Насловна Актуелно Томислав Кресовић: “Трули компромиси” СПЦ и Ватикана око надбискупа Степинца

Томислав Кресовић: “Трули компромиси” СПЦ и Ватикана око надбискупа Степинца

755
7
ПОДЕЛИ

Степинац „жртва” а не верски „џелат”
Надбискуп Алојзије Степинац осведочени клерикални “џелат” и духовник НДХ, која је била у склопу политике Тречег Рајха одговорна је за истребљење и исељавање Срба, Јевреја и Рома у НДХ у “дијалогу” мешовите комисије Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције постаје “жртва” тоталитарног односно комунистичког режима. Уместо истине која треба да буде предмет пастирског и духовног помирења народа и цркава на основу истине стоји “рационализација” која суштински негира историјске чињенице. Тако се саопштењу рада мешовите и комисије наводи да су све цркве током Другог светског рата и после њега, на простору НДХ, међу њима и Римокатоличка и Српска православна црква, биле су изложене окрутним прогонима и имале су своје мученике и исповеднике вере. НДХ и Алојзије Степинац су поништили СПЦ и вршили геноцид, покршавање и исељавање и стварали Грко-Православну цркву у НДХ. Српски народ и СПЦ су доживели “Варварство у име Христа“ како није виђено од времена Инквизиције и све је то било познато Ватикану више од седам деценија. Срби су у Хрватској 1991 до 1995 године доживели су “римејк” политике НДХ и Kатоличке цркве у блажој али суровој форми.

Тоталитаризам “опрашта” грехе Ватикана и Степинца?

Данас када је Хрватска чланица ЕУ и преко Ватикана и Немачке је добила независност и “опрост” за злочине “Бљеска” и “Олује” ствара се нова слика да се злочини НДХ и Kатоличке цркве из другог светског рата преко надбискупа Степинца ублаже или релативизују и добију контекст страдања од ауторитарних режима. По овој оцени СПЦ је страдала од НДХ и Павелића, а католичка црква и надбискуп Степинац од комунистичке и Брозове власти, као што је страдала и СПЦ од 1945 и касније. Ауторитарни и тоталитарни режими уташко—нацистичке и комунстичке власти се изједначавају, да би се заштитио углед Ватикана и преко њега и надбискупа Степинца, који је осуђен и био у неком облику кучног притвора и забране црквеног рада до своје смрти 1960 године.У усаглашеном саопштењу, којим је окончан једногодишњи дијалог двеју цркава о улози контроверзног хрватског надбискупа, сугерише се да је „Степинац мученик и исповедалац вере Римокатоличке цркве.На овај начин “мученк” Степинац отвара себи врата да постане “блажени” односно “светац”, а Ватикан “пере руке” за геноцид НДХ и проусташког клера пре свега фрањеваца .

Прагматизам изнад истине и историје?

Зашто се све ово ради? Пре свега да би се преко “трулих“ компромиса дошло до “уравнотежња” СПЦ и Србије и Ватикана али и Римокатоличке цркве у Хрватској и СПЦ, Ватикан није признао Kосово и процена је да надбислуп Степинац у дипломатском смислу не би требало да буде препрека односа две државе али и две хришћанске цркве. Тежи се стварању “светске цркве” и “помирењу” хришћана у сукобу или великим играма са исламом. Србија у региону мора да игра позитивну улогу, и за то треба да добије и “позитивну” оцену чланица ЕУ попут Хрватске као и Ватикана који се “пита” око статуса држава у ЕУ. Овај “толерантни“ став дела мешовите комисије Србије и СПЦ има више у себи политичку димензију него што је био циљ научног “раскринкавања” улоге надбискупа Степинца у НДХ и става Ватикана. Очигледно је да су “прагматски“ и државни разлози били изнад историјских ,научних и црквених. Тако је историјска наука али истина о страдању православног становништва пре свега Срба алии СПЦ у НДХ доживела неку врсту “капитулације” пред дневном полтиком. Овакав став мешовите комисије државе Србије и СПЦ је несумњиво “договорен” на реалацији државни врх Србије и СПЦ у име “виших интереса” у будућности са Ватиканом, ЕУ и Хрватском. Да је то тако показује и мишљење историчара Института за савремену историју и функцинера СПС–а Предрага Марковића кој и у први план истиче изградњу поверења и бољих односа између две цркве Марковић каже: “Ово је крај вишедеценијског процеса у коме је најважнији резултат потпуно промењена атмосфера у односима између две цркве. Веома значајно је и што је папа Фрања показао спремност да заустави процес канонизације и отвори научни дијалог”. Озбиљног научног дијалога очигледно више неће бити а Ватикан ће “када дође време” ипак канонизовати надбискупа Степинца због оцене мешовите комисије да је Степинац “жртва” тоталитраног режима и НДХ и Брозове власти.Ово ће бити и “победа” клеркилнне полтике у Хрватској и “чишчење” истроријске науке у Хрватској око Срепинца али и НДХ. Очигледнио је да се чека да на трон Ватикана дође “нови“ Папа који ће канонизовати надбиксупа Степинца.Дотле Ватикан и Римокатоличка црква у Хрватској су добиле “индулигенцију” за злочине и геноцид НДХ, а СПЦ могућу подршу Ватикана за “очување” интереса СПЦ на Kосово и пут Србије ка ЕУ.

Томислав Kресовић

ВИДОВДАН

7 КОМЕНТАРА

  1. Autor pravilno ono “ truli kompromis“ stavlja pod navodnike, jer truloga ili netruloga kompromisa nema; t r u l a je to sintagma kojom se hoce proturiti i ono: “ kompromis“ ; oboje je proizvodom onoga sto Hegel- njihov!- zove l u k a v o s c u u m a- istina da se izrazi na nacin da se- srpski!- vlasi ne dosjete: ovaj um zna da je istina d o g o v o r ( na konkretnu stvar). Sad, buduci su dvije strane- d o g o v o r implicira d v a i v i s e!- ova lukavost uvijek ima dve( ili vise) s i l a ; sila je uvek KA- nekom ili necem; u konkretnom slucaju ka onome sto se, jos kako-tako, zove “ mi“; ovo “ mi“ se jos uvek odrzava u
    kakotakovosnoj igri one lykavosti- da je
    k o m p r m i s, a ne dogovor; buduci
    silom, ova- sila!- ima beskobaxnu teznju za samoospoljenjem ; ova t e z nj a jest da je o n o d o g o v o r po sebi; ospoljena- realizovana jest d o g o v o r za sebe, dakle u i s t i n i jest da je
    DOGOVOR.
    NEBITAN JE ZA „mi“ drugi pravac sile- vatikan; bitno je da “ mi“ uziva u l a z i
    postavljenoj kao i s t i n a; a buduci je to neprirodno stanje, “ mi“-u se lukavo podastire njegovo – mi-a- prirodno nestajanje. Ovo zlosilstvo, u ovakvom
    stanju “ mi“-a, moze da unisti samo
    Promisao! OVA je MI-a do sada
    i odrzala. Nadati se MI-u da ga ni sada, bez obzira na yzasne grehe grehe MI-a, Ruka Promisli nece napustiti

  2. Ko o cemu kurva o postenju, a prosjak o vasaru.

    Ciste gluposti pises Kresovicu, a jos veca glupost bi bila analizirati i pobijati glupost. Posto je citanost ovakvih gluposti 10=15 ljudi, od njih mozda jedan i zna nesto o Crkvi, pobijati gluposti bila bi arhiglupost.

    Uzgred, tebi dobar povod da @anliticis@….razumljivo je da je covek koliko=toliko strucan za neke oblasti, ali da zna sve od koje su boje cvetici na Trampovim gacama, do toga na koju nogu ustaje rimski papa, a posebno kako @politici@ Irinej Bulovic = njega ti je najlakse izanalitisati. Em ti je zemljak, em si ti teolosko i *h(istorijski potkovan….oprosti ti meni, ali ti si olicenje gordosti koja se malo gde i malo kod koga vidja. Gordosti jer da to pises za neke dobre pare covek bi i razumio.

    (Decki, ima li kaj novoga? Ti vraga, kaj je istina da se ona Grkinja kresala sa 3 Amerikanca_ Oni Srbi su se namlatili jednoga. Meni se cini da je to sve velikosrpska posla. Mogli bi da napisemo jednu analiticku kolumnicu, ne? Pa evo vec 5 sati nismo nista objavili)

  3. Какав бре трули компромис, издаја, велеиздај интереса…. и то од стране неких епископа и оног Танасковића кртице који је члан Малтешких витезова чије је седиште у Ватикану!?

    А ви аналитичару скрећете пажњу, титрате…. већ кокетирате у последње време…какав бре СПС странка сада има везе..ало.. а СНС и друге поштене…

    Ко је Танасковић да преговара, у ме кога , малтешких витезова ….е , аналитичари једни…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде