Када лажни аутор тумачи породично насиље у „Политици“

Поделите:

Један текст објављен у угледном листу „Политика“, у рубрици „Погледи“, не би изазвао толико реакција, чак ни због теза изнетих у њему, да се није испоставило да је аутор коментара измишљена особа. Чланак је брзо скинут са интернет странице, али је освануо у „Политикином“ издању за уторак.

Објављен па повучен – бар са сајта листа Политика, текст о насиљу који потписује извесни Др Петар Величковић, форензички психијатар, судски експерт за поверавање деце из Монтреала.

Због спорне тезе о кривици жена у породичном насиљу, коју поткрепљује тврдњом да су оне чешће чедоморци, изазвао је лавину, углавном негативних, коментара на друштвеним мрежама.

Још брже се проширила информација о лажном идентитету аутора текста. Под тим именом и презименом форензичког психијатра нема, а уз текст је објављена фотографија немачког глумца Андреаса Кауфмана.

Зашто је текст повучен са сајта? Да ли је само фотографија погрешна, име, титула? Ко је заправо аутор теза које је део јавности критиковао? РТС је покушао да одговоре добије од главног и одговорног уредника Жарка Ракића, али без успеха.

Док се чека објашњење, није јасно како је у време интернета, Гугла, када је све релативно једноставно проверити, могло да дође до овакве грешке.

„Тема – зашто се подмећу вести? Због тиража, због чега би другог. А када размишљам о овом случају, постоји једна ствар – Политика је озбиљан лист. Онда ту већ нешто не штима, не штима, поготово што је дан за даном… Имали смо текст терапеута Миливојевића који је изазвао случај, а онда ођедном у уторак имамо овај текст“, рекао је Бранко Росић, писац и заменик уредника Недељника.

И сам Недељник прошао је кроз болно искуство објављивањем наводног интервјуа са председником Трампом. Колико грешка штети кредибилитету?

„Грешка је озбиљна ако гледамо ту традицију Политике и ова два саплитања на самом почетку недеље. Чућемо став редакције, чућемо објашњење“, додаје Росић.

Текстови у којима се жене мање или више директно криве за насиље нису реткост у српским медијима. Цена није само губитак кредибилитета, стварног стручњака или медија.

„Оно што је много горе – што се на овакав начин криви слика стварности, покушава се да се изједначи мушко насиље према женама. То да је мушко насиље предоминантно је апсолутна истина и то може да потврди било која институција коју упитате за број пријава“, каже Александра Несторов из Женског аутономног центра.

А када су у недавном истраживању питали жене које су претрпеле насиље да ли после таблоидних текстова радије одлучују да пријаве насилника, статистика је рекла да чак шест од 10 жртава одустаје од пријаве.

„Жене се заправо после читања нарочито сензационалистичких члананака, заправо осећају поново постиђено, као да су оне криве“, објашњава Несторов.

Да је одговорност за сваку поруку коју новинари пошаљу велика, потврђује и податак из истраживања. Скоро 93 одсто жртава насиља чита дневне новине, свака трећа недељне, док свака друга мисли да је извештавање лоше.

РТС

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *