Вања Вукотић: Како истовремено бити добар родитељ у оффлине и онлине свету

Поделите:

Порасла сам уз компјутер, али сам, као и већина мојих пријатеља, добар део одрастања провела без интернета. Никада нећу заборавити онај моменат, када су се се крајем деведесетих у домове грађана Србије уселили модеми, крчање и диал-уп интернет конекција која нас је све лансирала у неку нову орбиту.
Само петнаестак година касније, нове генерације се рађају са паметним уређајима, мреже нам дословце дају могућност да од сопственог живота направимо ријалити, а од рођене деце његове актере. Делује страшно, али убрзо престаје да буде важно, јер нас окупира мноштво других садржаја који нас, преко наших можданих мапа, кроз фантастично испрограмиране алгоритме, лове на  Facebook-u, Instagramu, Youtube-u…

Понекад се осећам тако мајушно у тој world wide web какофонији, али сам свесна чињенице да смо као појединци/родитељи активни учесници и у онлине животу.

То значи да сами креирамо и претражујемо оно што желимо да поделимо или преузмемо; сами одлучујемо где почиње и где се завршава граница између приватног и јавног и шта нам је од интернета заиста потребно, а шта је њему потребно од нас.
И док се ми у сурфовању водимо искуством, деца га на интернету стичу.
Скролују, претражују, скипују, отварају прозоре, упијају садржаје и формирају се лудачком брзином. Ми смо им тај кључ предали. Неминовно. Што пре освестимо своју одговорност, бићемо успешнији у томе да их научимо да користе интернет на прави начин, да упознају његову добру и лошу страну.
Знате ли где су вам деца док су на нету? Шта их осваја и инспирише?

Ако само за тренутак занемаримо наше најјаче страхове, који се углавном везују за онлине пресретање и вршњачко насиље, да ли вас брине и то што све више питају Гоогле за савет, а све мање се директно обраћају вама? Рецимо да је Парентал Цонтрол опција у вашем претраживачу укључена и да можете бити спокојни, барем док не науче да је искључују.

Да ли је то заиста тако?
И док се многи још увек питају чему то све служи, а уз то и не ради, Youtube полако али сигурно замењује телевизијске канале, нудећи неограничене сате садржаја које претражујемо према личним интересовањима. Мислим да би се данашња деца одрекла сваког дечјег телевизијског зарад омиљеног Youtube канала, како светских, тако и домаћих, тј. регионалних аутора. Оглашивачи су то одавно схватили, па немилосрдно пласирају рекламе, таргетујући целу породицу.
Нисам имала појма колико је то моћан медиј све док прошле године нисам открила Балкан Тубе Фест (БТФ) – регионални фестивал посвећен фановимаYoutube културе.

Наравно да сам и ове године поновила то искуство.
Два дана, 150 јутјубера и 12.000 душа узраста 7+, самих или у пратњи презнојених и унезверених родитеља. Деца вриште од среће и узбуђења, док се на стејџу ређају неки успешни млади људи који живе и раде на интернету. Негде у публици, мој старији син и ја. Младост, различитост, креативност, позитивна енергија и међусобно поштовање. Онлине се преселио у оффлине и све сјајно функционише! Убрзо схватам да су то овдашњи идоли. Као што су нашим родитељима то били Битлси, а нама ко зна ко у оном лудилу деведесетих, свидело се то нама или не, наша деца своје хероје траже и проналазе на интернету.

Шта је то што плете фантазмагорију око јутјубера и звезда са друштвених мрежа?
Наизглед је веома једноставно: за почетак су вам потребни камера и компјутер или неки од паметних уређаја. Ипак, много је ту различитих садржаја, од едукативних и практичних, преко врло креативних и продукцијски захтевних, па до оних сирових и мање успешних.

Успех се мери бројем пратилаца, али се ни на Yоутубе не дешава преко ноћи, већ се заједница гради и чува, стрпљиво и паметно. Нема претварања, све се своди на огроман труд и таленат. Оног момента кад вам је комјунити довољно велики и одан, укључују се брендови у потрази за тржиштем, али то је нека друга прича.

Потпуно је феноменално и то што Балкан Тубе Фест доказује како добри садржаји на интернету бришу границе, па је сасвим неважно да ли деца долазе из Србије, Хрватске или Босне. Све док их повезују интересовања, моћи ће да се друже онлине и/или оффлине. Небитно је.

Док смо се враћали кући из Сава Центра где се спектакл одиграо, осећала сам се као да сам открила Америку.
Успут смо поразговарали о томе шта се коме допало, а шта је могло да буде другачије. Сазнајем, да он једног дана жели да има свој Youtube канал и настављамо разговор у правцу шта би све могао на њему да стримује. Објашњавам му шта значи реч “концепт” и шта је одговорно понашање на интернету. Такође га веома занима како се праве игрице. Објашњавам колико је то сложено занимање и које све алате – вештине мора да поседује да би се тиме бавио. Следи још милион питања… Неке одговоре смо касније заједно потражили на Гоогле-у.

Нови Погледи

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *