Зашто слаткиши нису исти у Србији и ЕУ?

Поделите:

Чоколаде истих произвођача које се једу у Србији садрже мање какаоа од оних у Немачкој.
Бројни произвођачи праве производе слабијег квалитета за земље источне Европе, па су тако и потрошачи у Србији јели, рецимо, чоколаде са мање какаоа него Немци. Иако се последњих година ситуација по том питању поправила, и даље није идеална. С друге стране, српски произвођачи истичу да све своје производе праве потпуно идентично, било да су намењени домаћем или иностраном тржишту.
Управо зато је немачки производач „Балзен” недавно објавио да ће убудуће постојати само један „европски“ кекс. Наиме, „Балзен” је био пример предузећа које на драстичан начин вара потрошаче у источној Европи јер је за западне потрошаче у њиховом кексу био маслац, али за „сиромахе Европе” је у кексу углавном била палмина маст и арома маслаца.

Како је и „Дојче веле“ подсетио, и немачка телевизија ВДР је објавила репортажу о низу, пре свега прехрамбених производа, који под истим називом имају сасвим другачији састав на истоку и на западу. Истовремено, представник „Балзена” тврди да од почетка јула у њиховом погону у Пољској тече производња по „немачком” рецепту, дакле са маслацем, а не палминим уљем. Та компанија, како кажу, више не намерава да прави различите производе за различите земље ЕУ.

А они су само једни од многих који у одређене земље шаљу производе лошијег квалитета. Иако се често чује аргумент произвођача да се тако заправо прилагођавају укусима појединачних тржишта, тешко да би то могао бити прави разлог.

Но, какве производе једемо у Србији у односу на оне који се продају у другим земљама очито не знамо, јер се, тврде стручњаци, већ годинама не раде упоредне контроле квалитета.

– Код нас већ шест година нису рађене упоредне контроле квалитета да бисмо могли да тврдимо да су производи истог произвођача на нашем тржишту лошијег квалитета од оних у другим земљама. Просто, не издваја се новац у те сврхе, а без тих контрола можемо само да нагађамо – каже за „Ало!” Зоран Андрејић из Асоцијације потрошача Србије.

Оно пак што је сигурно је да домаћи произвођачи не праве никакву разлику између производа за наше тржиште и оних које извозе.

– Нема разлике, „Бамби” има јединствену рецептуру за сваки производ – кратко је поручио за „Ало!” Бојан Радун, директор „Бамбија”, једног од наших највећих кондитора.
Исто су нам рекли и компанији „Соко Штарк”, која послује у оквиру „Атлантик групе”.

– Имамо два погона, у Београду и Љубовији, а сва наша роба је потпуно истог састава – истичу у „Соко Штарку” и подсећају да је њихов извоз фокусиран на регион, те да извозе 30 одсто производње, која је прошле године износила 28.000 тона.
И прашак за веш за Исток и Запад

Хрватско удружење „Потрошач” је пре неколико година, након вишегодишњег суђења са мултинационалном компанијом „Проктор и Гембл” (која их је тужила за клевету) званично доказало да на њихово тржиште стижу производи другачијег састава од оног у западноевропским земљама. Тај спор донео је конкретну корист за хрватске купце. Уместо из фабрике у Чешкој, „аријел”, најпознатији бренд те компаније, у Хрватску од тада стиже из Француске.

Ало

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *