Дејан Микавица: Непотребни ризик промене Устава

Поделите:

Било би корисно, морално и сврсисходно да о евентуалној промени Устава Србије говоре, пишу или да се бар огласе они који су за уставну материју компетентни, затим они који су у писању Митровданског устава учествовали, као и они који су га 2006. свесрдно подржавали или још свесрдније оспоравали. Тада би се могли уверити ко и зашто нашу јавност обмањује пласирањем неистина, шта је слабост стварна а не политички исконструисана, постојећег Устава, зашто се са тако мало разлога и оправдања предлаже уставна промена?!

Стабилност државних институција и правно-политички поредак једне земље не зависи и никад у суштини није зависио од садржаја устава, посебно не од тумачења сваког његовог члана и сваког његовог слова. У којој се то европској држави мењају устави као највиши правни акти сваких пар година? Енглеска класични устав и нема па је сматрају уређеном и правном државом, САД нису вршиле промену устава неколико векова, чврстим уставима, дакле тешко променљивим, могу се сматрати скоро сви европски устави. У српском случају, кроз целу историју нововековне Србије, од 1804 године до наших дана, уставно питање се увек постављало искључиво као политичко питање првог реда. И иза свакиг захтева за уставном променом увек стоји некакав крупан политички разлог.

Немојмо се заваравати. Сви српски устави били су октроисани осим овог важећег, Митровданског. Трајност устава је пожељна кад је реч о његовом квалитету али није пресудна у српском случају: Сретењски устав је трајао најкраће, свега неколико година, а по Србе најгори устави су трајали најдуже: Турски из 1838 године, важио је три деценије! А о комунистичком из 1974. године да и не говоримо. Најзад, у свим променама устава Србије као и у свим уставним нацртима, увек су учешће узимали представници великих сила. То сам гледао својим очима, као члан уставног одбора и комисије за његово писање (2006). Ако се ипак упустимо у непотребни ризик промене Устава Републике Србије можемо са понављањем историје рачунати и овом приликом. Најзад, постоји веома много разлога који нас упућују на бојазан да би евентуалним, новим Уставом, Србија неупоредиво више изгубила него добила, али за набрајање свих тих прилично извесних губитака нема овде довољно места… у сваком случају, да би се доказала супериорност и популарност једне политичке опције, није неопходно мењати оно што је корисно за државу, њен суверенитет и територијални интегритет. Искључиво на то мислећи, уставописци су се прихватили своје дужности пре 11 година. Оно што је добро за државу и народ не сме се мењати. Јер тако чинимо само још једну услугу нашим традиционалним непријатељима.

Дејан Микавица

Фејсбук

Поделите:
1 reply
  1. Nuspojava
    Nuspojava says:

    E, i Dejance da malo… malo ga one SOVE na sumici iza SIV-a ponijele…
    ————‘——————–““—-‘————‘-“
    Samo Mitrovdanski nije oktroisan…. od raznih je mikavica; i Sove se nudile , a ono pametnija demokratija od sova! I
    Mikavica talamburao u diple bagremove o istoj znacajnosti d e m o k r a t s k o g i n a c i o n a l n o g- neda tako Bog: nemas ni jedno ni drugo…Jedino da p r o f e s o r ode u
    cCarski mu Wasington sa odlicjem Drzavnika godine- vlasnistvo onog Sefa mu sove sto mu se javljahu- vrati ga Gazdama sa primjerkom ( ne) oktroisanog Ustava i da se nacija odmori i od mikavica i od njihovih
    ustava- dok nacije- prostora jos ima…
    Odluci li se Gazdama, pre ustava u Torbu da strpa Demokratiju i vrati im je- to je jedini uslov da se vrne nazad , u Narod oslobodjen od demokratska smeca.
    Ponimaes, Tovarisc!

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *