Архитектура еуропског ислама

Поделите:

Псеудомаурски стил један је од најупечатљивијих архитектонских симбола Босне и Херцеговине. На његовом разумијевању и популаризирању мора се још много тога учинити, каже бечки повјесничар Маџимилиан Хартмутх.

Вијећница, Шеријатско-судачка школа и Иса-бегов хамам у Сарајеву, Карађозбегов мектеб (вјерска школа) и Гимназија у Мостару, Вијећница у Брчком… Упечатљиве грађевине без којих ови босанскохерцеговачки градови не би били оно што данас јесу: спој Истока и Запада. Сви ови објекти грађени су у тзв. псеудомаурском стилу за вријеме аустроугарске владавине у Босни и Херцеговини.

Иако овај стил није карактеристичан само за БиХ, његов развој овђе указује на низ специфичности које се могу сусрести само у тој земљи. „Људи у Босни и Херцеговини стил у којем је грађена сарајевска Вијећница обично називају псеудомаурским, но тај назив није прецизан“, каже нам на почетку разговора Маџимилан Хартмутх, знанствени сурадник на Институту за повијест умјетности Свеучилишта у Бечу. Хартмутх је један од ријетких стручњака на пољу исламске архитектуре на Балкану, а у посљедње вријеме тежиште свог знанственог интереса посветио је управо псеудомаурскоме, или како се у знаности прецизније назива, неоисламском или неооријенталном стилу.

У сусрет муслиманима

Scharia-Rechtsschule in Sarajevo (Bosnien und Herzegowina) (Maximilian Hartmuth )

Шеријатска правна школа у Сарајеву

Најпознатији неооријентални објект у Босни и Херцеговини свакако је Вијећница у Сарајеву која је довршена 1894. године. „Повијест изградње Вијећнице комплицирана је и вишеслојна“, каже нам Хартмутх, но напомиње да се управо на овоме објекту могу виђети два најјача утјецаја која су обиљежила босански неооријентални стил: архитектуру исламске Шпањолске и средњовјековнога Каира.

„Типична карактеристика Вијећнице која подсјећа на такозвану маурску архитектуру су лукови на њеноме тријему у облику потковице. Такве лукове само још имате по Шпањолској“, истиче Хартмутх те додаје да је типична беж-црвенкаста прошарана фасада карактеристична за објекте мамалушког доба у Каиру и друге регије на Леванту.

Иако се неооријентални стил најприје веже за Вијећницу, он је најприје примијењен исламским вјерским објектима у БиХ. Један од најрепрезентативнијих и најранијих објеката те намјене била је и некадашња Шеријатско-судачка школа, а данашњи Факултет исламских знаности, у сарајевској Улици Сагрџије која је саграђена 1887. и 1888. године. „Аустро-Угарска је Шеријатско-судачкој школи намијенила статус елитне муслиманске правне образовне институције. На њој су се изучавали арапски, локални и западни језици, али и исламска и еуропска јуриспруденција, арапска поезија и калиграфија, математика, повијест, логика те географија“, појашњава овај бечки повјесничар исламске умјетности.

Како би босанскохерцеговачки муслимани Аустро-Угарску прихватили као своју државу, а окренули леђа Османском царству, стратегија тадашње управе у БиХ била је и створити репрезентативне објекте архитектуре за муслимане. „Аустро-Угарска, а најприје њен министар финанција и управитељ Босне и Херцеговине Benjámin Kállay, тражила је начине како архитектонски уобличити еуропски ислам који ће бити дио Аустро-Угарске, а самим тиме и Еуропе“, наглашава Хартмутх. Један од најбољих примјера за то је и првобитни план изградње сарајевске вијећнице која је требала бити у необизантском, а на  Kállayev наговор изграђена је ипак у неооријенталном стилу.

Вјерски, али и свјетовни стил

Dr. Maximilian Hartmuth, Institut für Kunstgeschichte Wien (DW/Nedad Memic)Маџимилиан Хартмутх

У овоме стилу градило се по цијелој Босни и Херцеговини. У много случајева биле су то џамије које су обновљене у овом стилу. Један од најупечатљивијих примјера је Шарена џамија у Тузли којој ће се у наредноме раздобљу вратити њен оригинални псеудомаурски изглед. Неооријентални стил прешао је у Босни и Херцеговини границе исламске вјерске архитектуре и проширио се и на објекте који су били свјетовни или су чак припадали и другим конфесијама.

„Неооријентални стил је временом постао карактеристичан босанскохерцеговачки земаљски стил у аустроугарскоме контексту. Иако није трајао дуго, успио је своју примјену наћи и на неисламским објектима попут мостарске Гимназије или сарајевске Ашкенаске синагоге. Занимљиво је да су тада и ашкенаски Жидови, који су се из средње Еуропе доселили у Сарајево, овај стил прихватили као нешто своје јер их је подсјећао на златно доба жидовске културе и знаности у средњовјековној Андалузији“, објашњава Маџимилан Хартмутх.

Фасцинација оријенталном културом и архитектуром у Аустро-Угарској Монархији постала је посебно изражена након велике Свјетске изложбе у Бечу 1873. године. Тада су бечки професори архитектуре открили до тада у Еуропи готово непознат архитектонски стил маурске Шпањолске или Египта. Њихови студенти попутKarla Paržika, Alexandra Witteka ili Ćirila Ivekovića овај стил су онда већ у младим данима своје каријере примијенили у Босни и Херцеговини. Иако псеудомаурске грађевине у БиХ својом вањштином подсјећају на Андалузију и Египат, у некима је видљив и опстанак отоманске традиције: „Ако погледате прво двориште Шеријатско-судачке школе, подсјетит ће Вас на Куршумлију медресу из 16. стољећа, такођер у Сарајеву“, указује Хартмутх.

Након што се неооријентални стил у архитектури у Босни и Херцеговини угасио почетком 20. Стољећа, исламска архитектура у нашој земљи поново се окреће османским утјецајима. „То се најбоље може виђети на доградњи Цареве џамије за сједиште Улеме меџлиса. Тадашњи архитекти већ били закључили да је псеудомаурски стил ипак превише стран за локалну традицију у Босни и Херцеговини“, каже нам Хартмутх који је своју љубав према босанској и исламској архитектури открио за вријеме цивилне службе у Сарајеву прије 16 година.

Презрен па цијењен

Nationalbibliothek von Bosnien-Herzegowina in Sarajevo (Samir Huseinović)

Вијећница, сада Национална књижница у Сарајеву као огледни примјерак псеудомаурског стила

Иако се данас туристи и локално становништво диве необичној љепоти босанскохерцеговачких псеудомаурских грађевина, домаћи архитекти дуго времена на њих нису гледали благонаклоно. „За југославенске архитекте педесетих и шездесетих био је то конфузни стил повезан с капитализмом и колонијализмом”, напомиње Хартмутх. Тек након 1980-тих година и у Босни и Херцеговини се мијења перцепција о повијесној, архитектонској и умјетничкој важности неооријенталнога стила.

Након посљедњега рата неооријентални објекти у БиХ у великом су броју рестаурирани. Иако су поједини од њих описани добро, и даље недостаје комплетан списак псеудомаурских грађевина у Босни и Херцеговини, а међународна стручна јавност о њима такођер премало зна. „Неооријентални стил имао је у Босни и Херцеговини како мултиконфесионалну, тако и мултифункционалну димензију. Он је неизоставни дио еуропскога архитектонског насљеђа у који се мора у потпуности укључити“, закључује Маџимилиан Хартмутх.

Аутор Недад Мемић

amp.dw.com

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *