Могу ли штрајкови радника прерасти у политички бунт?

Поделите:

Раднички бунт започет пре више од 100 дана у фабрици шинских возила – Гоша ослободио је утихнуло незадовољство радника у свим крајевима Србије.
Али, како сада ствари стоје, опозиционе странке изгледа немају намеру да социјални бунт искористе и створе услове за политичку борбу и стварање услова за евентуалну смену власти. Подршку и позив на окупљање због солидарности са радницима најавио је за данас у Новом Саду једино Студентски протест Нови Сад.

Незадовољство и штрајкови радника Фијата, Гоше, грађевинске фирме Рајко Митровић, ФАП-а и Горења лако би могло да доведе до изласка запослених на улице. Ситуација у неким од тих предузећа је заиста таква да је питање дана када ће бити донета одлука о доласку пред зграду Владе у Београду, јер су ресорни министри на челу са премијерком остали неми, или пак неосетљиви, на то што радници раде у тешким радним условима, имају ниске плате или пак што годинама не добијају новац за свој рад.

Лидер Покрета слободних грађана Саша Јанковић за „Данас“ каже да у Покрету не желе да мимо воље синдиката и радника политизују протесте.

„Разговарали смо са њима и они се плаше да ћемо, ако се укључимо, смањити шансе да им захтеви буду испуњени. Иако нису у праву – кршење права радника је у темељу политике напредне владе и само се политичком борбом може зауставити, ми ипак поштујемо њихову молбу. Чекаћемо да и сами схвате да морају да се ослободе страха којим Влада кочи синдикалну борбу и онда ћемо удружити снаге. Бићемо ту, нас неће растерати“, поручује Јанковић.

Лидер Левице Србије Борко Стефановић за „Данас“ каже да су ови штрајкови болан почетак буђења свести грађана о драстичној разлици између неиспуњених обећања ове власти, ружичасте стварности на контролисаним електронским медијима и сурове свакодневице пуне понижења, неизвесности, беде и сиромаштва у Србији.

„Ово није преломни тренутак али може бити почетак процеса у Србији где ће грађани памтити лажи и грешке власти и чути програме и политике које су у њиховом интересу. Ми свакако подржавамо штрајкове јер су потпуно оправдани и јер су почетак немирења са судбином јадно плаћених и понижених људи који покушавају да живе од свог рада. Од огромне важности је да другачија политика која је против овог периферног и дивљачког капитализма буде носилац интереса свих који се боре за човека и његове интересе. Са овом влашћу али и са великим делом опозиције, ће увек бити само приватизација, субвенције за мизерно плаћене раднике, недостатак услова рада и сигурности посла. Зато наша алтернатива и постоји, јер нисмо као остали“, наводи он.

Социолог Срећко Михаиловић каже да политичког бунта нема без политичких странака.

„А овде, осим странака на власти, не видим неге друге странке које би могле да имају иоле већи утицај. Значи раднички бунт ће остати раднички. Оне чак немају ни толико утицаја да тај раднички бунт злонамерно искористе и на тај начин га осујете“, наводи Михајловић.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић, за београдски лист каже да овај талас штрајкова не може да прерасте у политички бунт, бар не у овој фази која има социјално-економску димензију.

„Али ови штрајкови су озбиљно упозорење властима да бунт може да поприми и политичку ноту уколико власт остане нема на захтеве радника и буде на страни крупног капитала, јер се не може радити на економском развоју уколико се инвеститорима продаје само јефтина радна снага“, указује Анђелковић.

На питање шта би се догодило да опозиционе странке подрже страјкаче, он одговара да би то у овој фази било и контрапродуктивно јер ће протест одмах постати политички и може доћи до подела унутар радника по политичкој линији.

Данас

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *