Скандалозан покушај ревизије Историје! Хрвати отимају Србима Сутјеску

Поделите:

“Ради се о једној тенденцији да се историја мало прекроји у њихову корист, а вероватно да је била слична тенденција и са друге стране”, каже за “Ало!” Борисав Јовић.
Некадашњи председник СФРЈ Борисав Јовић за “Ало!” се оштро успротивио прекрајању историје и покушају појединих људи у Хрватској да “присвоје” битку на Сутјесци, за коју тврде да је то био хрватски бој у коме су Срби учествовали само на нивоу статистичке грешке.

– Такве податке никада нисам чуо, нити видео. Не могу да их коментаришем. Ради се о једној тенденцији да се историја мало прекроји у њихову корист, а вероватно да је била слична тенденција и са друге стране. Могуће је и да је у питању покушај ревизије историје, коју знамо. Са друге стране, има много ствари које нису довољно разјашњење као, на пример, зашто Тито никада није дошао у сукоб са Павелићем ни у једној бици или зашто он никада није посетио Јасеновац ни после рата или није дао налог да се Јасеновац ослободи? Дакле, пуно је ствари које нису јасне. Мислим да је ревизија онога што знамо, а да ли је тачно то што знамо, ми то не знамо – навео је Јовић.
Чедомир Антић, историчар, каже за “Ало!” да је реч о ревизионистичкој бесмслици и да би требало узети у обзир укупан састав такозване НОБ-а односно Партизанског покрета.

– Одмах се види да је он доминантно српски у Хравтској, БиХ и другим подручјима. Када је реч о Сутјесци, зна се где је она и ко живи на том простору. Та њихова потреба да све ставе у функцију стварања “велике Хрватске”, више није ни банална. Она је просто дирљива! Народ који има такву врсту елите стварно заслужује сажаљење. Дакле, ја сам дирнут! Против фашизма и Павелића се јуначки требало бунити пре пада Италије, а не после тога, када је већина Далматинаца пошла у партизане и када је на неким просторима мало значајнији био хрватски елемент. Прем томе, када то говоре, нека се сете да је Блајбург био место на коме су Хрвати убијали Хрвате. Није само реч о ревизионизму, јер он не мора бити лош, већ је реч о бесмислици – објашњава Антић.

Осврћући се на податак словенског историчара Виктора Кучана, кога цитира Вечерњи лист, Антић наводи да су такве табеле потпуно бесмислне пошто је се “Сутјеска” одвијала 1943. године, у време када се већ знао исход рата и када је седиште тих операција било у БиХ.

– Једна битка у којој су немачке и друге фашистичке снаге успеле да опколе велики део партизанске војске не значи да је тако било током читавог рата. Крајње је неморално наводити Далмацију као пример борбе против фашизма у условима у којима се зна да је у Србији и другим крајевима БиХ, Хрватске и Црне Горе почео устанак 1941. године, да је у Србији била највећа слободна територија током те године и да је у у Србији устанак угушен по систему губитка више од 30.000 њених грађана – каже Антић.

Подсетимо хрватски “Вечерњи лист” објавио је текст у ком се тврди да је “антифашистичка битка на Сутјесци била је у ствари хрватска историјска битка и ту су Срби практично били статистичка грешка”.

Кучан: Само 67 Београђана учествовало у бици

Како наводи хрватски лист, поглавник НДХ Анте Павелић предао је Далмацију Италији, па су разочарани Далматинци приступили масовно партизанима. Односно, Далматинци су се разочарали у Павелићеву националну политику и кренули у самосталну борбу за, пре свега, хрватску државу. Стога је, како пише тај лист, ова битка била, пре свега, хрватска национална битка, па тек потом антифашистичка. Према истим подацима, бројно стање целе партизанске групације, заједно с рањеницима, износило је укупно 22.148 бораца, од чега 19.265 мушкараца и 2.883 жене. Вечерњи чак цитира словеначког историчара Виктора Кучана, који наводи да је од тог укупног броја било тек 6.610 чланова Комунистичке партије, као и његову табелу која показује број бораца по општинама у бившој Југославији, из које је видљиво да су међу партизанима на Сутјесци најбројнији били Далматинци, а да је у бици на Сутјесци учествовало само 67 Београђана!

Ало

Поделите:
1 reply
  1. дулебг
    дулебг says:

    Године 1943. постало је јасно да Хитлер губи, а Савезници побеђују. Ватикан је тада наложио својим надбискупима да утичу на промену власти у прохитлеровским државама, како би се ове сврстале уз победничку страну. То нико није спреовео, осим Степинца: он је организовао неуспели државни удар, где је Павелић похватао и пострељао заверенике. Такође је наложио, са успехом, да Хрвати приступају партизанима, како би рат завршили са победничком страном. Овоме су се одазвали Далматинци након пада Италије, згрожени ваљда од немачке окупације.

    Чињеница је да су у великом броју страдали на Сутјесци – као борци, рањеници или тифусари. Можда је некоме управо требао овај број да би данас могао да маше са њим?

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *