Србија не забрањује Јеховине сведоке

Поделите:

У нашој земљи активно делује 19 малих верских заједница које су уписане у званични државни регистар.
У СРБИЈИ, поред традиционалних цркава, делује још 19 верских заједница, које су од 2006. године до данас уписане у званични државни регистар. На овом списку налазе се све пријављене верске организације чије деловање није противно Уставу, законима, јавном моралу и здрављу и правима грађана.

Међу легалним верским заједницама у Србији налазе се и Јеховини сведоци, чије је деловање недавном одлуком Врховног суда Русије забрањено у овој земљи. Највиши судски орган Федерације потврдио је пресуду којом је ова верска организација проглашена екстремистичком и којом се налаже распуштање њених одељења и конфискација имовине. Поступак је иницирало тамошње Министарство правде, а у делу руске јавности протумачен је као кршење међународне обавезе поштовања права на слободу вероисповести.

Преиспитивање деловања Јеховиних сведока код нас, како нам је незванично речено у надлежном Министарству правде, у Србији није тема.

– Јеховини сведоци уредно су пријављени и уписани у Регистар верских заједница. При доношењу решења о захтеву за упис у обзир се узимају и одлуке Европског суда за људска права, као и сличне одлуке у једној или више држава чланица ЕУ – наводе у министарству.

Финансирамо се добровољним прилозима верника.
Иза овог потеза руских власти, како се тамо објашњава, стоји жеља да се смањи утицај деловања нетрадиционалних цркава, туђих учења и уплив страног новца у Русију. Православни публициста Владимир Димитријевић напомиње да је посреди отклон од одређених „тоталитарних групација које се маскирају у религију“.

– Није реч о верској слободи, већ о маскирању прича о верској слободи одређених врста понашања који су друштвено штетне и опасне по живот и здравље. Слично је и са сајентологијом, са којом се није сукобила само Русија, већ и Немачка – рекао је Димитријевић за „Спутњик“.

Последња верска заједница уписана у регистар у Србији је Савез баптистичких цркава у Србији, са средиштем у Вршцу. Процењује се да ове организације заједно окупљају више од 20.000 верника. Највећи су адвентисти, којих је око десетак хиљада.

Оне се најчешће називају „малим верским заједницама“, које пред законом праве друштво традиционалним црквама којима је статус признат на основу трајања и континуитета. Поред Српске православне цркве, то су и Римокатоличка, Словачка евангелистичка, Реформаторска и Евангелистичка хришћанска црква, као и Јеврејска и Исламска заједница. Овом кругу припада и Епархија Румунске православне цркве Дакија Феликс, чије је седиште у Вршцу.

Да гаранција верских слобода у српским законима не недостаје, али да често изостаје у пракси, сматра Здравко Шорђан, директор Центра за толеранцију и међурелигијске односе.

– Главни проблем је што још нису искристалисани и дефинисани јасни појмови цркве, верске заједнице и секте. Као секте, са изразито пејоративним значењем, код нас се перципирају и мале верске заједнице – наводи Шорђан.

РЕГИСТРОВАНИ

У Регистар цркава и верских заједница у Србији уписани су:

Хришћанска адвентистичка црква, Евангелистичка методистичка црква, Еванђеоска црква у Србији, Црква Исуса Христа светаца последњих дана у Србији, Црква Христова љубав у Србији, Христова духовна црква у Србији, Црква Божја у Србији, Хришћанска назаренска верска заједница у Србији, Савез хришћанских баптистичких цркава у Србији, Словачки савез баптистичких цркава у Србији, Протестантска хришћанска заједница у Србији, Христова црква браће у Републици Србији, Слободна црква Београд, Јеховини сведоци – Хришћанска верска заједница, Заветна црква Сион, Унија реформног покрета адвентиста седмог дана, Протестантска еванђеоска црква „Духовни центар“, Христова јеванђеоска црква, Савез баптистичких цркава.

НЕЋЕ НОВАЦ, ЖИВЕ ОД ПРИЛОГА ЈЕХОВИНИ сведоци препознати су у великом делу Европе по хуманитарном раду, а слично чине и у Србији. Уврежено мишљење да често „врбују“ старије особе како би наследили њихову имовину они негирају. – Наша сврха нису ни новац ни богатство, а све што пружамо је бесплатно – каже Братислав Раденковић, задужен за односе са јавношћу ове заједнице.

Вечерње Новости

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *