Статус Степинца изгубљен у преводу

Поделите:

Као што се нису сагласили ни са аргументима које су једни другима предочили, представници СПЦ и Хрватске бискупске конференције различито су пренели текст заједничког саопштења након последњег састанка у Ватикану

Заједничко саопштење Мешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције, после шестог и последњег састанка одржаног 12. и 13. јула у Дому Свете Марте  у Ватикану, јавности није пружило јасан одговор: да ли ће се дијалог две цркве наставити, или је отворен пут ка проглашењу кардинала Алојзија Степинца за свеца.

Хрватски медији најављују да би се то могло догодити у новембру 2018. на двадесетогодишњицу Степинчевог проглашења блаженим.

Међутим, извори блиски врху СПЦ за „Политику” наводе да се у последњој, дипломатски сроченој, реченици заједничког саопштења наговештава даљи разговор двеју цркава ради проналажења компромиса.

Та реченица гласи: „Комисије су се сагласиле око могућности будуће сарадње, у погледу заједничког рада, како би поделиле сећање на мученике и исповеднике вере обеју цркава.”

Да је свака реч заједничког саопштења мерена на апотекарској ваги, показује и бурно реаговање СПЦ што су поједини медији пренели и коментарисали „хрватску редактуру”. Разлика је у само две речи, али веома битне.

Док је хрватска страна у својој верзији превода навела да је Степинац живео и службовао у „посебно тешком” историјском периоду, СПЦ тај део саопштења преводи као „посебно проблематичан” историјски период.

Српска православна црква се уздржала од изношења детаља како се до заједничког саопштења уопште дошло, поштујући претходни договор да се о раду комисије не говори у јавности. Међутим, судећи по писању загребачког „Вечерњег листа”, с друге стране информације и те како цуре у медије.

Тако „Вечерњи лист” пише да су представници СПЦ и српски историчари на последњу седницу дошли с опструирајућим ставовима и новим оптужбама против Степинца, као и да су свој закључак и изјаву желели да наметну као коначну. „Вечерњак” атмосферу на ватиканској седници описује као рвање, а не дијалог, оцењујући да представници СПЦ нису ни хтели да чују да се кардинал Степинац спомене као блажен. Заједничку изјаву је на крају обликовао председавајући састанка Бернардо Ардура, председник Папског већа за историјске науке. Подсетимо, Ардура је у претходном периоду помињан као човек који је опструирао захтеве наших истраживача за појединим документима из Ватиканског архива, који би расветлили Степинчеву улогу у НДХ. Чак се спекулисало да ће се наша страна због тога жалити папи Фрањи лично.

У истом листу је такође истакнуто да је за Ватикан од нарочите важности било да у текст заједничког саопштења уђе формулација да је поступак канонизације кардинала Степинца у искључивој надлежности папе. У томе су наишли на „отворена врата” код СПЦ, јер је управо папа Фрањо показао уздржаност пред снажном иницијативом и лобирањем хрватског врха Католичке цркве да Алојзије Степинац буде проглашен светим. Уосталом папа Фрањо је зауставио канонизацију Алојзија Степинца након писма које му је упутио патријарх Иринеј, после чега је и формирана мешовита комисија.

На примедбе у појединим медијима да у заједничком саопштењу нема ни помена због чега је канонизација Степинца спорна, СПЦ је одговорила саопштењем у коме се каже: „Српски део заједничке комисије, заједно са врхунским српским историчарима, изнео је, за православно схватање живота и светости, за православни етос, снажне и убедљиве аргументе за своје ставове, уз констатацију да те аргументе хрватска страна у дијалогу није прихватила, као што ни наша страна није прихватила њене аргументе. То значи израз ’и даље различита тумачења’ (интерпретације) двеју страна, а не прихватање Степинца као светитеља и мученика од стране српског дела комисије”, појашњава врх СПЦ у свом саопштењу.

Некадашњи директор Архива Србије Јован Пејин, који је по одласку у пензију помогао у обнови рада Архива СПЦ, каже да је саопштење мешовите комисије избалансирано и да у њему није желело да се каже ништа конкретно о будућем статусу Алојзија Степинца.

– Очекујем да се дијалог две цркве настави, јер српској страни је ускраћен увид у архивске изворе које поседује црква у Хрвата, а исто тако је била затворена и архива у Ватикану и разне архиве црквених редова у Риму који су одржавали везу са црквом у Хрвата – каже Пејин.

Према његовим речима, неопходно је отворити и остале архиве, пре свега војне, у Немачкој, Италији, Мађарској Румунији и Бугарској.

Док се то не догоди, као резултат једногодишњег рада и шест одржаних састанака мешовите комисије, остаје заједничко саопштење са последње сесије у Риму. Као што се нису сагласиле са аргументима које су једни другима предочили, две стране су се разишле и у формулацији о томе да ли је Степинац био важан или угледан и да ли је живео и радио у тешком или проблематичном историјском периоду. За сада је, дакле, даљи статус највишег католичког свештеника у нацистичкој НДХ – изгубљен у преводу.

Политика

Поделите:
1 reply
  1. Коприва
    Коприва says:

    Заједничко саопштење је врло умерено, уравнотежено и кристално јасно. Види се да су га обе стране дуго усклађивале.

    Али, разноразни новинари покушавају да чачкају, да траже длаку у јајету

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *