Земља у којој сви знају свачију плату и плаћени порез

Поделите:

Клаузула тајности плате постоји у многим фирмама широм света, а разговори о висини зараде сматрају се непристојним и непријатним. Међутим, у Норвешкој не постоје такве тајне и табуи. Зарада и припадајући порези сваког запосленог у земљи су јавни и њих врло лако може да сазна свако ко је заинтересован.

Зараде запослених у прошлости су у Норвешкој штампане у виду књиге, која је потом допремана у јавне библиотеке. Књига је садржавала списак свачијих прихода, имовине и порез који се на све то плаћа. Ове информације сада су још доступније грађанима јер се налазе на интернету, само неколико кликова од њих.

Промена у начину објављивања зарада десила се 2001. година и имала је инсант ефекат, подстичући многе да завире у новчаник својих комшија и колега.

„То је за многе постала чиста забава. Врло лако аутоматски сте могли да сазнате колико ваши пријатељи зарађују, само логовањем на Фејсбук. У једном моменту је постало смешно“, каже Том Стави, бивши економски новинар у националним дневним новинама ВГ.

Он истиче да је транспарентност веома важна, посебно што Норвежани плаћају високе порезе на доприносе – просечно 40,2 одсто, док је европски просек 30,1 одсто.

„Када плаћате толико много, треба да знате да ли и сви остали то раде. И треба да ли тај новац одлази на нешто одговорно. Морамо да имамо поверење и у порески систем и у систем социјалне заштите“, објашњава Стави став Норвежана према јавности плата.

Због тога је ова земља потребу за транспарентношћу и поверењем ставила изнад проблема које може да изазове завист због разлика у зарадама.

Али, великих проблема и нема јер у Норвешкој већина запослених има поприлично добру идеју колико њихове колеге зарађују без да то проверавају у званичним листама. Такође, плате у одређеним секторима су регулисане колективним уговорима па су разлике у зарадама релативно мале. Због тога информације у регистру зарада за многе грађане нису биле велико изненађење.

Сви знају свачију плату и сви знају ко је гледа
Међутим, Том Стави и група његових истомишљеника залагали су се да влада донесе мере које ће подстаћи људе да двапут размиле пре него што почну да чепркају по платним извештајима совјих колега, комшија и пријатеља.

Влада је ову иницијативу прихватила, тако да се подаци сада налазе на сајту пореске управе, а да бисте их погледали морате да унесете национални идентификациони број. То значи да претрага више није анонимна, а највећа промена је у томе што предмет претраге види ко је све заинтересован за његову зараду.

„Од 2014. године могуће је да сазнате ко је претраживао информације о вама. Приметили смо значајан пад претрага, скоро десет пута мање него што је било раније. Мислим да је ова новина сузбила воајерски менталитет“, објашњава Ханс Кристијан Холт, први човек норвешке пореске службе.

У Норвешкој око три милиона грађана плаћа порез од укупно 5,2 милиона становника. Пре 2014. око било је око 16,5 милиона претрага прихода годишње, док данас тај број износи нешто мање од два милиона.

У једном скоријем истраживању 92 одсто испитаника рекло је да не проверавају приходе својих познаника, породице и колега.

„Раније сам радила претраге, али сада се може видети да то радите, тако да сам престала. Била сам радознала за неке комшије, али и за познате личности и чланове краљевске породице. Добро је знати да ли богати варају, али то не можете увек знати зато што постоји много начина да смање своје приходе“, рекла је Нели Бјорг из Осла.

Листа коју објављује пореска управа даје информације о нето приходима, нето вредности добара и плаћеном порезу. Неко са великом количином некретнина и имањима вероватно има више новца него што је приказано јер тржишна вредност свега тога превазилази вредност која се одређује за пореску основицу.

Чекање у редовима за књигу зарада

Хеге Глад, професорка са Универзитета у Ослу каже да се сећа како су одрасли чекали у редовима како би изучили огромне књиге прихода и пореза које су се штампале једном годишње.

„Знам да је мој отац био један од тих који су гледали. Када се вратио кући био је нерасположен зато што је наш добростојећи комшија био заведен са малим приходима и без имовине, а што је најважније са веома малом сумом плаћеног пореза“, каже Глад.

И док она одобрава став државе да истраје на транспарентности у овој области, признаје да је било и неких негативних ефеката свега тога, а посебно међу децом у школи.

„Сећам се да сам једном дошла у школу и група дечака је једна дочекала да ми саопшти како отац једног друга из разреда зарађује огромну количину новца. Приметила сам да су се двојица дечака, који су били увек део те групе, повукла у страну и издвојила. Расположење уопште није било лепо“, присећа се Глад.

Она каже да је било и примера да су деца из сиромашнијих породица била малтретирана у школи и то од стране деце чији родитељи су били богатији.

Ханс Кристијан Холте сматра да су власти направиле баланс када је у питању право на транспарентност прихода. Чињеница да претраживање више није анонимно спречава криминалце да траже богаташе и тако налазе мету. С друге стране, рестрикције из 2014. године зауставиле су мноштво пријава на рачун оних чији су приходи изгледали сумњиво.

„Желимо да људи претражују приходе, што нам помаже у откривању пореских утаја и превара. Мноштво дојава које смо добили нису биле безначајне“, каже он и додаје да је воајерски менталитет можда неста, али да људи и даље имају легитимне разлоге да проверавају туђе приходе и имовину.

Н1

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *