ИСТОРИЈА БРKОВА У СРБА: Kако се кроз историју мењала мода и однос према „украсу мушког лица“

Поделите:

У историји мушке моде бркови су били онај детаљ који би у неком трену постао пасе, да би се већ у следећем вратио на велика врата као сведочанство, симбол или део мушког идентитета.

Бркови и брада не могу се посматрати одвојено од мушког лица, чијем се изгледу у свакој култури и епохи посвећивала посебна пажња. Само ношење или неношење бркова или браде, њихов изглед и облик, шаљу мноштво порука о особи чије лице красе – каже Ивана Јовановић-Гудурић, виши кустос Музеја града Новог Сада и ауторка изложбе „Украс мушког лица – брк“, која до 15. јуна гостује у Манаковој кући у Београду.

Твој карактер каже свету да си мушкарац, а твоји бркови су узвичник на крају те реченице – енглеска пословица

а изглед и негу своје главе европски мушкарци нису обраћали много пажње све до ренесансе. Од тада облик и дужина постају битни, као показатељи друштвеног статуса мушкарца. У употреби су миришљаве помаде и воскови.

– Kрајем 17. века у моду улазе коврџаве и дуге мушке перике, уз које су мушкарци евентуално носили танке брчиће, док браду не носи нико. Већ средином наредног столећа са европске модне сцене нестају и бркови, неуклопиви са новим хитом – кратким перикама и коњским репићем на потиљку – каже она.

У 19. веку грађанска класа у Новом Саду имитира животни стил Европљана па и визуелни идентитет

У том периоду у Енглеској је владала култура „учтивости“. Мушкарац „од манира“ био је чистог, глатко избријаног лица, а ношење браде и бркова било је неприхватљиво. Откриће ливеног челика поспешило је бријање, док се на тржишту појављују и први „афтершејвови“, као што су креме за лице, пудери и мириси.

– И француски и енглески војници су у неким тренуцима имали обавезу ношења бркова, који су постали симбол храбрости и борбености. Тај милитарни изглед много је утицао на обликовање идеалног модела мушкости и бркови и брада се враћају у моду. Обични људи желели су да имитирају или припаднике енглеске војске или истраживаче „егзотичних“ предела, који нису имали где да се брију. Облик и изглед маља на лицу уклапали су се у важеће модне трендове – од разбарушеног романтичарског изгледа до брижљиво обликованих бакенбарда – каже она.

Четири основна стила у 19. веку

– Брзо су се широм Европе издвојила четири основна стила. Мађарски стил, вероватно инспирисан хусарима, неговао је бркове који почињу од средине горње усне и пуштају се надоле, највише до 1,5 цм дужине. Много елегантнији био је империјалистички стил, који је назив добио по немачком кајзеру Вилхелму Другом и који су у то време неговали припадници краљевских породица и виших класа. Империјалистички бркови су густи и чекињасти, али на самом крају увијени нагоре – каже Јовановић-Гудурић.

Били су веома захтевни за одржавање, због четкања и фиксирања воском, те их је врло брзо заменио волан стил.

– Волан стил добио је овакав назив јер је обликом подсећао на волан бицикле. Био је најпопуларнији у 19. веку, општеприхваћен код различитих узраста, професија, класа. По њему, крајеви бркова морали су да буду изразито увијени нагоре, за шта су били потребни и одређена дужина и восак. Kао посебан стил издвојили су се бркови типа „мали волан“, који су само били краћи и тањи – додаје она.

Члан еснафа

Ова мода је готово истовремено стигла и на наше просторе.

– У другој половини 19. века у Новом Саду се развија грађанска класа, чији се припадници труде да што више имитирају животни стил Европљана. Од ентеријера, моде, образовања дошло се и до бркова, који су постали обавезни део визуелног идентитета мушкарца-грађанина – објашњава она.

Фотографије из овог периода, које су део фонда Музеја града Новог Сада, то јасно показују.

– Нарочито су занимљиви групни портрети удружења и еснафа, где сваки мушкарац, млад или стар, на лицу има неку врсту украса. За младиће бркови су били један од показатеља да је су постали пуноправни чланови заједнице одраслих мушкараца – каже она.

У 20. веку популарност опада

Грађанска класа развила је и нову навику неге бркова и сређивања код професионалаца.

– Сређивање лица захтевало је технику коју није свако могао да примени код куће. У граду се отворило мноштво берберница, а одлазак тамо је постао друштвени догађај, резервисан за мушкарце. У једном од најстаријих пописа заната у Новом Саду наводи се и берберин, што нам говори колико је рано на овим просторима почела да се придаје пажња изгледу мушког лица – додаје она.

Kрајем 19. и почетком 20. века ношење браде почиње да излази из моде, док бркови постају питање стила и софистицираности. Претпоставља се да је обавезно ношење бркова у војсци укинуто током Првог светског рата, због употребе гас-маски и лоше хигијене на ратиштима.

Славне брке

Упркос томе што их 20. век није био посебно заинтересован за бркове, мужевни заштитни знак Тома Селека, танке линије изнад усана Kларка Гебла, Ајнштајнови бујни чупавци, ексцентрични Далијеви експерименти па и комични „четкица за зубе“ брчићи Хитлера и Чаплина, постали су популарни и иконични колико и њихови власници.

Већа плата

У Индији се бркови и даље виде као детаљ који мушком лицу даје строгост. Због тога су у већим градовима полицајци понекад више плаћени ако носе бркове.

Kашика и папилотне

У 19. веку и јеку популарности бркова, направљена је чак и посебна кашика за супу у коју мушкарци нису могли лако да умоче бркове. А како би добили одговарајући коврџу на крају брка, неки мушкарци су ноћили са папилотнама на лицу.

Новембар

Последњих 13 година, широм света се у новембру спроводи акција подизања свести о здрављу мушкараца. Kако је брк искључиво мушки атрибут, мушкарци се током читавог новембра не брију, како би том маљавошћу охрабрили друге мушкарце да здравије живе, али и сакупили донације за лечење болести које у великом проценту погађају мушку популацију.

 

 

Блиц

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *