СВИ СЕ СЕЛЕ У БЕОГРАД И НОВИ САД: Опустело 1.600 села, НАПУШТЕНО 195.000 кућа!

Поделите:

За само годину дана чак 20.000 људи се из провинције доселило у два највећа српска града… За то време 1.600 села остало без људи, а још 1.200 ће нестати у наредне две деценије

У наше највеће градове, Београд и Нови Сад, сваке године се досели више од 20.000 људи из провинције! Због тога је чак 1.600 српских села потпуно опустело, а у 195.000 кућа у мањим местима нико не живи!
То показују најновији подаци Републичког завода за статистику и Српске академије наука и уметности (САНУ).
Беже у град због бољег живота
Демограф и професор Биљана Спасић каже за Информер да су села била главна база за рађање деце, а прошле године у Србији родило се најмање беба још од Првог светског рата.
– У 2016. години рођене су 64.734 бебе, најмање у протеклих скоро 100 година. То су поражавајући подаци и ако се тако настави, за 50 година бићемо мањина у сопственој држави. Људи се све више селе у градове где једва преживљавају, нису стамбено обезбеђени и зато се све ређе одлучују на потомство – каже Спасићева.
Због све драматичнијих миграција из села у град, процењује се да ће у наредних 15 година у Србији нестати још око 1.200 села и да ће се многе варошице преполовити по броју становника.
Овако црне прогнозе још су црње ако се зна да у 86 одсто села број становника константно опада и да 360.000 људи у зрелој доби у мањим местима нема потомство.
Сви беже у град
Бранислав Гулан, члан Одбора за село САНУ, упозорава да је ситуација у селима алармантна јер је све присутнији тренд селидбе у велике градове и бежање од сеоског начина живота!
– Србија има 4.709 села у којима живи и ради све мање људи, јер сви хрле директно у Нови Сад, Београд и Ниш. Зато смо доживели да нам око 1.600 села потпуно опусти или остане са минорно малим бројем житеља. Ситуација није нимало наивна, а ако се садашњи процес настави, за две деценије у још 1.200 села остаће само споменици као доказ да се ту некада живело. О свему томе сведочи и податак да у Србији постоји 50.000 напуштених кућа, док у 145.000 објеката тренутно нико не живи – објашњава Гулан, и додаје:

– Код нас се не користи шанса да се ти негативни трендови зауставе, да се развијају рурална подручја. Људи се плаше повратка у село. Сада се у рурална подручја враћају само стари људи који су са 15 или 16 година побегли у највеће градове. Људи морају да знају да повратак на село не значи враћање мотици, већ посвећивање модерној пољопривреди која даје озбиљну перспективу. А ми данас имамо око 850.000 хектара обрадиве земље коју нико не користи – наглашава наш саговорник.
Градови у које се највише људи доселило:
* Београд 16.086
* Нови Сад 4.284
* Ниш 1.998
* Крагујевац 1.017
* Суботица 980
Подаци РЗЗС 2016. године
Са њим је сагласан и академик Драган Шкорић, уредник књиге „Унапређење села у брдско-планинским подручјима Србије“.
Он каже за Информер да су најугроженији делови Србије југ, југозапад, као и југоисток земље.
– Већ деценијама на сеоске крајеве нико не обраћа пажњу, а управо у таквим местима лежи срж демографских проблема и негативног природног прираштаја. У српским селима је углавном старо становништво, а оно мало омладине је дошло у град или у свом крају нема с ким да ствара породицу. У прилог томе иде и чињеница да у чак 86 одсто села сваке године опада број становника и да ће управо због тога за десетак година нестати 1.200 села, нарочито оних у околини Ниша, Лесковца, Куршумлије и Житорађе. Такође, 260.000 мушкараца и око 100.000 жена у зрелој доби, који живе на селу, нема своју породицу ни потомство – објашњава академик Шкорић.
Алармантна ситуација
Социолог др Невен Цветићанин са Института друштвених наука истиче да оваква ситуација није била ни у време ратова и да унутрашње миграције у Србији представљају један од наших најнегативнијих трендова.
– Два највећа проблема у Србији јесу негативна демографска слика и драстична селидба са села у град. Када у једној малој земљи нестају читава насеља, и када више људи умре него што се роди, када се гасе сеоска домаћинства, то онда постаје проблем на државном нивоу – сматра др Цветићанин.

Информер

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *