СПЦ: „Вечерње новости“ су слагале, Степинац није мученик

Поделите:

Неславно пропадање славних новина или како се „Вечерње новости” против банкрота боре лажима о Српској Православној Цркви.

Четворогодишње стрмоглаво пропадање „Вечерњих новости“, очај запослених и њихова молба држави као сувласнику да њих и њихову кућу спасе од менаџмента, урушавања тиража свих издања, мобинга, изгубљених парница, вишемилионских дугова и, напослетку, блокаде рачунâ пред банкрот, – за који се надамо да ће ипак бити избегнут, – из нашег угла ишли су упоредо са кардиналном променом уређивачке политике према Српској Православној Цркви.

Да неистине са насловне и четврте стране „Вечерњих новости“ од 15. јула нису толико бруталне и злонамерне, на њих се не бисмо ни осврнули. Али, када на половини насловне стране стоје речи „Шок на крају рада Комисије – ПОТПИСАНО: СТЕПИНАЦ ЈЕ МУЧЕНИК?! У СПЦ незванично признају да је став необично снисходљив према римокатолицима“, јасно је да уредништво „Новости” потура читаоцима отровну лаж да су српски чланови Мешовите комисије за дијалог о Степинцу мал’те не потписали његову канонизацију. Тиме, очевидно, жели да код верникâ изазовe крајње неповерење према Светосавској Цркви.

Да бисмо покушали да разумемо мотивацију уредништва за такав однос према Српској Цркви, вратимо се на 18. јануар претходне године! Тада су „Новости”, после посете званичне црквене делегације Ватикану, објавиле: „Новости сазнају: СПЦ у Ватикану уговарала папину посету Београду“. Наравно, на сличан начин писала је о овом догађају и загребачка штампа. Да би повукли ову измишљотину, „Новостима” нису била довољна ни два званична писмена демантија из врха Српске Цркве, ни изјава Одељења за штампу Свете Столице, ни изјава митрополита Амфилохија.  За уредништво „Вечерњих новости“, и тада и данас, важно је једино шта каже (или налаже?) Загреб, односно део тамошњег политичког и црквеног естаблишмента који би имао користи од канонизације надбискупа Степинца.

Искључиво у том светлу може се разумети зашто у чланку од 15. јула, без икакве задршке или опреза, горљивије него у загребачкој штампи, „Новости” немилосрдно ваде речи из контекста, фалсификују, тенденциозно и искривљено, а у корист хрватске стране, тумаче поједине ставове заједничког саопштења, измишљају непостојеће саговорнике из црквених и научних кругова, све до измишљања и стављања под наводнике апсолутно непостојеће реченице: „Степинац је мученик и исповедник вере Римокатоличке Цркве“.

Да нема места чуђењу због оваквих поступака него да се ради о доследном праћењу каптолске диригентске палице, потврђује и то што, на пример, део саопштења, оригинално написаног на италијанском језику, који гласи: „Si è pure potuto illustrare la vita e il ministero di un importante рastore cattolico, in un periodo particolarmente travagliato della storia“, наводе по нетачном хрватском преводу, – „… Живот и служба једног угледног католичког пастира у посебно тешком историјском периоду..“, а  не правилно: „… Живот и служба једног важног католичког пастира у посебно проблематичном историјском периоду“, како стоји на званичној интернетској страни Српске Православне Цркве. Коме и због чега је било потребно да свесно даје погрешан превод заједничког саопштења, нама је јасно, а јасно је и због чега несавесне преводиоце, свесне тога шта и зашто раде, следи уредништво „Новости“.

Поред загребачких диригената, са српске стране једини саговорник „Новости“ заправо је био др Вељко Ђурић Мишина, еnfant terrible српске историографије, трудољубив и вредан истраживач, али и човек који ће остати запамћен како по недоличном писању о корифеју српске науке, академику Василију Крестићу, тако и по неодговорном и неаргументованом коментарисању учинка српског дела Мешовите комисије о Степинцу, управо у „Новостима” од 15. јула. Он за „Новости” представља и црквене и научне кругове, а њему се причињавају игре у режији политичких и других чинилаца. Он громопуцатељно, али сасвим неутемељено, проглашава: Хрвати однели победу! Није него…

На његову жалост и на жалост „Новости” и њихових новинара који, свесно или несвесно, пишу као чланови хора под диригентском палицом загребачког Каптола, ситуација је потпуно другачија: српски део заједничке комисије, заједно са врхунским српским историчарима, изнео је, за православно схватање живота и светости, за православни етос, снажне и убедљиве аргументе за своје ставове. Истина је да те аргументе хрватска страна у дијалогу није прихватила, као што ни наша страна није прихватила њене аргументе. То значи израз „и даље различита тумачења” (интерпретације) двеју страна, а не прихватање Степинца као светитеља и мученика од стране српског дела Комисије, како безочно и бесрамно импутирају новинари „Вечерњих новости”. У складу са постигнутим договором, без обзира на фалсификате, притиске и кампању коју у Хрватској води Каптол, а у Србији незнавени пропагатори каптолске „истине” о Степинцу, попут уредникâ и новинарâ „Вечерњих новости”, Српска Православна Црква неће износити у јавност аргументацију наше стране све док се рад Комисије потпуно не приведе крају, осим уколико колеге из Загреба у међувремену не прекрше договор.

Напослетку желимо да изразимо жарку жељу и упутимо молитву Господу да, зарад читалаца и запослених, одговорни у држави нађу решење за опстанак „Вечерњих новости“, а да их убудуће воде људи који спас од финансијског банкрота неће тражити у духовном и моралном банкроту, односно служењу оним круговима који нам не мисле добро.

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије,
председник српског дела Мешовите комисије
за дијалог о Степинцу, и чланови исте:
митрополит црногорско-приморски Амфилохије,
епископ бачки Иринеј,
епископ славонски Јован и
проф. др Дарко Танасковић

Заједничко саопштење Мешовите комисије

Саопштење за јавност Мешовите комисије Српске Православне Цркве и Хрватске бискупске конференције

Дана 12. и 13. јула 2017. године окупили су се у Дому Свете Марте (Domus Sanctae Marthae) у Ватикану, на свом и шестом и последњем састанку а под председавањем оца Бернарда Ардуре, председника Папског већа за историјске науке, чланови Мешовите комисије хрватских католичких и српских православних стручњака ради заједничког разматрања лика кардинала Алојзија Степинца, надбискупа загребачког.

У име Хрватске бискупске конференције били су присутни: кардинал Јосип Бозанић, надбискуп загребачки; монсињор Антун Шкворчевић, бискуп пожешки; монсињор Ратко Перић, бискуп мостарско-дувањски; др Јуре Кришто и др Марио Јареб из Хрватског института за повијест.

У име Српске Православне Цркве били су присутни: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ новосадски и бачки Иринеј, епископ пакрачко-славонски Јован и проф. Дарко Танасковић, стални представник Репубике Србије при УНЕСКУ.

Присутни су препознали великодушност папе Фрање који је добронамерно прихватио молбу Патријарха српског Иринеја и одлучио установити ову Комисију.

Сви чланови Комисије благодарни су на срдачној атмосфери у којој су с пуном слободом говора могли да испуне задатак поверен Комисији, тј. да приступе заједничком разматрању живота кардинала Степинца.

Од почетка рада Комисије, њени чланови су били свесни да је поступак канонизације кардинала Степинца у искључивој надлежности Папе. Чланови Комисије такође признају да свака Црква има властите критеријуме за канонизацију.

Чланови Комисије су се такође сложили да је њихов рад омогућио боље разумевање историје у годинама између Првог светског рата и 1960. године, године смрти кардинала Степинца. Такође је било могуће да се осветли живот и службу једног важног католичког пастира у посебно проблематичном историјском периоду.

Дошло се до закључка да су различити догађаји, наступи, списи, ћутање и ставови још увек предмет различитих тумачења. У случају кардинала Степинца, тумачења која су углавном давали католици Хрвати и православни Срби остају и даље различита.

Проучавање живота кардинала Степинца показало је да су све цркве биле изложене окрутним прогонима и имале своје мученике и исповеднике вере. У том смислу, чланови Комисије су се сагласили око могућности будуће сарадње, у погледу заједничког рада, како би поделили сећање на мученике и исповеднике вере обеју цркава.

 Извор: СПЦ
Поделите:
2 replies
  1. Миле
    Миле says:

    И шта је комисија Спц демантовала?
    Блага изјава сачињена у Ватикану!? СПЦ комисија је лоше одиграла, са могуће погубним последицама.

    Господин Танасковић( експерт који је ћерку запослио у МИП Србије) је члан Ватиканског братства Малтешки Витезови, сам то тврди, а седиште је у Ватикану!
    ————————
    И Видовданци, не свесно саучествујете у прљавој игри!?

    Ако видите намеру саопштења, говори се о „пробематичним временима“ и „прогону свих свештенстава“….али не мисли се на НДХ, нео на Партизане и Тита…..А Пертизани су ктенули са оптужбом на поганог Степинца и НДХ.

    Зато је и Драомир Анђелковић, који ради за интересе других ?,оштро наједном напао ТИТОИЗАМ, као и други, зато наједном ревизије(баш сада) суђења Недићу, Калабићу , Дражи… серија о проону тобож комуниста….самим тим и саопштењем СПЦ-ВАТИКАН се ослобађају злодела сви, ако су невини …ови …онда је и Степинац,…то је њихова намера.

    И на крај ћемо добити да ће Степинац да буде ослобођен јер Србско судство то тврди? у ревизији за Недића, Калабића и …(та суђења су могли да одложе, али квислинзи у Србији намерно сада то раде, да би повезали са случајем СТЕПИНАЦ!)

    И СТЕПИНАЦ ће да буде канонизован, и онда пада у воду сва прича о НДХ генциду!

    А Вучић и његова екипа аналитичара и покретача ревизије Недића не свесно помажу да се канонизује Степинац, али видимо да и Комисија СПЦ ради здушно са Малтешким витезом на челу…
    … еј Србине пропадни кад си глуп, наиван……кртица има и међу патриЈотама….

    Анђелковић, Буковић/Буквић, Самарџић и остала клапа….као да ради за Ватиканце( сада помињу некакво зо комунистичко време, тиме помажу да Степинац испаде жртва НОР-а , а баш Партизани су га извели пред суд због НДХ злочина, бре).. док је реалнији Кресовић

    Одговори
    • Vraga ti
      Vraga ti says:

      Gosn, gosn, kak bulaznite…srpski biskupi su odnijeli pobjedu samim cinom osnivaja Komisije. Kave nebuloze se ovdje pisu.

      Kakvo neznanje se pokazuje…Stepinac ce biti kaucukiziran, stovan od Hrvata i ostace „zamrznuti konflikt“. Papa je sve iskoristio, u saglasju sa drugima, da dodje do pocetka dijaloga dvaju klerova…pa kaj bi htjeli? Nije nadbiskup izdavao proglase za ubojstva tjekom rata inace bi bio svrgnut…dokaza nema protiv njega, ili dokaz je njegova sutnja.

      Vama Srbima nikad nije dosta…vasi biskupi su postigli ono sto nikome za tisucljece nije, ukljucili su se u proces beatifikacije i sprijecili je makar na kratko. Sve ostalo je srbovanje bez Krista Gospodina.

      Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *