Неће да чувају овце за 600 евра месечно

Поделите:

На крају прошлог месеца, на евиденцији Националне службе за запошљавање Србије регистровано је 659.698 незапослених, од чега су трећина млади, а више од половина њих је без основне или са основном школом и занатом, односно трећим степеном стручне спреме.
Од укупног броја евидентираних незапослених, када се саберу они без и са осмолетком и они који су завршили трогодишњи занат, добије се бројка од 368.548 незапослених лица за које је унапред јасно да тешко могу да нађу било какво радно место јер се нису школовали, пише Дневник.

Директор Националне службе за запошљавање Србије Зоран Мартиновић истиче да је код нас незапослено 31,2 одсто младих, што је чак два и по пута више од опште незапослености. Додаје да је европски просек незапослености младих око 18,5 одсто, као и да чак око 16,5 одсто младих у Србији нити ради, нити се школује. Логично питање је од чега онда живе и ко их издржава и могу ли себи дозволити луксуз да бирају шта ће да раде?

Но, логика често нема везе са стварношћу нити може да победи оно што је дубоко у наш менталитет усађено, а то је да је боље седети него радити за мале паре или радити нечега чега се сами стидимо. О томе говори и податак да у многим селима широм Војводине, а тако је и у другим деловима државе, фармери месецима не могу да нађу чобанина иако нуде плату између 200 и 600 евра месечно.

Чак и они радно способни који прихвате да чувају овце или краве, настоје да од околине сакрију да су чобани „јер је то срамота“. Но, та „срамота“ доноси у њихов џеп више новца него што зарађују радници „Фијата“.

Тако су и два чобанина у селу Павловци, румска општина, који чувају 56 крава и за то од мештана наплаћују 56.000 динара, признају да том зарадом хране децу, али не желе да се о томе навелико прича и пише како се не би брукали. При том, они савесно и поштено обављају свој посао и мештани су задовољни њиховим радом и не би их мењали ни за шта. И мештани банатских села муку муче да нађу чувара оваце јер нико неће да се лати чобанског штапа, а неколико стотина радно способних грађана овог војвођанског региона прима социјалну помоћ.

Национална служба за запошљавање годинама бележи послове које нико неће да ради без обзира на то колико су плаћени. Подаци показују да влада слабије интересовање за обављање тежих физичких послова у пољопривреди, рударству и грађевинарству, али се заобилазе и теренски послови аквизитера, агената осигурања, трговачких заступника. Незапослени, показује анализа НСЗ, посао и одбијају када им се нуде лоши услови рада, односно када је плата испод просечне за те послове на регионалном ниову, али и због неплаћања прековременог рада.

Ситуација је слична и код сезонских послова, иако се ових дана за брање малина и купина плаћа и 2.000 дневно, а тешко је доћи и до берача поврћа. Због тога пољопривредници муку муче да нађу раднике у Србији, док су раније, док Румунија није ушла у ЕУ, могли да на сезонским пословима запосле њихове држављане. Они сада више неће да раде код нас, а ако и пристану траже много веће дневнице него што су наши пољопривредници спремни да плате.

Детаљније о овој теми читајте на сајту Dnevnika .

Иначе, како је 021 недавно писао, док млађи и старији ИТ стручњаци лако проналазе посао и готово их нема на бироу, радници у позним годинама не могу да се запосле јер их послодавци дискриминишу.

Возачи, пекари, месари, радници на грађевини и други профили углавном трећег степена образовања тренутно су најтраженији на бироу у Јужнобачком округу – међутим, послодавцима је потребно више ових радника него што се нуди, а старији од 50 година најчешће неће бити избор, упркос дугогодишњем стажу. Такође, неформално образовање у виду курсева, обука, преквалификација и доквалификација преузима улогу формалног образовања, у које нико више од 20 година није улагао.

Дневник, 021

Поделите:
2 replies
  1. miha bukovac
    miha bukovac says:

    Bravo, to je dobro! Neka se nauče i poslodavci i oni koje sebe smatraju (i nazivaju se) „državom“ (jebo im pas mater i oca koji su ih okotili i vaspitali), da je biti radnik uzvišeno i (veoma) časno zanimanje (daleko časnije nego biti pop a la Irinej Gavrilović, Pahomije i Kačavenda, ili (recimo) Toma majmun, i „akademikov sin“ (Boris Tadić) ili (recimo) DrK – adžija „pravnih nauka“, sve sami „državnici“ (bivši predsednici Srbije) – pizda im materina lopovska i idiotska, jebo im pas mater i oca koji su ih okotili i poreklo odakle potiču!) Sadašnji „ombudsman“ („zaštitnik građana“) je bivši vlasnik strip-tiz bara! Baš fino, makro – (bez „n“) – „podvodač, i sada su građani „zaštićeni“ kao striptizete i kurve (prostitutke) To je Srbija! Država poštenih siromaha i pokvarenih i lopovskih bogataša i vlastele – vlastodržaca!

    Одговори
  2. Драган
    Драган says:

    „Неће да чувају овце за 600 евра месечно“

    „… фармери месецима не могу да нађу чобанина иако нуде плату
    између 200 и 600 евра месечно“

    Каква лаж у наслову: плата – 6оо евра, а у тесту – од 2оо до 6оо!
    Па, 2оо и 6оо није исто, зар не ?
    Док зину – слажу!
    Колико је радно време чобанина?
    Од сванућа до смркнућа!
    Па, ако је ангажован 12 сати дневно, радним даном, суботом, недељом
    и празником – чему кукњава да је то велика плата?
    Ако је власницима тих стада то скупо, нека ангажују своју младеж
    – децу, унучад…, па ће проћи много јефтиније, зар не?
    Нека дају мало мање дневнице које траже Румуни, од када су
    ушли у ЕУ,па ће лакше налазити чобане, зар не?
    Али, Вучић је обећао најбоље услове за инострани капитал –
    пре свега по багателној цени радне снаге , а им је ко “г…на“, а аламуње
    трк да деру кожу тим несретницима.
    Хоће људи да раде, али – “ПЛАТИ, ПА КЛАТИ!“,
    а не: “ајнс, цвај, драј – биће п..ке фрај“!
    “Ни у бабе нема џабе“, него – “ПЛАТИ, ПА КЛАТИ!“’
    Говнари, шире лажи о нашим људима, а у иностранству важе за једне
    бољих радника!
    Једино им не ваља то што неће фрај да раде, а власт им то узима за
    зло – и проглашава их лењивцима?!

    Драган Славнић

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *