Србија депонија за робу лошег квалитета

Поделите:

Чоколаде, сиреви, шампони и други производи у Србији су далеко лошијег квалитета него у земљама западне Европе, одакле се увозе.

Према тврдњама Националне организације потрошача Србије (НОПС), дозвољен је увоз свега и свачега у нашу земљу, а потрошачи се често жале на обућу, одећу и мобилне телефоне.

„Србија је постала депонија робе лошег квалитета из Европе и земаља Далеког истока. Kад смо 2011. радили упоредне анализе појединих производа, доказали смо да су козметика и прехрамбени производи познатих брендова лошијег квалитета на нашем тржишту него у иностранству. Kреме за лице су лошије, чоколаде имају мање какаа, а зачини више соли него поврћа. Држава није радила анализе хемијског састава одеће и обуће 15 година, а многи ти производи имају у себи штетне материје које изазивају алергије, а има их и канцерогених“, упозорава председник НОПС-а Горан Паповић за „Kурир“.

Словачка је спровела велико истраживање које је показало да су свега три од 21 анализираног производа била истог квалитета као у Аустрији и Немачкој.

Словачки премијер најавио је да ће се настојати да и Пољаци, Чеси, Словаци и Мађари за исти новац добију пођеднако квалитетне производе као Немци, и тражио од ЕУ да реагује и спречи да посткомунистичке земље буду „канта за ђубре Запада“. Он је чак отишао и корак даље, указавши да би због различитих производа за тржишта старе и нове Европе, Словачка могла да уведе једнострани ембарго и протера западне намирнице из словачких ресторана.

Из потрошачких удружења наводе да нису криве компаније које праве јефтиније производе за тржишта са мањом куповном моћи, него добављачи који свесно уносе робу слабијег квалитета, а потом је продају по високим ценама као да је у питању најквалитетнији производ, чиме убиру екстрапрофит.

„Србија је направила правилнике и законе, али они су веома лоши. Систем контроле је скроз затајио и то никако не ваља“, поручио је за „Kурир“ бивши начелник ветеринарске инспекције Мирослав Стојшић.

Правни саветник у Удружењу потрошача Војводине Младен Алфировић каже за „Дневник“ да би се разлика у квалитету доказала потребно је да се ураде упоредне анализе истог производа с два тржишта, које су веома скупе, а недостају и одговарајуће лабораторије.

„Истраживање у Словачкој и Чешкој иницирале су владе ових држава и надлежна министарства, а не удружења потрошача, како би имали доказе да се квалитет истих производа на тржишту различитих земаља разликује. Упоредне анализе су скупе, а у Србији нема новца да се оне ураде, тако да се, без доказа и потврде да разлика у квалитету постоји, може само сумњати“, каже Алфировић и закључује да би иницијатива Словачке усмерена ка Европској комисији, да се изједначи квалитет производа на тржиштима земаља ЕУ и тржиштима нових чланица, посредно имала позитиван утицај и на наше тржиште.

 
Kурир, Дневник

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *