Пољска кренула у реформе због којих је Европа у страху!

Поделите:

Сенат Пољске одобрио је контроверзну меру која даје влади одрешене руке да замени сваког члана врховног суда људима по свом избору. Тај потез у супротности је са Европском унијом која каже како предлог закона прети независности правосуђа и вредности Уније.

ЕУ је запретила Пољској санкцијама, такозваним чланом 7. Уговора о Европској унији, што би блокирало право гласа Варшаве у Унији. Али, претња првог потпредседника ЕУ, Франса Тимерманса, тешко да ће имати икакву тежину, јер било какво коришћење члана 7. мора бити једногласно. То је мало вероватно да се догоди с обзиром на то да Мађарска, савезник Пољске, прети да ће ставити вето на такву акцију.

Пољски сенат је гласао резултатом од 55 напрема 23, у суботу рано ујутру, након 16 сати расправе. Гласање је дошло два дана након што је доњи дом пољског парлемента одобрио меру. Председник Анџеј Дуда, који иначе подржава владајућу Странку права и правде (ПиС), мора потом да потпише закон, а за шта има 21 дан да то и учини. Његов портпарол изјавио је да је Дуда видео недостатке у тој мери, али је одбио да каже хоће ли га потписати или тражити мишљење уставног суда земље.

Дуда је рекао да ће одобрити меру само ако се донесу додатне измене и допуне. Према том амандману, број гласова потребан за именовање судија био би подигнут на три петине парламентарне већине – потез који би могао отежати ПиС или било коју будућу владу да присили судске промене. Мера укључује ту измену, али његови критичари кажу да не иде довољно далеко да осигурају независност правосуђа. Амерички Стејт департмент изјавио је да је „забринут“ због мера.

Законодавство је покренуло масовне протесте, укључујући и овонедељни након гласања Сејма (Доњи дом пољског парламента). Био је то један од највећих протеста у Варшави од када је ПиС дошао на власт крајем 2015. године, који су настављени до петка. Протестанти су махали пољским и заставама ЕУ и певали против владе.

Реч је о саставу највишег суда Пољске. Тренутно, 83 судија суда именују и друге судије, што је процес за који критичари кажу да тражи превише времена и препун је потенцијалних сукоба интереса. Суд има власт да одреди законитост избора и референдума, те одлучити о ваљаности закона.

ПиС и његове присталице кажу како да су судије елитисти, а да су промене потребне да би суд био ефикаснији. Заправо, велика већина Пољака у прошлости је била за правне реформе, наводећи спорост судова и понекад контроверзне одлуке. Међутим, чак и политичке странке које подржавају реформе правосуђа кажу како је влада отишла предалеко.

Спајањем суда са савезницима, тврде они, ПиС би уништио независност пољског правосуђа и, кажу, тај потез је гола снага која је у складу са другим недавним акцијама владе.

ПиС, који је изабран 2015. године, пооштрио је стисак над државним медијима и невладиним организацијама. Критичари мера наводе како би влада могла да их искористи како би присилилно изменила састав суда и циљала појединце, ентитете и корпорације које види као опозицију. ЕУ је укључена у случај јер је раздвајање власти између извршне власти и правосуђа једно од темељних начела Уније, пише „Атлантик“.

Доналд Туск, бивши пољски премијер, који је сада председник Европског већа, писао је Дуди тражећи „хитан састанак“. Позвао је законодавство „негирањем европских вредности и стандарда… који ризикују нашу репутацију“.

– Политички, они нас враћају уназад и на Исток – написао је Туск.

Богуслав Каплон, партнер правног саветника једног од највећих правничких друштава у Пољској, изјавио је за „Волстрит журнал“ да је мера „јасна подређеност судова ауторитетима“.

– Врховни суд постаће лепо место које ништа не говори, а то је довољно за владајућу странку – казао је Каплон.

Групе предузећа затражиле су од Дуде да стави вето на ову меру.

Ипак, ПиС има више него довољно подршке за обављање својих активности. Има малу већину у Сејму, знатно већу већину у Сенату, а процена одобрења је између 35 и 40 посто (за разлику од 22 до 25 посто колико имају њихови супарници).

Разлог за популарност странке, напомиње „Ројтерс“, лежи у у обраћању пажње на друштвене проблеме, заједно с рекордном незапосленошћу и снажним економским растом.

– Бранд ПиС-а је патриотска реторика са католичком побожношћу који снажно делује међу многим Пољцима који се осећају фрустрирани јазом у стандарду живота између њих и Запада, готово три деценије након распада комунизма – наводи „Ројтерс“.

За ЕУ, гледање Пољску како креће мађарским стопама постаје запањујуће. Могла би да започне прекршајну процедуру против Пољске већ следеће недеље – процес који би могао потрајати годинама. За ЕУ, обећано доба након пада Берлинског зида испунило се када су се Пољска и друге земље источног блока прикључиле ЕУ 2004. године. Више од деценије касније, по мишљењу ЕУ, то је сада угрожено.

The Atlantic, Блиц

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *