Односи Србије и Македоније поново на проби

Поделите:

Односи Скопља и Београда у последње време ретко се могу назвати складним.

Нова проба односа Србије и Македоније биће и питање да ли ће највећи македонски празник Илинден моћи да буде прослављен у манастиру Прохор Пчињски.

Македонска делегација још није добила потврдан одговор од Српске православне цркве да прославу празника може да обележи у српском манастиру Прохор Пчињски.

Поводом захтева македонских власти да се дозволи делегацији из Скопља да годишњицу највећег македонског празника – Илиндена, обележи у манастиру Прохор Пчињски, на територији Србије, министар спољних послова Ивица Дачић каже да не може држава да одлучује о томе.

„Нема то везе са државом, то је манастир. Не може држава да одлучује о томе. Они се сваке године обраћају нама, ми то пошаљемо Цркви, Црква са њима комуницира, а ви знате какви су односи што се тога тиче. Ту нема никакве дилеме“, рекао је Дачић на конференцији за новинаре.

Одговарајући на питање о односима са Македонијом и да су можда неке његове изјаве утицале на погоршање тих односа, Дачић је подсетио да је, када је говорио о тој земљи, рекао да смо признали Македонију под уставним именом, а да су они касније признали Косово и гласали за Косово у Унеску.

„Како сам ја нарушио односе што сам то рекао? Ја сам се са њима разјаснио. Како они према нама, тако ми према њима и тачка. И не само са њима, него и са свима другима“, рекао је Дачић.

Шеф дипломатије истакао је да Србија има жељу за побољшање односа са Македонијом и да је много урадила на томе.

„Ми смо уложили у односе са Македонијом. Они су увек гласали против наших интереса. Не могу сада да кажем браво. Љути смо“, рекао је Дачић.

„Надам се да ћемо добити одобрење, али ако га и не добијемо, нећемо се наљутити“, рекао је Заев.

Епархија врањска није добила захтев македонских власти, „за то је надлежна Патријаршија СПЦ“

Епархија врањска није добила захтев македонских власти за обележавање годишњице одржавања АСНОМ-а у манастиру Свети Прохор Пчињски 2. августа али то и није у њеној надлежности јер је за међудржавне односе надлежна искључиво Патријаршија Српске православне цркве (СПЦ).Како је агенцији Бета речено у Епархији врањској, међународна питања решава тело у Патријаршији на чијем се челу налази епископ бачки Иринеј.

Иако је у македонским медијима ове године посебно пропраћен захтев њиховог државног врха за обележавање годишњице првог заседања Антифашистичког Собрања Народног ослобођења Македоније (АСНОМ) у манастиру Свети Прохор Пчињски 2. августа, не очекује се да ће одговор СПЦ бити другачији него претходних година – када је такав захтев редовно одбијан.

Македонски државни врх је до 2003. године годишњицу одржавања АСНОМ-а обележавао у или поред манастира свети Прохор Пчињски, који се налази у општини Бујановац, уз велике мере безбедности и бојкот црквених власти.

Од 2004. године обележавање АСНОМ-а, који Македонија под називом Илинден слави као државни празник, измештено је у Меморијални центар у селу Пелинце, са македонске стране границе, а сваког 2. августа само мали број македонских туриста обилази и манастир Свети Прохор Пчињски, који се налази на самој граници са Македонијом.

Последњи македонски званичник који је Илинден обележио код Прохора Пчињског био је тадашњи председник македонске Скупштине Никола Поповски, 2. августа 2003. године, а СПЦ је раније изместила из круга манастира спомен-плочу на којој пише да је у њему одржано прво заседање АСНОМ-а и да је био и музеј који је био томе посвећен.

Поделите:
2 replies
  1. Александар Винцит
    Александар Винцит says:

    Историја територијалних претензија ВМРО према Србији не престаје ни скоро 130 година од њеног оснивања. Да подсетимо: Крушевска Република је живела десетак дана, а устанак је назван Илинденски. Организовао га је ТМОРО на челу са Гоце Делчевим и Ђорге Петровим ( У Софији написали Устав ове организације – претече ВМРО ). Чињеница је да је већ тада постојао Комитет “Друштво против Срба“ на челу са Даме Груевим ( Дамјан Грујић ). У питању је свакако устанак који је организовала изразито антисрбска организација, и то је први разлог што не треба дозволити прославу на територији Србије. Под парололом сећања на оснивачку Скупштину АСНОМ-а 2. августа 1944. године која се одржала у старој воденици 600 м од самог манастира Прохор Пчињски, желе локацијски да вежу сам манастир за тај датум ( други Илинден ). А он је и онда одржан без одобрења Србске Православне Цркве на њеном поседу – други разлог за одбијање прославе, додуше у јурисдикцији црквених власти. Капитулацијом Бугарске 1943 и доласком Темпа у Македонију, скоро сви чланови ВМРО ( Уједињена ) – под вођством Ванче Михајлова, прелазе из регуларних бугарских јединица у партизанске јединице. Сама оснивачка скупштина са аспекта политичког права је нелигитимна , јер је 60 присутних делегата изгласало 116 посланика Скупштине. Али трећи разлог не лежи у тој чињеници, већ констатацији да је скоро комплетно руководство тадашњег АСНОМ-а било осуђивано у Краљевини Југославији као агентура ВМРО ( Уједињена), на челу са Панком Брашнаровим који је и прогласио Републику Македонију ка федералну јединицу ФНРЈ. Иако је иницијатива за овогодишњу прославу потекла од Господина Заева, најбројнија парламентарна странка у БЈРМ је ВМРО-ДПМНЕ, чији је оснивач Љупче Георгијев 2006. године узео Бугарско држављанство. Четврти разлог је антисрбски континуитет ове странке. Да подсетимо: Влада коју је формирала ова парламентарна странка је признала независност “Републике Косово“ и гласала за улазак исте парадржаве за улазак у Агенцију УН UNESCO. Континуитет антисрбског деловања ове политичке партије се није променио од њеног оснивања до данас, те нема ни један разлог да држава Србија дозволи прославу коминтерновско- комунистичке отимачине Вардарске Србије, па још на својој територији. И коначно, како су Грци блокирали све процесе БЈРМ због аспирација ВМРО-ДПМНЕ, тако и Србија треба да блокира све процесе везане ради истих поступака. Господа из политичких странака у БЈРМ имају 25. јануар 1991. године и проглашење Декларације о независности. Нека то славе уз 8. септембар и Дан Републике Македоније.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *