Истраживање показало: Пола Србије жели у ЕУ

Поделите:

Уколико би сутра био одржан референдум са питањем да ли подржавају учлањење Србије у Европску унију, сваки други грађанин наше земље (49 одсто) гласао би за такву одлуку, док 66 одсто сматра да је потребно спроводити реформе и мимо уласка у чланство.
Истраживање јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије“, које је крајем јуна спровело Министарство за европске интеграције, показало је да би нешто више од четвртине грађана (27 одсто) било против учлањења, 13 одсто не би гласало, док 11 одсто не зна шта би одговорило на то питање.

Анкета у којој је учествовало 1.064 испитаника старијих од 18 година показала је веома високу подршку реформама, па тако од укупног броја испитаника њих 66 одсто сматра да би реформе, неопходне за улазак наше земље у ЕУ, требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље уређене Србије.

Грађани као најзначајније и које највише утичу на њихов свакодневни живот препознају реформу здравственог система (16 одсто), борбу против корупције (15 одсто), реформу правосуђа (15 одсто), реформу пољопривреде (11 одсто) и реформу образовног система (11 одсто).
Следећа по важности је реформа заштите потрошача (девет одсто), следе реформа заштите животне средине (седам одсто) и боља заштита људских права (седам одсто).

Када је реч о односима Београда и Приштине, више од половине испитаника подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога и спремност да се на тај начин дође до одрживих решења.

Наиме 59 одсто сматра да би проблеме требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ.

На питање шта за њих представља учлањење Србије у ЕУ, 17 одсто грађана истакло је да то значи више могућности за запошљавање, 16 одсто да је то пут ка бољој будућности младих људи, 14 одсто да отвара могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ, док 12 одсто сматра да ће тиме да се уреди стање у нашој држави.

Када је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. до данас, 23 одсто испитаника је препознало да је ЕУ највећи донатор нашој земљи у последњих 16 година.

Њих 22 одсто мисли да је реч о Русији, за Кину се изјаснио 21 проценат грађана, док је на четвртом месту Јапан са 11 процената.

Како се наводи у саопштењу Министарства за европске интеграције званични подаци говоре да, у периоду од 2000. до 2015, Европска унија и њене државе чланице, са око 2,7 милијарди евра донираних средстава представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије.

Танјуг

Поделите:
5 replies
  1. Патриота
    Патриота says:

    Па ви нисте нормални, како вас није срамота да лажете овај народ, када знате да Срби нису за ЕУ.

    Одговори
  2. Mile Ćurčić
    Mile Ćurčić says:

    Mene ovo podseća na reči Josipa Pejakovića, velikog bosanskog i jugoslovenskog glumca. On je pre kratkog vremena, gostujući na banjalučkoj televiziji, govorio dosta i o politici i ispričao kako on, onime štio najbolje zna, glumom, ismejava i napada savremene bosanske političare i kako ga posle toga običan narod tapše po ramenu i govori mu da im je odlično rekao, i da su bili sretni da im neko TO kaže, a onda, kaže Josip, dođu izbori, i ovaj isti narod ponovo glasa za te iste političare koje ne može da smisli! Jbga, dodaje kao komentar na kraju. Tako izgleda i Srbi. Svi su protiv EU a velika većina bi da Srbija pristupi istoj. Cela narodnjačka Srbija voli Šešelja, i ceni njegovu neviđenu žrtvu za otečestvo, a onda na izborima isti Šešelj jedva dosegne cenzus! Ja ne znam šta je to. Liči na neku masovnu hipnozu.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *