који је, додуше својијем земљацима слабо познат, а чији је рад био пред нама Србима са свијем непознат…“ Непознати аутор текста жестоко се обрушио на тврдње да је Тесла хрватског порекла и бесно набраја да је „нашој браћи Хрватима све мало. Никако се не може зајазити њихова прождрљивост. Српске народне пјесме немилице нам отимљу, те се Матица Хрватска спрема, да их изда под својијем именом; српски књижевни језик крсте хрватскијем; па чак ни поједини Срби, као што је Тесла, не могу се отети грабљивијем канџама. Овдашњи ‘Народни Лист’, говорећи о Тесли, називље га ‘даровитијем Хрватом’, Теслу, Србина по крви, језику, чуству“, а онда острашћено наводи да је „Шовинизам браће Хрвата прешао у безобразлук!“ (Љ. Марковић и др. Први новински чланци о Николи Тесли објављени на српском језику).

Тесла је повремено Kосановићу слао стручне часописе, како би их упознао са својим изумима, а овај му је одговарао и извештавао га да су многи писали о њему.

Он у марту 1890. пише Тесли, након што је добио један такав часопис, да га „Српство и Словенство зна и досад, али ако Бог да, сад ће још више“.

Kњиге су Тесли слали и сестра Марица и зет Николадин Kосановић, а у једном од писама, он говори Тесли да му шаље књижице у два пакета, „осим оних, које су Теби познатије него мени, као Горц.Вијенац, Ченгиј Ага… неки комад Веселиновића (сеоског учитеља Србијанског) и Лазаревића…“

Сам Тесла је, према речима стручњака, 1919. године, у часопису Моји проналасци објавио серију аутобиографских прича, где помиње анегдоту из Париза и тренутак када на питање рецепционара хотела у којем је одсео „која је његова титула“, каже да је „она највећа могућа“. „Виша од краљевске, ја сам Србин.“

Приликом једине посете Београду 1892. године, као већ светски признат научник, имао је посебну поруку за српски народ:

„Своју радост, коју ја овога тренутка осећам, ја не умем да вам искажем, али се радујем што могу овом приликом да пред вама, мила браћо, изразим свагда своје најмилије задовољство, да сам био и да вазда остајем само Србин и ништа више… Дешава се, господо, да човек, удаљен од своје отаџбине, занет послом каквим се ја занимам, по каткад смете с ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Али тога, господо, код мене никад није било, а надам се да и неће и не може икад ни бити. Ако се ја и не налазим међу вама, да као и ви што више привредим на олтар српске мисли, ја радим други посао, на други начин прослављам име српско, и на други начин радим и трудим се, да колико могу и ја што корисно привредим своме народу и својој милој браћи. И ако има какве славе и заслуге за човечанство, да се припише моме имену, то та почаст више припада српском имену, српском народу из чије сам средине ја поникао.“

Даље је Тесла окупљенима говорио о „исконској борби наших предака на Kосову“, и захвалио им следећим речима:

„Браћо и другови! Хвала вам на толикој пажњи и одликовању. У вама гледам ја младо Српство, које има да ради на општем задатку свију Срба. Ви сте будућност Српства. Ја сам – као што видите и чујете – остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви, и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету.“

 

 

Недељник

Поделите:
2 replies
  1. Душан Буковић
    Душан Буковић says:

    НЕКОЛИКО ПОДАТАКА О НИКОЛИ ТЕСЛИ

    Српски исељеник Ђуро Муњас, из Филипсбурга, Монтане, објавио је у „Kansas Farmer…“ једно оригинално писмо Николе Тесле од 11 јуна 1921, писано на енглеском језику. Муњас га је питао како то да га у Америци означују као Маџара. На Муњасово питање, Тесла је дословно одговорио:

    JA SAM SRBIN – NIKOLA TESLA
    8 W. 40 St., New York, June 11, 1921
    George M. Mungas, Esq.,
    Box 37,
    Philipsburg, Montana
    My dear Sir:
    I have duly received your kind letter of May 31st and wish to thank you for the
    interest manifested.
    Of course you know that I am a Serbian, coming from the oldest stock in as much
    as my mother’s name can be traced almost as far back as any other in our race.
    The Editor of the Kansas Farmer and Mail and Breeze does not quite realize that
    the Province where I was born was at that time merely under the political rule
    of Austria which has nothing to do with nationality.
    Wishing again to assure you that I have appreciated your friendly action in the
    matter, I remain
    Yours very truly,
    N. Tesla
    Српски тест гласи:
    8 з. 40 Улица,
    Њујорк,
    11 јуна 1921
    Г. Ђуро М. Муњас
    Поштански фаx 37
    Филипсбург, Монтана
    Поштовани Господине,
    Примио сам Ваше пријатељско писмо од 31 маја желим да Вам захвалим за интерес који показујете.

    Ви наравно знате да сам ја Србин, врло старе лозе, јер је име моје мајке старо колико било које друго име нашег народа. Уредник листа Kansas Farmer and Mail and Breeze не схвата потпуно да је област, у којој сам се ја родио, била само под политичком влашћу Аустрије, што нема никакве везе са народношћу.

    Желећи поново да Вас уверим да ценим Ваш пријатељски поступак у овом питању, остајем Врло искрено Ваш

    Н. Тесла
    (Види: American Srbobran, May 22, 1958, Pittsburgh, Pennsylvania; Проф. Сава Н. Вујиновић, Никола Тесла и његово време, Toronto, 1993; Проф. Др. Лазо М. Костић, Oбмане и извртања као подлога народности, Hamilton, Ont., Canada 1960, стр. 114; Milan M. Radovich and Robert P. Gakovich, American Srbobran, Official Organ of the SNF – Selective index 1906-1976, Pittsburgh, Pa., 1980).

    У загребачком “Недјељном Вјеснику” објављено је у факсимилу ћирилично писмо амбасадора Краљевине Југославије Анте Тресића Павичића, који је
    Николи Тесли предао одликовање краља Алекандра 1926. године. Краљ Александар је Теслу одликовао Орденом Св. Саве.

    Тресић Павичићево писмо гласи:

    Пов. Бр. 422
    Предмет:
    Предаја Ордена Св. Саве
    Г.Н.Тесли
    Министарству СпољнихПослова
    Генерална Политичка Дирекција
    БЕОГРАД

    Пошто сам, у послу Министарства Финанција морао поћи у Њујорк, то сам искористио ту пригоду, да лично предам Орден Св. Саве I. ст. Ф. Николи Тесли, нашем учењаку свјетскога гласа. Ја сам био одлучио дати том пригодом један банкет у његову почаст, на који бих позвао неке наше виђеније личности и неке упливније Американце, те сам у ту сврху писао Генералном Посланству, да предузме потребне кораке; ну г. Конзул Станојевић ме је обавестио, да г. Тесла не жели никаквог церемонијала, ни публицитета, него је позвао мене и г. Консула на вечеру у хотел Пенсилванија, гдје станује, па да му том пригодом предам орден, што је и учињено на 26 Септембра.

    Г. Тесла је био врло радостан када сам му предао орден. Том пригодом, он који живи врло повучено и скромно, био је врло разговорљив, те је показао, да у толико година боравка у Америци, а ретко када је у додиру са нашима, да је у њему остала чиста и потпуна српска душа. Зачудио сам се када се је стао натјецати са мном у понављању на изуст наших народних песама. Ама било би се рекло да је јучер дошао из Лике. Том пригодом повео се је разговор de onibus et quibusdam aliis те сам опазио, да је свестрано наображен, па да љуби не само знаности и филозофију, него и лепу књигу. По наобразби стоји високо над професором Пупином, али је разлика у томе, што је Пупин посве нормалан, скоро бих рекао препрактично нормалан, дочим Тесла показује ту и тамо по коју абнормалност, да не би погрешила стара пословица nullun magnum ingenium sine quodam demantiae gradu. Свакако је Тесла један од најзнаменитијих људи што сам их у животу срео. Нема сумње да је он као теоретичар данас највећи електротехник на свету; једна врст модерног Архимеда, који је превише главом у теорији, али не успева као Архимедас у пракси, те се други окоришћују полодовима његова ума. Он и не мари за богаство, те живи врло чудно, а највећа му је забава хранити голубове, којима по ноћи просипље храну под стрехе, гдје спавају, а кљасте лечи код куће. Иде радо такођер у кино-театре. Избегава друштво, нарочито женско.

    Воли Његово Величанство нашега Краља, и жели да му се о њему приповеда, јер верује у његове велике владарске способности и нада се да ће се наша држава и наш народ под њим сретно развити.

    У нашим народним споровима стоји на висини наших најнапреднијих државника. Вели: син сам српског православног попа, и матере српкиње, али смо ми у Лици са Хрватским католицима живели у најбољем складу, и није било никакве мржње у народу, док је није посијала политика с висока.

    Он је сачувао и сада те исте осећаје.

    Још се увек нада да ће многе од својих теорија ставити у праксу и дати човечанству такова открића, да ће променити цели живот на земљи и учинити га несравњиво угодним. Када се занесе у царство знања и маште, говори песницки и са потпуним уверењем, као да су те ствари већ готове. Могуће да су по законима математике и физике могуће, али и ако је он први открио и доказао могућност преноса електричних сила, на велике даљине, он ипак није то ставио у праксу, него су се други, његови ђаци, окористили његовим изумима. Њему је седамдесет година, али изгледа као да му је педест, па се не боји да не буде имао времена да оживотвори своје велике основе. Чезне за домовином , али још више за знаношћу. Вели да би се још сада похрвао са којим млађим од двадест; а тако и изгледа. Када га се пита, како је одржао такову свежину, одговори: abstine, sustine! Па шапне на ухо, да се је увек држао далеко од жена и очувао девичанство. Он верује да му је то очувало физичке и умне снаге.

    Када се човек с њим растаје, има утисак да је био у друштву једног ванредног човека, каквих има мало на земљи, који умом задивљују, а манама обвезују и чини себе симпатичним, као мало дете.

    А. Тресић-Павичић

    (Види: Живко Стрижић, Из антикваријата – Тресић Павичић о Тесли, Недјељни Вјесник, Загреб, 5. липња/јуна 1977, стр. 15).

    Истини за вољу не треба заборавити ни извесне поруке Николе Тесле:

    “У мени има нешто, што може бити и обмана, као што чесће бива код млађих одушевљених људи; али ако будем сретан да остварим бар неке од својих идеала, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми да је то дјело једнога Србина”.

    Београд, 21. Маја 1892.

    “Наш народ показује толику моралну снагу да нам светља образ пред свијетом. Оно што чине наша браћа у старом завичају достојно је духа који прожима нашу народну пјесму. Колику су душевну снагу, чврсту одлучност, неустрашивост и јунаштво имали они наши неразвијени дечаци кад су пред њемачким пушкама клицали: ‘Ми смо српска дјеца, пуцајте’. Како се сви ми можемо поностити знајући да у читавој хисторији свјета нема тако величанственијег примјера. Ови дивни мученици живјеће вјекове у нашој успомени, одушевљавајући нас на бесмртна дјела”.

    Њујорк, априла 1942.

    “Поносан сам што сам Србин, поносан сам што сам Југословен. Наш народ има толико снаге, да нема силе која га може разорити.”
    Њујорк, 8. Јула 1942

    (Види: Поруке Николе Тесле, Глас Канадских Срба – Voice of Canadian Serbs, November 27, 1975, Windsor, Ontario, Canada).

    У једоном поздраву којег је Никола Тесла упутио Српској савезној омладини у Америци за њихову Конвенцију, коју су одржали у току 1940. године, дословно стоји:

    “…морате остати верни српској традицији…” – “…to remain loyal and faithful to the Serbian traditions…”

    (Види: Nikola Tesla, Greetings to the American-Serbian Youth Convention, Voice of Canadian Serbs, January 7, 1981, Windsor, Ontario, Canada; Света дужност: вели велики Тесла, Американски Србобран, 10. април 1940, Pittsburgh, Pa., U.S.A.).

    Београдска “Политика” од 7. децембра 1986. године објавила је чланак под насловом “Из старог Београда – Никола Тесла у Београду”, где стоји, још и ово:

    “На београдској железничкој станици 2. јуна 1892. године Теслу је дочекала маса света и кад је изашао из вагона поздрављен је бурним усклицима.

    Када је ступио у свечану дворану Капетан-Мишиног здања (Београдског универзитета, КС), где га студенти поздравише громким ускликом:

    – Живео! И добро нам дошао!
    Поздрављен срдачно од ректора Косте Алковића, захваљујући на лепом дочеку, Тесла је рекао:

    ‘Господо и браћо! Необично сам усхићен одушевљењем којим ме ви предусретате са одушевљењем својим, кад се ја после толиког мог бављења на страни у далеком свету, далеко од своје отаџбине, моје миле браће, налазим овога момента овде, међу вама… Радујем се што могу овом приликом пред вама да изразим своје најмилије задовољство да сам био и да вазда остајем Србин и ништа више. Дешава се да човек удаљен од своје отаџбине, занет послом каквим се и ја занимам, покаткад смете с ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Али тога код мене није било и, надам се, да и неће и не може никад бити… Ако има какве славе и заслуга за човечанство да се припише моме имену, то и та почаст припада српском народу из чије сам средине и ја поникао…’

    Исто вече, у част Николе Тесле, београдска општина је приредила свечану вречеру у Вајфертовој пивари. Нашег великог проналазача тамо је дочекало преко стотину угледних званица.

    Захваљујући, најпре, на званичним здравицама, Тесла је истакао, да ће његово срце далеко преко Атланског океана вазда куцати за српство, и у часовима кад га мисли буду носиле у сферу електричних таласања…”

    (Види: Из старог Бeограда – Никола Тесла у Београду, “Политика”, 7. децембар 1986).

    Владимир Његован написао је интересантну књигу под насловом „Никола Тесла – херој технике“, коју је публиковало СКД „Просвјета“ у Загребу, 1976. године. На стр. 59 Његован доноси изводе из говора николе Тесле којег је одржао приликом своје посете Београду 2. јуна 1892, на банкету на Смутековцу (Вајфертовцу), где га је поздравио ректор Велике школе Алковић.

    Ево шта је Никола Тесла том приликом рекао:

    „Али слободно и без икаквога претјеривања могу рећи да никад нисам био задовољнији, нити сам икада осјећао овакову сласт успјеха, као што осјећам овдје, у средини вашој и уз ваше признање, мила браћо моја.

    У свим тим тренуцима успјеха и неуспјеха, вазда ме је крепила нада да ће мој рад бити од користи за Србство, за мили народ у коме сам рођен…

    Ја осјећам много више него што могу да кажем… Мој је живот био непрестано треперење између агоније неуспјеха и блаженства успјеха… У мени има нешто што може бити обмана, као што чешће бива код младих одушевљених људи, али ако будем срећан да остварим барем неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао бит ће ми тада да је то дјело једног Србина. Живјело Србство!“

    (Види: Владимир Његован, Никола Тесла – херој технике, Загреб, 1976, стр. 59; Проф. Др. Лазо М. Костић, Oбмане и извртања као подлога народности, Hamilton, Ont., Canada 1960, стр. 113-114).

    Надаље, не треба заборавити ни мало познати историски податак,
    да је краљ Никола Петровић Његош одликовао Николу Теслу Орденом књаза Данила на дан 23 априла 1895. године. У пропратном писму са повељом и одликовањем краљ Никола је писао Тесли:

    “Ваша универзална прослављена знаност у електро-техничкој науци побудила је Његово Величанство Николу Књаза и Господара Црне Горе да Вас одликује Својим орденом Даниловог реда, другог степена. Шаљући Вам орден с дипломом желим да га Ваше српске прси дуго и дуго носе у здрављу и срећи на корист науке, а за славу српског народа од којега поријекло водите и име му својим научним проналасцима пред свијетом узносите…”

    ( Види: Књажев Орден Николи Тесли, Глас Канадских Срба, 10. децембар 1976, Windsor, Ontario, Canada).

    Одговори
  2. miha bukovac
    miha bukovac says:

    GENIJE
    (povodom 150. – te godišnjice
    rođenja genija)
    Duboki pogled i srce što bije
    duh čeličan a hladan nije
    povazdan luta spoznaju traži
    – za njega okvir znanja ne važi.
    Čovek bez mane kao hleb duša
    tananog sluha da svakog sasluša
    za tuđe je ranljiv jade
    svakome daje više od nade.
    Ideal svima – takvog ga želi
    ljudski genije – takav je vele
    – filozofi, slikari i literate
    i ostali umovi što mugu da shvate.
    Takav čovek liči na Boga
    – i još mnogo više od toga,
    Tesla je bio
    što ljudski je rod
    – da sada rodio!
    Kažu: „Sa druge planete poreklo da vodi“
    i „ko zna iz koje galaksije“
    a Dug Sveti na zemlju ga donese
    i u srbske – položio ga „jasle“!
    I tu mu početak života beše
    i kao dete ga Srbi mlekom zadojiše
    i svetu ga (velikom) onda podariše
    da izpuni svoju misiju Titana
    i ljudima donese – radost svitanja!

    ENERGIJA
    (Sa pijetetom plemenitom duhu
    Oca plemenite energije
    – pesniku elektriciteta
    i stvoritelju XX veka)
    Ona je Majka svakoga početka
    – a bila je i pra-Majka pra početka
    silna i divlja što razara i stvara
    – i za jedno i za drugo – ona ima dara!
    Samo Titan jedan ukrotio je divlju
    i smernice stvaralačke On joj je dao
    potencijale njene On jedini je znao
    da li je to znanje od Boga „ukrao“?
    ili Sveti Duh kao viziju mu slao?
    Snagu je njenu oplemenio On
    kao takva da ulazi u svčiji dom
    i koliko sveznanja u svemu je tome?
    – divlju silu da oplemeni na putu svome!
    Njena snaga sad se kontroliše
    – i pesnik je koristi dok ovo Vam piše
    u čast je Genija što takvu je stvorio
    novu svetlu viziju za svet je otvorio!
    A „bogovi“ mu nisu naklonjeni bili
    i tada i sada su oni oligarsi
    i njihovo nisu bili interesi
    da neizcrpna sila što je iz svemira
    u plemenitu energiju da se transformira.
    Među smrtnim ljudima On Svetac je bio
    – prometejske snove kao dete je snio
    – (i neke je od njih za ljude razvio)
    Zašto ga crkva (srbska SPC) ne kanonizira?
    ako svece svoje po svetosti bira?
    Tom svecu od čoveka, Geniju – Prometeju
    pesma je napisana i posvećena ova
    vreme je obeležio kao SUPERNOVA
    i TESLA se pišu – VELIKA slova!

    SNAGA VOLJE
    Kada se testira snaga volje
    – ko bi to uradio bolje?
    neg’ Tesla sa vinom – što je!
    Ljubitelj vina je bio
    – možda je i previše pio?
    a jedniom je rek’o: Dosta!
    I prestao je piti s’mesta!
    Na stolu mu flaša stoji
    izabrano vino u boji
    ritual od obeda stvara
    – a flašu ne otvara!
    Testirao je snagu volje
    – imao je ciljeve svoje
    da Um mu kontrola bude
    nad željama telesnim – lude.
    Tako je postao svetac
    nad smrtnim ljudima svim
    i Genije na genijma bio
    među ljudskim genijma tim!

    PARALELNOST SVETOVA
    (Ili „Dvojnosti jedinstva“)
    U ljudskoj prirodi božanskog ima
    samo monstrum u njemu daleko je jači
    i mnogo bi godina trebalo proći
    – da se to dvoje – izjednači!
    Čovek (za sada) još uvek je zver
    samo, – ta zver ume da misli!
    A zver što misliti može!
    Tvoj antipod je postao, o Svevišnji Bože!
    Međ’ smrtnim ljudima i Genija ima
    Tvoj Sveti Duh na njih je pao
    od običnih žena oni su rođeni
    samo Put Tvoj Božanski – Njih je zvao.
    Svi su ti Genij deca Tvoja
    – prosvetljenje Tvoje ih stvori,
    njihova misija božanska jeste
    da put do Tebe ljudstvu otvori.
    Geniji su za to da ljude prosvetle
    jer samo naukom do Boga se stiže
    – Nauka je jedini put do Boga
    i nema drugoga puta bliže!

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *