Борислав Боровић: Елита моралног сутерена

Поделите:

Шта данас чини друштвену елиту у Србији, да ли она заслужује такав статус, какве (анти)вредности заговара и колики је стварни утицај овакве елите?

СРБИЈОМ са симпатијама кружи анегдота у којој осуђени на казну ношења тзв. наногвице обавештава родбину да га једно време могу звати на фиксни телефон, алудирајући на казну кућног притвора због почињених кривичних дела.

Неки то касније и лично потврђују у емисијама у ударним терминима где их позивају као угледне представнике нове елите, са општим одобравањем и смехом у студију. А донедавно би то била неизбрисива брука, када би се сазнало да је неко обио трафику, без обзира на то што је читав плен могао бити кутија цигарета или што је све било можда и плод непромишљеног малолетничког несташлука. Неке породице су се због срамоте чак и селиле из града, док данас озбиљни прекршиоци закона добијају третман угледних чланова заједнице.

Шта данас чини друштвену елиту у Србији, да ли она заслужује такав статус, какве (анти)вредности заговара и колики је стварни утицај овакве елите?

Чини се да им је заједнички именитељ доминантан утицај у јавној сфери, пре свега у медијима, одакле и црпе свој утицај на друштвена кретања у земљи.

Иначе, сам појам елита потиче од француске речи „елите“ односно латинске „елигере“, што значи изабрати, и означава мањину која остварује пресудан утицај у појединим или свим областима друштвеног живота на основу способности и остварених резултата које ти појединци постижу у областима којима се баве.

И ту настаје проблем, јер код нас се све више губи одредница да се елита ствара на основу способности. Ако политичка елита може и да се „провуче“ упркос честим упитностима личних способности, јер пролазе филтер изборних процеса, онда у осталим областима таквом толерисању нема места. Ако анализирамо и наводну елиту у нешто ширем смислу, уочавамо још парадоксалнију ситуацију да се у овај круг у Србији сврставају и медијски експонирају личности које ни по чему не заслужују такав статус.

Напротив, они су заправо антиелита, на челу са естрадним звездама које положај забављача више не задовољава, већ хоће (и успевају у томе) да буду утемељивачи етичких стандарда и моралних вредности нашег друштва. Што је најгоре, медији им широм отварају врата и омогућавају реализацију такве амбиције и афирмацију својеврсне поткултуре и моралног сутерена.

Наравно, у сличној равни су и неизбежне старлете, контроверзни бизнисмени, чак и они са наногвицама, фигуративно речено, чији је утицај огроман у социјално-друштвеној сфери и нарочито међу млађом популацијом. То нису безазлене личности, јер стицањем незаслуженог статуса, који није праћен индивидуалним вредностима, спремни су буквално на све што се од њих тражи само да би и даље остали у „елитном друштву“.

Зато их препознајемо по бахаћењу, потпуној одвојености од обичног света са главним мотивом заштите личних интереса без икаквих скрупула. Они то чак и не крију, већ често шаљу увредљиве поруке неспособном пуку да су сиромашни, готово нижа бића од њих.

Један новобогаташ и купац некадашњег трговачког гиганта по невероватно ниској цени, објашњавајући ту куповину, рекао је да он и није хтео да купи ту фирму, већ му је породица поклонила за рођендан. Потпуно одсуство укуса и елементарне пристојности, у најмању руку.

Медији читав вредносни систем додатно урушавају, показујући те људе као успеле и вредне, иако је јасно да је то пародија вредности којих би се требало стидети а не истицати. Са друге стране, нема места за озбиљне интелектуалце и заиста праву елиту. Поменимо само талентовану децу, освајаче медаља са олимпијада знања по целом свету, које осим професора и родбине у Србији нити ко зна, нити ће о њима икада нешто сазнати. Али о надријалитију, односно тој гомили безличних и богатих људи без карактера, морала и поштења данас зна сваки средњошколац, пензионер или било који човек у држави. И шта су ти људи јели, и где су летовали и какве су свадбене поклоне добили.

Њихов утицај је огроман, чак толики да је за младог човека данас потпуно нормално очекивање да преко ноћи „заради“ милионе евра, јер је то видео из биографија те новокомпоноване елите. Какав црни упорни рад, јер они својим очима виде да ништа не зависи од рада у складу са моралним нормама које би требало да важе у нормалним друштвима. И како да се онда народ не нађе у стању колективне психозе и усред операције „промене свести“, где мора да свари такве ствари као нормалне. И то без анестезије која прати сваку операцију.

Новости

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *