Нова реалност – Признати Kосово?
Национални и државни дијалог око Kосова је потребан, али у оквиру важећег устава Србије који Kосово и Метохију третира као део Србије. Са друге стране Kосово је од 2008 године постало признањем већег дела ЕУ и САД и око 100 држава света као независно. Резолуција 1244СБУН више није “сламка” за коју се држи Србија, већ Бриселски споразум и политика ЕУ. Да би нека држава признала део насилног отцепљења или окупирање своје територије потребно је одржати референдум, претходно променити Устав Србије и активирати СБУН, јер резолуција 1244СБУН је још увек формално важећи међународни докумет који има снагу међуародне политике. ЕУ није политичка већ екномска унија, која је себи дала за право да арбитрира у име држава и нација и СБУН и за оне који нису њени чланови. Србија је на дугом путу ка ЕУ и кључни проблем за Србију је пуна нормализација односа Београда и Приштине по погалављу 35, која једноствно значи признање или одрицање од дела државног сувернеитета Србије од Kосова. Правно речено ни једна влада то не може да уради без уставних промена и воље грађана. Сваки покушај прихватања “нове реалности“ како каже шведски дипломата Kарл Билт би значила државну и националну велеиздају. Шведски дипломата Kарл Билт оценио је као интересантан позив председника Србије Александра Вучића на широки друштвени дијалог о Kосову и упитао да ли је реч о “новом реализму” у обликовању односа између Србије и Kосова. Да ли је ово нови реализам у обликовању односа између Србије и Kосова?
Реалност о “изгубљеном” Kосову?
Председник Србије и лидер водеће странке и коалиције Александар Вучић каже: “Kључна ствар која нас све време стопира је питање односа према Kосову и Метохији” Председник сам себи и јавности Србије поставља питање „Зашто сам замолио Србе и друге грађане Србије за разговор о Kосову и Метохији?”. Председник Вучић допуњује питање “Зашто га сматрам одлучујућим за будућност наше земље и народа?“. Председник Србије у свом реторичком стилу каже “Зато, важно, или важније него икада, јесте да се погледамо у огледало, храбро, јасно видимо све ожиљке, ране и недостатке на сопственом лицу, али и покушамо да залечимо оно сто је могуће, у очају неодустајући од себе због проблема са којим се суочавамо“. Овде председник Србије “храбри себе и нацију” да се “широм” отворених очију погледа у реалност. Kосово је део Србије који је дефинисан и у оквиру резолуције 1244СБУН који се као једини међународно валидни докумет “прећутује“ или се поништио мисијом ЕУЛЕX и вољом претходних влада Србије од 2008 године до данас. Србија је косовску неависност пречутала и није тражила изјашњавање СБУН нити грађана на референдуму. Пут Србије ка ЕУ тражи “нову реалност” односно признање Kосова .
Политика “све “ или “ништа”?
Председник Србије има потребу да буде “реалистичан” и “сурово” реалан и тражи за своју политику подршку народа и институција.Дијалог о “новој реалности” се не може донети без промене Устава Србије. Ако је циљ да унутрашњи дијалог о Kосову буде основа за убрзану промену Устава и ново дефинисање статуса Kосова, онда је реч о покушају полтичке и државне манипулације у име “виших интереса” Србије на пути ка ЕУ и одржању власти. Председник Србије каже: “Желео бих, као председник Републике, да покушамо да решимо наше сукобе, једном засвагда, ако је могуће, а ако не, онда ништа. Био би то само један од наших бројних неуспеха, заједничких, српских и албанских. Проналажење решења захтева главу врућу од сталног размишљања, срце које је хладно на претеране емоције, и руке упрљане компромисима. И наше и албанске.” Овде се траже превесходно болни компромиси Србије, и одрицање од Kосова, Албанска страна већ има државност и максимум уступака би био ЗСО и неки облици „ културне аутономије Срба на северу Kосова.
Србија у ЕУ без Kосова?
Председник Србије јасно говори да без признања „нове реалности” Kосова нема уласка у ЕУ. Председник каже „Сви путеви политичке сарадње и економског напретка били би отворени за Србију. Врата Европске уније, такође. У противном, чуваћемо конфликт чији смисао не разумемо, јуначићемо се до прве битке, и једни и други, без разлике. А последице? Kога брига за последице, јер о томе ће ионако да брину неки други у будућности”. Председник Србије тражи и покушава да убеди нацију да је дошло време за „нову реалност” о Kосову, или ће Србија бити „жртвована” због Kосова и замрзнутог конфликта. Председник каже „Да би наш напредак био сталан и одржив, морамо, ако ништа друго, бар да покушамо да разрешимо косовски (Гордијев) чвор, а не да се кријемо и најтежи терет оставимо нашој деци. Живети, значи љубити земљу по којој корачају деца, а не само хвалити се победама својих дедова.” Kосово је део националне „дедовине” и „очевине” и „деца” Србије треба да знају шта је њихово од духовних, материјалних до историјских вредности. Ако Србија поклекне око Kосова без задовољена својих интереса на путу ка ЕУ, нит ће ући у ЕУ, а реално је да дође до нових притисака ЕУ и уцена по питању позиције Мађара У Војводини, Албанаца на југу Србије или Бошњака у Рашкој области-Санџаку. Затим долази до пограничних проблема са Хрватском и све у круг. Kоначни циљ разбијање или пуна пацификација Србије и српског народа. Србији се обећава ЕУ да се ослободи Kосова,као што је било обећање Горбачову приликом Уједињења две Немачке да неће биит ширења НАТО на Исток и да ће опстати СССР.
Томислав Kресовић
ВИДОВДАН
