Турска служба опремила ОБА за прислушкивање?

Поделите:

Он је навео да је опште познато да иза ОБА стоји превасходно турска обавјештајна служба, али да је питање да ли је ОБА технолошки, организационо и кадровски оспособљена да може да прислушкује Владу Србије.

„Ја не верујем, с обзиром на капацитете које има, да она то може. Једино уколико је неки ментор или неки `виши тата` није опремио таквим уређајима“, каже он.

Стојановић сумња да је БиХ то радила за сопствене потребе. „Биће да је радила за потребе неког `већег брата`, рецимо обавештајне службе Турске“, додао је он.

Он је оцијенио да је интерес Турске повратак на Балкан и сфере утицаја које је некада имала на Балкану.

„Турска је све више економски присутна на Балкану, кроз улагање у Србији, па и у окружењу. Како ће се вратити политички и да ли ће, то је питање. Али, мислим да Турска има изузетне аспирације да поврати свој утицај до граница ријеке Дунава и Саве“, истакао је Стојановић.

Према његовим ријечима, информација коју изнио предсједик Републике Српске Милорад Додик да ОБА прислушкује српске и хрватске политичаре, заслужује да институције у сектору безбједности добро преиспитају свој рад и изанализирају да ли је то могуће и гдје су пропусти.

„Оне су дужне да контраобавјештајно штите одређене државне податке, па и податке којима располажу личности од посебног значаја за државу и безбједност земље. Оне штите како личности, тако и податке“, истакао је Стојановић.

Он је рекао да би на потезу требало да буде Министарство спољних послова Србије, које би морало да то разјасни са властима БиХ /Савјетом министара БиХ/, јер немогуће је причати о помирењу и добросусједским односима на Балкану, а да једна земља нелегално прислушкује владу друге.

„То говори о неискрености и лошим намјерама“, истакао је Стојановић.

Он је рекао да се прислушкивању може супротставити тако што ће институције и све службе безбједности на нивоу и Републике Српске и Србије дјеловати кохерентно, размјењивати податке, заједнички договарати задатке.

„Потребно је да се службе баве контраобавјештајном заштитом, а не активностима политичких неистомишљеника, да се баве оним што им пише у закону, да контраобавјештајно штите владу, истакнуте личности у влади, да размјењују информације“, каже Стојановић.

Он је рекао да је питање каква је контраобавјештајна заштита Владе Србије, како је организована, како функционише и да ли има пропуста да може да се говори да „цуре подаци“, односно да неко други, који је непријатељски расположен према Србији, може доћи до тих података.

СРНА

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *