Смиљка Костић: Све се мења, само вашар у Руми траје

Поделите:

Надалеко познати панађур одржава се непрекидно већ пуних 270 година у Руми. Привилегију да буду трговиште добили од Марије Терезије. Прво вашариште на падини од Гробљанске улице до Борковачког потока

НАДАЛЕКО познат и чувени румски вашар, који се сваког 3. у месецу одржава у овој сремској варошици, ове године обележава 270 година постојања. Привилегију да има вашар, Рума је добила још 1747. године, и то од царице Марије Терезије. Од тада до данас променило се много тога, али је Рума, ипак, остала центар трговине, где се на једном месту нађе велики број како трговаца тако и купаца.

Ипак, прича о румском вашару повезује се са настанком самог насеља.

Рума је у урбанистичком смислу настала у 18. веку по уобичајеним принципима. Почев од избора локације, израде плана насеља, те обезбеђивања привилегија и, на основу њих, привлачења становништва. Оснивајући Нову Руму, барон Марко Пејачевић свакако је имао у виду повећање својих прихода и обезбеђивање наклоности Дворске коморе.

Прву привилегију Румљани су добили већ 20. јула 1747. године од царице Марије Терезије, чиме су сврстани у ред привилегованих трговишта. А та привилегија се састојала у томе да се четири годишња вашара и њима припадајуће сточне пијаце са Митровице и Јарка, који су остали у новоформираној Војној граници, преносе на Руму. Ти вашари одржавали су се на дан када је у црквеном календару црвено слово – Цвети, Спасовдан, Дан Св. Петра и Павла и Михољдан, док су се пијаце одржавале сваке суботе.

Своје одобрење Марија је почела следећим речима: “Ми Марија Терезија, објављујемо и дајемо на знање да свако може дотерати разноврсну робу, добра, стоку, итд. И да ће безбедност бити велика, а пијаца ће сваке суботе бити… потпис Марија Терезија”.

Већ исте године када је привилегијама Рума добила статус трговишта, одржан је први румски вашар. Било је то 10. октобра. За продајни простор одређен је терен источно од новог насеља, које се, посматрајући данас, простирало до Гробљанске улице. Прво вашариште је било на падини од Гробљанске улице па све до Борковачког потока. На вашару су робу нудиле домаће занатлије, али и путујући трговци – Грци и то следећим редом: на тезгама је најпре излагана занатска роба, затим бакалук и јужно воће, које су углавном продавали грчки трговци. Следио је део са воћем и на крају простор за продају стоке. Постоје подаци да су се на румским вашарима могле купити и књиге, најчешће црквене, које су продавали трговци “москови”.

– Пошто тада још није било сталних продавница, роба се највише набављала на годишњим вашарима и суботњим пијацама, на које су, поготово у првим деценијама 19. века, са својим производима долазили и сељаци из тридесетак околних села. Убрзо су румски вашар и румска пијаца постали познати и изван граница Аустрије, те су на њих долазили и трговци из Турске. Повремено је вашар изостајао због куге у Турској, а трговци који су оданде долазили подвргавани су ригорозној контроли – наводи Ђорђе Бошковић, кустос Музеја у Руми.

Захваљујући овим вашарима, занатство се у Руми брзо развијало, а са њим и угоститељство, тако да су већ 1780. у Руми биле чак 52 гостионице.

Већ почетком 19. века, старо вашариште је постало претесно, па је одлучено да се вашар премести на Хрватски брег, односно на простор између путева за Инђију и Пећинце.

– Суботње пијаце су се одржавале са обе стране данашње Главне улице, којима је у то време било тешко проћи. Трговина житом се обављала у Ивановој, а продаја живине у Старопиварској. На старом вашаришту остала је само продаја јагањаца и дрва за огрев, по чему је улица и добила назив Дрварска – појашњава Бошковић.

У периоду између Првог и Другог светског рата, и даље су се редовно одржавали вашари и пијаце. Вашар се и даље одржавао четири пута годишње, а пијаце само средом и суботом.

– Већ тада је уз вашар обавезно, као пратећи, ишао и понеки забавни програм – рингишпил, циркус и слично. Пијаца је због несносне гужве, која је ометала и саобраћај у Главној улици, била премештена иза католичке цркве и старе школе – тада шегртске школе. На вашарима је стока и даље била главна роба – предочава наш саговорник.

Остало је забележено, да је на један вашар, 10. октобра 1930. године дотерано: волова – 743, крава 453, телади 55, јуница – 135, јунаца – 187, бикова – 18, коња – 660, кобила – 774, ждребади – 102, оваца – 535, коза – 19, свиња – 1.551, прасица – 404 и магараца – 19.

На румском вашару одвајкада највећи промет промет стоке / Фото Музеј Срема, Рума

Неко време после Другог светског рата (од 1957. године) вашар је одржаван сваке прве среде у месецу, док се није прешло на данашњи режим, сваког трећег у месецу, ма који дан био. Данашњи вашар је с ранијег простора премештен на локацију северно од града, иако се продаја организује и у самом граду, од Главне улице. На њега долази велики број трговаца из целе земље. И даље је примарна продаја стоке, али је и велики број занатлија (кројачи, столари, бомбонџије, обућари…). Под шатрама угоститеља, након обављеног посла, трговци и купци, као и посетиоци, могу да се окрепе ићем и пићем. Пијаца траје по старом тржишном закону понуде и потражње.

„ПИЈАЦОВИНА“, „МЕСТОВИНА“…

У ВРЕМЕ аустроугарске владавине, за уређење вашаришта и пијаце користио је новац добијен од дажбина које су убиране том приликом (“пијацовина”, “местовина”, “кантаревина”, “вашарске пристојбе”). Поред тога, средствима од “пијацовине” финансиране су и остале комуналне потребе, нарочито одржавање хигијене града.

Новости

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *