Решење за Косово крије се у Ирској

Поделите:

„Србија би требало да узме у разматрање пример Ирске за нова уставна решења у вези с питањем Косова пошто би оно могло да буде прихватљиво за ЕУ и њене чланице. Не би представљало експлицитно признавање Косова већ констатовање чињеничног стања“, сугерисала су Недељнику два различита извора у ЕУ институцијама да би Београд требало да искористи прилику која се указује са Брегзитом.
Преговори Србије о чланству у ЕУ иду споро али се померају, корак по корак. С друге стране, Косово, које је само годину и по дана после Црне Горе прогласило независност, прошле године је тек потписало ССП и ту ће остати „заглављено“ до даљег, док је Подгорица близу да отвори сва поглавља у преговорима о чланству у ЕУ. Штавише, и поред десетогодишњег присуства Мисије владавине права ЕУ на Косову (Еулекс), Косовари су једини на простору Западног Балкана који и даље морају да траже визе да би путовали у земље ЕУ.

Потписнику ових редова немачки високи дипломата Волфганг Ишингер, члан „тројке“ – са Френком Визнером и Александром Харченком – која је водила додатне преговоре о коначном статусу Косова, у више наврата је подвлачио да је за ЕУ једнако важно решење за статус Косова колико и јединствена позиција унутар ЕУ и очување трансатлантског јединства. У том ставу Ишингер је имао пуну подршку свог шефа, тадашњег министра спољних послова Валтера Штајнмајера, високог представника ЕУ Хавијера Солане и још неколико политичара високог ранга, попут шефова дипломатије Италије и Шпаније Масима Д’Алеме и Мигела Анхела Моратиноса. Међутим, ЕУ није успела да постигне јединство пре него што је Косово на миг Вашингтона прогласило независност. Нема га ни данас, јер ако је зрно шансе постојало да се заједнички став постигне пре једностране декларације о независности Косова, после 17. фебруара 2008. оно је компромитовано у потпуности. Приштина ће платити ко зна колико високу цену те непромишљене одлуке Бушове администрације и нестрпљивости албанских лидера.

Пре него што објаснимо зашто Шпанија, али ни Кина ни Русија не могу и неће признати Косово, чак ни у случају да то Србија уради сутра, износимо решење које би званичном Београду, ма ко био на власти, омогућило да отвори врата чланства у ЕУ и истовремено да обезбеди частан излазак из свакодневног политичког манипулисања Косовом.

„Србија би требало да узме у разматрање пример Ирске за нова уставна решења у вези с питањем Косова пошто би оно могло да буде прихватљиво за ЕУ и њене чланице. Не би представљало експлицитно признавање Косова већ констатовање чињеничног стања и било би, на неки начин, примена истог рецепта за проблем с којим се ЕУ већ суочавала и који ће постати још више медијски атрактиван због изласка Велике Британије из ЕУ“, сугерисала су Недељнику два различита извора у ЕУ институцијама да би Београд требало да искористи прилику која се указује са Брегзитом.

Врло брзо ћемо имати Ирску, чланицу ЕУ која се није одрекла свог права на Алстер и Северну Ирску, која ће заједно са Великом Британијом бити изван ЕУ. На ирско острво се враћа видљива граница. Колико видљива, зависи од преговора Брисела и Лондона и флексибилности Даблина и Белфаста. С обзиром на то да ће српске власти морати да мењају Устав, због усклађивања са тековинама ЕУ, чини се да би то била идеална прилика и да се дефинише питање Косова у највишем правном акту наше земље на начин који неће бити препрека на путу ка чланству у ЕУ већ средство за његово успешно превазилажење. У том контексту ирски устав је „звезда водиља“…

Недељник

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *