Село Бање: Мале Тамара и Тијана живе без оба родитеља и вршњака

Поделите:

Деветогодишња Тамара и њена млађа сестра Тијана Лазовић (7) пре непуне две године остале су без оба родитеља. Отац им је од карцинома плућа преминуо 2013., потом и мајка пре непуне две године од исте болести. Како кажу у породици Лазовић, отац је преминуо од последица бомбардовања осиромашеним уранијумом, јер је једно време провео на ратишту у Јунику, док је мајка преминула од канцера коже. О овим девојчицама, које живе у селу Бање у општини Зубин Поток на Северу Косова, брину њихове тетке. Девојчице живе у недовршеној кући коју су им саградили покојни родитељи. Сеоско гробље, на којем су сахрањени Тамарини и Тијанини родитељи, налази се у непосредној близини куће у којој живе са теткама. Скоро да не прође дан, а да не посете гробове својих родитеља.​ Екипа Контакт плус радија из Косвске Митровице обишла је ове девојчице.
Млађа Тијана каже да јој највише недостају мама и тата, али и старији брат по мајци који је недавно отишао у Суботицу. Старија Тамара се надовезује и истиче да јој родитељи највише недостају увече, када легне да спава:
“И синоћ, када сам легла сетила сам се мајке и Бојана. А тату сваког дана осетим да ми недостаје.”
„И ми би тако да су нам родитељи живи“
Једна од тетки која брине о овим девојчицама, Нада Лазовић, каже да су то само деца. Тетке им поклоне и срце и душу, родитеље не могу да им замене.
“Ја њима једнако говорим и о мајци и о оцу, свако вече и пред спавање али деца су деца. Прођу друга деца са мајкама и очевима а оне две кажу: “И ми би тако да су нам родитељи живи,” каже Нада.
Друга тетка, по оцу девојчица – Добрица Соврлић, која брине о Тамари и Тијани, каже да је тешко, додајући такође да им родитеље, упркос свом труду који улажу – не може нико да замени. Када види Тамару и Тијану, у њима види свог брата и снаху и своје родитеље.
“Остале су са мном и са старијом сестром, то нам је остало од брата. Морали смо да прихватимо да будемо уз њих докле можемо да издржимо. Ја живим у Газиводе, имам два сина и мужа, ево већ две године како је снаха преминула, овде сам са децом. Сиђем доле на дан-два и дођем овде, да се нешто ради, да се овој деци помогне,” каже Добрица.
Тражили помоћ за девојчице, општина Зубин Поток није изашла у сусрет?
Тамара ће ове године у трећи, а Тијана у први разред. Четворогодишњу основну школу у селу Бање похађа још само једна ученица.
Када Тамара буде завршила четврти разред, школовање ће морати да настави или у Зубином Потоку, или у Брњаку, који су на двадесетак километара од родног села. То је за малу девојчицу и њене старатељкем међутим, велики проблем.
“Решење за ову децу је да их спустим доле у Газиводе или Зубин Поток, ближе мени, ближе школи, ближе амбуланти. Тражила сам помоћ од општине Зубин Поток, није ми се изашло у сусрет. Од почетка сам тражила да се деца преселе ближе мени јер нећу моћи ни физички ни психички да издржим, међутим, општина није изашла у сусрет,” каже тетка Добрица.
Код себе би их радо преселила, али са супругом и два сина већ живи у бараци од 38 квадратних метара површине у Газиводама.
Отац близнакиња Тамаре и Тијане из Косовске Митровице – помаже. Треба им стан у Зубином Потоку
Један од оних који је први притекао у помоћ је власник Хотела “Саша” у Косовској Митровици, Саша Дедовић, чије две ћерке близнакиње такође носе ова имена, и који је се нада да ће уз помоћ хуманих људи, Тамара и Тијана живети као и сва остала деца.
Дедовић наглашава да девојчицама треба обезбедити солидан смештај, односно стан у Зубином Потоку како би могле уредно да похађају наставу.
“Овде када падне снег, оне неће моћи да оду до Брњака. Ми смо им помогли колико смо могли да се ту направи качак, да имају услове да држе нешто од стоке и живине, помогли смо им да се та живина прехрани. Гардероба и те ситнице то им не недостаје, то можемо да им приуштимо, да им помогнемо. Оно што је њихова жеља и што ми морамо да урадимо, ипак јесте стан у Зубином Потоку,” наглашава Дедовић.
Тамара открива да јој у селу лепо, али да јој, поред родитеља, недостају и вршњаци.
“Недостаје нам то што немамо са ким да се дружимо, немамо са ким да причамо, да се играмо жмурке. Ја и она се саме играмо жмурке, само нас две саме,” каже Тамара.
И Тамара и Тијана кажу да би волеле да постану џокеји једнога дана, жеља им је и да посете Београд и виде животиње које у зоолошком врту.

KoSSev, Radio kontakt plus

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *