ОБЈАВЉЕН ХИТЛЕРОВ ПОЛИТИЧKИ ТЕСТАМЕНТ: „Није истина да сам ја хтео рат, изазвали су га…“

Поделите:

„Векови ће проћи, али из рушевина наших градова и споменика, мржња према онима који су одговорни ће увек расти нова, против народа који је крив и коме имамо да захвалимо за све ово: Јевреја и њихових следбеника.“

Последњу вољу и тестамент Адолф Хитлер је завршио нешто после поноћи 29. априла. Оба документа, свој приватни и политички тестамент, фирер је издиктирао својој секретарици Траудл Јунге и потом одлучио да се ожени својом љубавницом Евом Браун, са којом је био у вези без прекида од 1932. године.

Ово је политички тестамент Адолфа Хитлера и преносимо вам у целости:

Мој политички тестамент

Више од тридесет година је прошло од 1914. године када сам ја дао свој скромни допринос као добровољац у Првом Светском Рату који је водио Рајх.

У ове три декаде љубав и оданост мом народу су водили све моје мисли, дела и мој живот. Они су ми дали снаге да донесем најтеже одлуке које су икада стављене пред смртника. У ове три декаде ја сам потрошио моју снагу и моје здравље.

Није истина да сам ја или било ко у Немачкој желео рат 1939. године. То су желели и провоцирали једино интернационални државници било да су јеврејског порекла или да су радили за јеврејске интересе. Ја сам дао сувише много понуда за ограничење наоружања, на које се потомство неће сувише кукавички обазирати, због избијања овог рата, да он буде стављен мени на одговорност. Нити сам ја желео да, после ужасног Првог Светског Рата, буде други било против Енглеске или Америке. Векови ће проћи, али из рушевина наших градова и споменика, мржња према онима који су одговорни ће увек расти нова, против народа који је крив и коме имамо да захвалимо за све ово: Јевреја и њихових следбеника.

Само три дана пре избијања Немачког-Пољског рата ја сам предложио решење за овај проблем британском амбасадору у Берлину – интернационалну контролу као у случају Сара. Ова понуда није била прихваћена. Била је одбијена само зато што је владајућа клика у Енглеској хтела рат, због комерцијалних разлога и делимично зато што је под утицајем пропаганде која је стављена у службу Јевреја.

Нисам имао ниједну сумњу да, ако су народи Европе још једном приморани на поделу на блокове, онда ће једину одговорност за масакр морати припасти правим злочинцима: Јеврејима. Нити ја имам сумњи да ће милиони европске деце Аријевског порекла умирати, да ће милиони мушкараца изгинути у борби, и стотине хиљада жена и деце ће бити спаљено или умирати од бомбардовања у нашим градовима без правих злочинаца који ће после испоставити рачун.

После шест година рата, који ће упркос свим неуспесима, ући у историју као најславнија и херојска манифестација борбе за егзистенцију народа, ја не могу напустити град који је престоница Рајха. Од када су наше снаге сувише слабе да зауставе непријатељски напад и од када када је наш отпор постао слаб због створења која су слепа као што им недостаје карактер, ја бих желео да поделим судбину милиона других који су такође решили да остану у овом граду. Али, ја нећу пасти у руке непријатеља који захтева нови спектакл, руковођен од стране Јевреја, за демонстрацију хистеричним масама.

Ја сам према томе одлучио да останем и да добровољно одаберем смрт када ја одлучим да позиција Вође и Kанцелара не може да се више одржава. Ја ћу умрети са радошћу у срцу знајући за немерљива дела и достигнућа наших сељака и радника и допринос јединству у историји омладине која носи моје име.

Ја сам дубоко захвалан свима њима и желим да они не напусте борбу већ да је, без обзира где, наставе против непријатеља Отаџбине, одани великим идеалима великог Цлаусевита. Kроз жртвовања наших војника и мојих сопствених следбеника, зрно брашна је посејано у немачкој историји, а оно ће једнога дана израсти из пепела у славни препород национал-социјалистичког покрета и истински ујединити нацију.

Многи наши најхрабрији мушкараци и жене заклели су се на оданост мени до смрти. Ја сам преклињао, и коначно им наредио, да не чине то већ да играју своју улогу у будућој борби за нацију.

Ја сам затражио од Армије, Морнарице и Ратног Ваздухопловства да сачувају националсоцијалистички дух наших војника по сваку цену, са специјалним нагласком на чињеницу да ја сам, као оснивач и творац овог покрета, више волим смрт него кукавичку абдикацију или капитулацију.

Нека то постане тачка части сваког будућег немачког официра, као што је то већ у нашој морнарици, тако да предаја области или града не долази у обзир и да, изнад свега другог, команданти морају поставити сјајан пример посвећеност дужности у смрти.

Пре моје смрти, ја избацујем бившег Рајсх-Маршала Хермана Геринга из партије и повлачим га са свих дужности где сам га поставио декретом од 29. јуна 1941. године и по мом указу од 1. септембра 1939. године. На његово место ја именујем адмирала Деница као председника Рајха и врховног команданта оружаних снага.

Пре моје смрти, ја избацујем Рајхсфирера СС и министра унутрашњих послова Хајнриха Химлера из партије и разрешавам га свих државних послова. На његово место ја именујем Kарла Ханкеа као Рајхсфирера СС и шефа немачке полиције, и Паула Гиеслера као министра унутрашњих послова.

Њиховом нелојалношћу према мени, Геринг и Химлер су нанели непоправљиву срамоту целој нацији што су тајно преговарали са мојим непријатељем без мог знања и против моје воље, и такође су покушали да присвоје себи већу моћ.

У жељи да снабдем немачки народ са владом часних људи који ће испунити задатке долазећег рата, ја, као Вођа нације, именујем следеће чланове новог кабинета (овде се налази списак од 18 имена)

Сви ови људи, укључујући Мартина Бормана, Др. Гебелса и остале заједно са њиховим супругама придружили су ми се по њиховој сопственој вољи, без жеље да напусте главни град по било којим околностима и спремни су да умру са мном, али сам их ја преклињао да благостање нације ставе изнад свих осталих осећања.

По њиховом раду и оданом другарству они ће остати најближи после моје смрти као нада мог духа који ће наставити да постоји заувек међу њима. Пустимо их да буду слуге али никада неправедно и изнад свега, не дозволимо да страх надвлада њихове акције, стављајући част нације изнад свега што постоји на земљи.

Нека они, коначно, увек памте задатак, консолидацију национал-социјалистичке државе, који ће бити извршен у вековима који долазе, тако да сваки појединац мора да подреди своје сопствене интересе заједничком добру. Ја тражим од свих Немаца, од свих национал-социјалистичких, опредељених мушкараца и жена и војника Вермахта, да сви они остану одани и послушни до смрти новој влади и њеном Председнику.

Изнад свега, ја позивам вође нација и оне испод њих на поштовање закона раса и немилосрдну борбу против универзалних тровача свих народа, Јевреја.

Берлин, 29 Април, 1945 година, 4 сата ујутро.

(Дневно)

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *