Зашто тобожњи стручњаци за безбедност из НВО крећу у хајку на БИА?

Поделите:

Британска агентура шири лажи о масовним прислушкивањима!?
Ових дан се, ничим изазвана, покренула кампања о наводном масовном прислушкивању грађана од стране Безбедносно иноформативне агенције.
Креатори ове кампање су као по обичају особе које предводе домаћи невладин сектор, тобожњи врхунски познаваоци сектора бездбедности, али у суштини то су лица за која се основано сумња да су страни агенти, да урушавају систем бездбедности Републике Србије.

На основу истраживања, аq која су темељно рађена, најпре мислимо на невладину организацију Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП) као предводника кампање, а иза кога на најдиректнији начин стоји британска обавештајна служба.
Када се добро погледају биографије особа у БЦБП лако је уочљиво да се ради о лицима која, изузимајући Мирослава Хаџића, као оснивача ове организације, готово никада у животу нису имала никакве везе са безбедношћу. Махом су то новинари, филолози, социолози…
Осим Хаџића, који је био активни официр ЈНА, остали немају благе везе са сектором безбедности. Додуше, када се уђе дубље у њихове биографије може се видети да је добар део њих завршио одређене курсеве, најчешће у Лондону, који имају везе са сектором безбедности.
Члан Управног одбора БЦБП је Владимир Милић, уредник ПГ мреже који је заједно са Лилом Радоњић уређивао прилоге за ПГ мрежу. Извршни директор је Предраг Петровић који је на Факултету политичких наука магистрирао на прилично спорној теми „Приватизација безбедности-случај Србија“. Осим жеље да се бави обавештајним службама, што се види из његових радова, он у овој области нема апсолутно никакву референцу.
Али је зато Мирослав Хаџић, иначе некадашњи пуковник ЈНА био професор на Високој војнополитичкој школи где је предавао војну социологију. Јасно је из ове чињенице да је Хаџић заправо био комунистички идеолог у ЈНА који је служио да младим питомцима испира мозак о напретку самоуправног система и његовим великим предностима у сектору одбране. Но, оно што Хаџић прећуткује у својој биографији у којој иначе наводи да је напустио Војску Југославије 1994.године на сопствени захтев, је „нешто другачија истина“:
Наиме, Хаџића је почетком деведесетих година ухапсио КОС-а због основане сумње да је британски агент. Војска је захтевала његово процесуирање и удаљавање из Војске Југославије. Остала је мистерија, како се извукао робије, али је истеран из Војске.
Неколико година касније, тачније 1997.године, основао је Београдски центар за безбедносну политику који се првобитно звао Центар за цивилно војне односе. Британска агентура је Хаџићу пуно помогла да се добро удоми, па је тако био и професор на Факултету политичких наука на предметима из области Међународних бездбености одакле је вероватно регрутовао студенте за свој центар и сарадњу са британском службом.
Један од њих је извесни Саша Ђорђевић који је данас најактивнији „истраживач“ овог центра. Факултет политичких наука у Београду је дуго година важио за легло сарадника међу професорима и асистентима са британском и америчком службом. Иначе, британска амбасада у Београду као и многобројне организације Комонвелта, обилато су помагале формирање и рад Београдског центра за безбедносну политику.
Друга веома занимљива особа је извесна Соња Стојановић Гајић, Читав свој живот посветила је урушавању безбедности Републике Србије, без обзира на чињеницуу да је дипломирала на Филолошком факултету јапански језик, те да са сектором бездбедности има везе као Марко Краљевић са пинг-понгом!?
Ипак, ваљда је схватила да је јапански језик не привлачи бог зна колико, па се дала у магистрирање, веровали или не, у Лондону у Школи за словенске источно-европске студије лондонског универзитетског колеџа. Ова школа је иначе позната по врбовању многих особа са Балкана за рад у британском МИ6. „Соњица“ није магистрирала ништа што има везе са јапанским, већ на тему „Политика, безбедност, интеграције“ што јој је касније била одскочна даска да се лажно представља као стручњак за бездбеност. Чак је себи дала епитет и да је некаква „истраживачица“ БЦБП у јединици за цивилно-војне односе.

Метод рада БЦБП и циљ
Суштина деловања ове испоставе британске службе је наводни рад на пројектима из сфере безбедности, тако што БЦБП покушава на све могуће начине да учествује у изради закона из ове области. Током владавине Демократске странке то се подразумевало, но данас им је то онемогућено, па је њихова агресивност тим пре већа. У сарадњи са ОЕБС-ом покушавају да одржавају семинаре за посланике у Народној скупштини не били неке од њих врбовали, а суштински рад на пројектима своди се на прикупљање података о стању у нашим службама и сектору безбедности који се кроз аналитичку обраду касније у форми извештаја шаље британској агентури.
Главна тачка око које покушавају да придобију подршку јавности је наводно њихова велика забринутост како српске службе нико не контролише, те оне неконтролисано прислушкују кога хоће иако за те тврдње никада нису пружили ниједан доказ. Како би се то „масовно прислушкивање“ прекинуло, требало би све наше службе објединити у једну службу, а прислушкивања ставити под контролу наводних стручњака који би долазили, гле чуда, из редова БЦБП. Суштина је ставити наше службе под контролу британске службе која би у случају остварења ове замисли имала пуну контролу над радом нашег обавештајног сектора.
Иначе, нема озбиљне државе на свету која нема више Служби (Русија има 13, САД 19, Велика Британија најмање шест) и нигде им не смета таква организација, али само у Србији то није добро. Свако ко је иоле писмен и ко ишта зна о службама зна и то да је немогуће ујединити у једну службу војну и цивилну обавештајну и контраобавештајну службу и да је то само по себи идиотизам који доводи до разарања безбедносног система земље. Но, очигледно је то и циљ ове групе лажних стручњака за безбедност, а суштински сарадника британске службе који све ове кампање раде по задатку.

Ембарго

Лицемерје налогодаваца
Ако им је већ толико наводно стало до тога да се поштују права грађана у смислу да нико не сме грађане неовлашћено да ставља на мере прислушкивања, најпре нека нам анализирају Сноуденове тврдње и да нам кажу да ли америчке и британске службе користе све те методе које је Сноуден навео. Уколиоко за то немају храбрости, нека се батале наших служби.

Ембарго

Поделите:
1 reply
  1. Перагеније
    Перагеније says:

    Шпијунирање и трачарење је енглеска ГЛАВНА ОДЛИКА. СВУ своју историју засновали су на томе. Два века говорили су француски – макар њихова елита. Па је, опет та елита, два века дневно мењала столице – католички и англиканску. Данас се одричу стратешких савезништава… Неке ствари, а посебно о корисности подлости у политици, треба учити од њих. Можда о томе могу њихови ученици штошта да кажу…

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *