Срби пред кључном дилемом: Како у Владу код злочинца

Поделите:

На Косову и Метохији никада није било лако бити Србин, а ситуација кад мораш да одлучиш да ли да будеш део владе човека који је убијао твоје сународнике или да то не прихватиш и будућност српске заједнице оставиш начисто у руке Албанаца, није лака.

Кандидат за премијера из редова коалиције ПАН, Рамуш Харадинај, рекао је да ће се конститутивна седница за формирање институција у земљи вероватно одржати наредне недеље. Харадинај је после састанака са представницима несрпске мањине заступљене у Скупштини рекао да је добио њихову подршку за формирање његове владе. Разговор са српском мањином најављен је за ову недељу.

Какао сада ствари стоје, Срби ће прихватити учешће у Харадинајевој влади, али је питање како ће функционисати у коалицији под вођством човека против кога Србија има нове доказе за ратне злочине. Који су аргументи Србаза улазак у Харадинајеву владу и против тога?

Душан Раденковић из Центра за заступање демократске културе подсећа да је Харадинај већ био премијер Косова у периоду 2004—2005 године, мада само сто дана. Он каже да људи који су тада са њим радили тврде да је доста учинио за Србе. Раденковић сматра да је људима на Космету боље да сарађују са Харадинајем, јер знају да је злочинац. Парадоксално је, наглашава, али се и могло очекивати да ће он, „перући“ своју прошлост, пре свега пред међународном заједницом, више да уради за српску заједницу. Он не мисли да би Срби такав „третман“ имали у такозваној грађанској коалицији, јер њима Срби не требају, како каже, ни због због „прања“ прошлости ни за формирање власти.

„Тако да мислим да Срби могу више да искористе ситуацију у којој Рамушу мора да ’чисти‘ своју прошлост и да се додворава Србима. Моје мишљење је да ће Срби више добити у влади са Рамушем, него што би то добили у влади са другом опцијом“, процењује наш саговорник.

Оливер Ивановић, лидер ГИ СДП, не мисли да не постоји начин да се Харадинај аболира за евентуалне злочине, подсећајући да је Харадинај већ имао искуство да буде изабран за премијера, а да завршио је у Хашком трибуналу.

Што се тиче уласка Срба у његову владу, Ивановић је мишљења да је смисао сваког учешћа у политичком и јавном животу стићи до позиције да ефективно помогнете свом бирачком телу, у овом случају да српски представници помогну српској заједници.

„То значи да кад се избори заврше, логично је да ће са позиције власти из институција извршне власти лакше помагати ако им је то циљ и ако имају лични капацитет да то и остваре. Зато је важно да Срби буду део извршне власти и владе, иако им то неће бити баш пријатно. Неће бити лако да се са Харадинајем разговара и преговара. То је прилично непријатна ствар, али ми немамо велики избор“, каже Ивановић.

И Раденковић и Ивановић кажу да код Харадинаја постоји нека врста кодекса понашања — када се са њим нешто договори, то се и поштује. Чињеница је, навео је Ивановић, и да Срби нису у позицији да бирају ко ће водити владу на Косову, што их још више обавезује да не буду пасивни.

Раденковић верује да је формирање ЗСО вероватнија у влади Харадинаја него у власти са другом опцијом, док Ивановић закључује да питање учешћа Срба у власти није питање добре воље, већ уставних решења која постоје на Косову.

Кандидат за премијера Косова коалиције ПАН Рамуш Хардинај тврди да ће се конститутивни састанак за формирање институција у земљи вероватно одржати наредне недеље.

Парадокс је и да Харадинај одбија преговоре са Београдом, осим оних о признању Косова, а да ће „Српска листа” коју Београд подржава, највероватније ући у Рамушеву власт.
Спутњик

 

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here