Душан Буковић: Колац за вампира Кочу Поповића

Поделите:

Што се пак тиче Коче Поповића (1908-1992), Цинцарина, представника Брозовог великохрватског, интернационалног, рајетинског, београдско-јосипградског антисрпског естаблишмента, који је имао највише успеха у продаји милиона својих најбољих радника капиталистичком западу, као марксистички вишак вредности. За њега је познато да је учествовао у Шпанском грађанском рату од 1937 до 1939. године.

Поповић се по завршеном шпанском грађанском рату вратио у септембру 1939. године са извесном групом југословенских троцкиста, који су се „обратили Хитлеровом мајору Гестапоа с молбом да им помогне да се врате у Југославију….“ (Види: Око 150 југословенских троцкиста шпијуни од 1941 године, „Под Заставом Интернационализма“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, Број 10 од 1.Х.1949).

За време покретања тз. револуције у Србији у јулу 1941. године, која је била само нагли прелаз у Брозову великохрватску, троцкистичко-комунистичку револуцију, придружио се за извесно време Небојши Јерковићу и Данилу Лекићу.

Из тих дана датираjу стравични комунистички злочини над српским родољубима у Србији. Да би Брозови комунисти-троцкисти доказали своју верност парији, убијали су своју браћу и своје очеве. Поменули бисмо случај Богољуба Манчића из мачванског села Засавице, који је добио наредбу од Јерковића, Лекића и Поповића да убије свога рођеног оца, сеоског млинара-кулака, зато што је био отворени непријатељ тзв. „народноослободилачке борбе“ и што је под окупацијом наставио да меље жито. Манчић је после дужег колебања и размишљања, будући да је била у питању његова глава, ако не изврши задатак старешинског кадра, који га је свесно увукао у разне друге злочине, ово и учинио. Отишао је са партијском тројком у своје село Засавицу, опколио кућу свога оца, којег је затекао на спавању и лично га убио из пиштоља, затим му одсекао главу, насолио и ставио у зобницу, однео и предао Јерковићу, Лекићу и Поповићу. Игром случаја, приликом немачке потере Богољуб Манчић је ухваћен и спроведен у логор у Шапцу. Цео
овај случај је признао и детаљно описао пред полицијским иследником у Шапцу.

Као нацифашистички колаборатер и квислинг учествовао је у току 1943. године са Ђиласом и Велебитом у партизанским преговорима у Загребу са хрватским усташама и немачким окупаторима у име ЦК и Врховног штаба (Види: Перо Попивода, генерал-мајор Југословенске Армије, Издајнички рад клике Тита-Ранковића у периоду народно-ослободилачке борбе југословенских народа, „За социјалистичку Југославију“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, број 13, 5.Х.1949).

Ваља потсетити се и на Поповићев интервју из 1991. године, који је дао Дину Фрескобалдију за италијански лист „Венерди“, у којем дословно стоји: „На питање куда иде Југославија и да ли је ЦИА у праву кад прогнозира грађански рат у земљи, Коча Поповић одговара: ‘Ситуација је катастрофална. Сви бивши комунисти су за читав век у заостатку за Западом… Ја сам рођен у Србији, али више се не сматрам Србином. Зашто бих се тако осећао кад у Београду данас командују наследници четника против којих смо се борили током целог рата. Срби су остали на грађанском и културном нивоу од пре сто година! Словенци и Хрвати су отишли даље од Срба и зато је праведно да наставе својим путем. Имају право да се отцепе’…“ (Види: С. А. Кочино мишљење о Србима, „Политика“, 16. јануар 1991). Шта рећи више о Кочи Поповићу кога и данас слави београдски-јосипградски естеблишмент као свог славног претходника.

Душан Буковић

ВИДОВДАН

Поделите:
2 replies
  1. Srba će ostati za pod šljivu, bez da se guraju
    Srba će ostati za pod šljivu, bez da se guraju says:

    Većina Šapčana zna da se ovaj razmaženi sin beogradsko-cincarskog tajkuna na početku rata sklonio u Šabac, na imanje lokalnog tajkuna Gašića, glumeći štalskog momka i džokeja. Odatle je, sa sigurnog, likvidirao lokalne srpske patriote i učvrščivao kontakte sa obaveštajnim servisima zapadnih zemalja. Projekat „Drug Koča“ počinje sa eskalacijom i realizacijom na Staljinov rođendan 21.12.41. u Rudom. Sve posle toga je HISTORIJA (beščašća).

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *