Хрватски посланик у Европском парламенту о билателарном решењу границе на Дунаву

Поделите:

Хрватски посланик у Европском парламенту Тонино Пицула поздравио је иницијативу да почну разговори о граници Хрватске са Србијом и поручио да свакој држави треба да буде у интересу да има уређене и договорене границе са својим суседима, па би то требало да буду и интереси Хрватске.

Он је то изјавио након што је помоћник српског министра спољних послова и шеф Сектора за билатералну сарадњу Горан Алексић рекао да аде на Дунаву припадају Србији и да је Београд спреман да се гранични спор с Хрватском реши билатерално, а ако је потребно на арбитражи или Међународном суду, наводи Хина.

Пицула је пред новинарима испред седишта СДП-а изразио жаљење што 15-ак година, од када је формирана међудипломатска група за уређење граница између Хрватске и Србије, влада „једна врста неактивности“.

„Да ли се то питање може уредити билатералним путем – то зависи на какав ће начин радити комисија која има заједничке чланове из Београда и Загреба, али у свему томе треба да имамо оквир унутар којег се то питање решава. То је питање колико решавање граница одређује европску будућност неке земље кандидаткиње“, рекао је Пицула.

Када је реч о односима са Србијом, Пицула је рекао да је могуће бирати хоће ли то бити билатерални начин решавања отвореног питања или ће се приступити некој врсти међународне арбитраже.

Он сматра да је арбитража као поступак утврђивања граничне црте између две државе потпуно легитиман поступак, те да оно што се догодило са Словенијом говори да је само један облик арбитраже компромитован.

„Хрватска не треба бежати – ако не иде билатерално – да се тај проблем решава преко арбитраже. Имамо шаролик политички приступ решавања тог проблема, а Хрватска се не треба тиме оптерећивати, морамо бити спремни хоћемо ли та питања решавати билатерално или у облику арбитраже“, истакао је Пицула.

Сматра да најпре треба са суседима разговарати билатерално.

Алексић је претходно Тањугу рекао да је Србија спремна да настави разговоре о разграничењу са Босном и Херцеговином и Хрватском, али у случају Хрватске „лопта“ је у њиховом дворишту.

Он је подсетио да разговори са Хрватском о разграничењу на Дунаву „тапкају у месту“ шест година и напоменуо да предлог хрватске стране о решењу није одржив и утемељен на међународној правној пракси.

„Залажемо се за принцип заснован на међународном праву и који је примењен у већини земаља у којима Дунав представља границу, а то је да гранична линија иде средином реке, односно по најдубљим пловним тачкама по реци“, рекао је Алексић и навео да је реч о тачкама од 1.433 до 1.207 километра на Дунаву, односно, дужини од 226 километара границе.

Он је напоменуо да су мала Вуковарска ада и Шаренградска ада, које се налазе „између две државе“ на Дунаву, уствари територије које се наслањају на српску обалу „и ми сматрамо да су то делови Републике Србије“.

На питање Тањуга шта уколико Хрвати не прихвате принцип по којем би се водили даљи разговори, наводи да постоје различити механизми у међународном праву.

„Залажемо се пре свега за билатерално решење, али уколико оно није могуће постоје други механизми, или арбитража или међународни суд“, рекао је Алексић.

Танјуг

Поделите:
1 reply
  1. zoran
    zoran says:

    Kad si bio ,,kandidat“ drugačije si pevao.! Sad note dolaze iz Vašingtona…Orkestar ,,trubača“(Vlada)sa ,,kapelnikom“ može da svira samo ,,marš“..posmrtni..Sve odlazi u ,,k..alimegdan !

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *