Борислав Боровић: Укинути порез на плате

Поделите:

ФИСКАЛНА политика је вероватно најважнији инструмент економске политике. Од успешности вођења и адекватног избора модела фискалне политике, у великој мери зависе стање привреде и стандард њених грађана.

Реформе фискалне политике нису промене пореских стопа већ промена система обрачуна и наплате пореза и спектра циљева фискалне политике. Избор модела фискалне политике је прворазредна одлука јер се преко пореза расподељује између једне петине и трећине БДП једне земље.

Основна функција сваке пореске политике је обезбеђење разноврсне јавне потрошње, дакле финансирање основних функција државе и развоја њене економије. Никако не сме да служи за пуко попуњавање буџета и виртуелних државних потреба или да се третира као рекет на имовину и привредну активност замље. Додатно служи стимулисању производње, инвестиционе потрошње и расту БДП.

Осетљивост фискалне политике лежи у чињеници да између плаћеног пореза и расхода који се подмирују опорезивањем, нема директне корелације, нити је корист која резултира из пореза финансираних расхода везана за износ плаћеног пореза.

Често се грађани, у ситуацијама пада стандарда питају – шта заправо њима држава враћа од њиховог новца уплаћеног у државну касу путем пореза? Зато пореска политика мора бити конципирана да шири број пореских обвезника и смањује висину стопа пореза, да подстиче оне који својом привредном активношћу доприносе отварању нових радних места и повећавању производње.

Старо је правило, које редовно заборављају фискалне власти, да номинално мањи порези значе апсолутно већи приход у буџет. Код пореза на укупни приход грађана, цедуларни порески систем заменити адекватнијим синтетичким моделом, који је у примени у свим развијеним земљама Европе.

Поједностављено, стопа пореза се повећава са примањима (прогресивно) дакле супротно од сада претежно цедуларног модела. Као међукорак, могло би се увести дуално опорезивање, где би се приходи од капитала опорезовали пропорционалним, а приходи на примања прогресивним стопама пореза. Тако се остварује пореска правичност и праведнија социјална и експанзивна демографска политика. У вези прихода на капитал, увести и порези на приходе од камата на штедњу и приход од штедних записа НБС.

Не би се онда стварао парашпекулативни амбијент и то да је исплативије штедети у обвезницама НБС него улагати у производњу. Код пореза на доходак грађана, порез на зараде запослених лица треба укинути бар у једном периоду и то би помогло привреди, уз смањење притиска за отпуштање радника. Код пореза на укупан приход грађана, увести и олакшице за кредитно задуживање одбијањем од пореске основице годишњег износа плаћених камата, бар код дугорочних кредита за куповину непокретности. Чак и за потрошачке кредите приликом куповине производа домаће производње. Код пореза на имовину применити тзв. унакрсно опорезивање за имовину која нема покриће у оствареним приходима, али ићи и на повећања квадрата стамбеног простора који се сматра луксузом.

Стопа пореза на имовину мора бити мања, због стања ниске стопе раста и релативно велике незапослености. Израда социјалних карата становништва мора бити основ социјалне политике кроз олакшице за категорије са тешким социјалним статусом. Посредни порези би значили плаћање различитих цена услуга за најугроженије категорије.

Из угла наплате пореза, посебну пажњу треба обратити на пословање у тзв. пореским рајевима, са интенцијом плаћања пореза на профит где је остварен, а не где је пријављен.

Новости

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *