Суноврат српске малине! Како је у 2017. црвено злато изгубило вредност

Поделите:

Ова година била је погубна за српску малину. Неповољни климатски услови, екстремно хладне зиме, врела лета, град и снег преполовили су род црвеног злата, а ниска откупна цена испразниће џепове произвођача који тврде да са 135 динара за килограм не могу покрити трошкове производње и ангажовања радника.
Стиче се утисак да главни профит остварују хладњачари, но они кажу да још увек нема јасних уговора са иностраним откупљивачима па би виша цена била и огроман ризик за њих.

Чињеница је да је српска малина доживела врхунац у откупу од 2008. до 2011. године када је за килограм плаћано од 2,20 до 2,80 евра.

– Тада су први инострани купци дошли директно у Србију и ми смо први пут добили меродавну цену за нашу малину. Онда је поново кренуо мањи пад цене, прошле године плаћало се од 230 до 250 динара за килограм, а ово сада је тотално понижење за сваког произвођача малина у Србији – каже председник Асоцијације малинара Србије Добривоје Радовић.

Ако се узме у обзир да је прошле године произведено 83.000 тона малина у Србији, а ове године род неће бити преко 55.000 тона, поставља се питање шта је условило пад цена у откупу. Малинари тврде да је у питању увоз који не само да обара цену већ и квалитет српских сорти виламет и микер, које по квалитету предњаче на светском тржишту.

– Увозила се малина која није ни приближног квалитета као наша и онда се мешала, рецимо, полка са нашим сортама тако да смо изгубили на квалитету. Сада, вероватно, ниском ценом хладњачари покушавају да опет постану конкурентни на светском тржишту, да врате поверење откупљивача које су изгубили, а све пуца по леђима произвођача – каже Радовић.

Он је додао да тржиштем у Србији владају монополисти, а најбољи доказ је поређење са Европом где цена може да варира до пола процента, а код нас и до педесет одсто.

Радовић је истакао да “око четири милиона људи у Србији живи директно или индиректно од производње малина тако да ће на ову цену многи гладни дочекати зиму”.

Санел Диздаревић из Пријепоља узгаја малине на површини од пет хектара и каже да је улагање око 140 динара по килограму, тако да се са тренутном ценом ни трошкови не могу покрити.

– Ова година је катастрофална, временске непогоде условљавају веће ангажовање око малина, а самим тим и већа улагања. У нормалним условима, рецимо, малине се прскају три, четири пута, а сада да бисмо је заштитили третирали смо је и до седам, осам пута. На сва та улагања додате и коштање радника, и видите где је произвођач у овој причи.

Нама је у Пријепољу малина једини извор прихода. Све је стало, фабрике не раде, привреда мртва, око 6.000 људи се окренуло узгоју малина и ево шта нам се догађа – каже Санел који је по занимању дипломирани инжењер електротехнике, али се вратио на село у нади да ће од пољопривреде моћи да оствари приходе за живот.

Најаве штрајка глађу

Све очи малинара упрте су у председника државе Александра Вучића. Кажу да је он “глава куће” па се надају да ће посредовати у преговорима са хладњачарима како би се постигла тражена цена од 1,80 евра за килограм. Тим поводом представници малинара из читаве Србије упутили су се у недељу у Београд да траже помоћ од председника Србије. Уколико је не добију, од данас најављују штрајк глађу.

Блиц

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *