Ко се стиди Тита, а ко се њиме поноси?

Поделите:

И 37 година после смрти, Јосип Броз Тито је неисцрпна тема и најзанимљивија личност региона. Поново, пре месец дана, у фокус га је ставила иницијатива да се у Загребу промени име Трга маршала Тита. Сада је актуелан и због мапе улица и тргова који носе његово име, а коју је саставио италијански стручњак за посткомунистичка друштва и источну Европу. Ко се стиди Тита, а ко се њиме поноси?

Улица, трг, обала, пољана, цеста, кеј, мост, ходалиште, алеја – укупно 103 их у региону носи име маршала Тита. Према мапи Ђорђа Комаија највећи број налази се у Хрватској и Македонији – по 24.

У Хрватској ће тај број вероватно спасти на 23 јер су власти у Загребу покренуле поступак промене имена Трга маршала Тита у Трг Републике Хрватске.

Историчар Бојан Димитријевић наводи да у приморским деловима, Истри, који су најзаслужнији за припајање Југославије је остало највише заступљеног Титовог имена.

„Такође и у Македонији, држави која се афирмисала у Титово време“, истакао је Димитријевић.

Најмање Титових улица има Црна Гора – седам. Србија је на четвртом месту са 15.

„У Србији је та детитоизација имена улица и градова почела вероватно најраније у Југославији, дакле већ крајем осамдесетих и почетком деведесетих година. Данас Титово име можете да нађете на ободима и Београда и у неким руралним насељима. Ја сам за то да са протоком одређене историјске дистанце одређена имена остану или зато што они баштине комплетну слику, крвну слику историјску, једне нације“, објаснио је Димитријевић.

Ипак један споменик, висок четири метра, највећи посвећен Титу, и даље је повод полемика у некадашњем Титовом Ужицу. Давне 1961. године постављен је на Тргу партизана. Тачно три деценије касније склоњен је у чошак платоа Народног музеја.

„Иницијативе су биле из Музеја, да се он постави испред зграде одакле је командовао, онда су борци предлагали да се он ипак врати на трг и за сада је то у статусу кво“, каже Никола Гогић директор Народног музеја у Ужицу.

Колико год мењали имена тргова и улица, померали бисте и споменике, Тито ће заувек остати на једном месту – у Кући цвећа у Београду. Ту га годишње обиђе више од 120 000 људи.

Они који га посећују често га описују као једног од светских лидера, а штафете су им посебно привлачне.

„Седамдесет одсто наше посете чине странци и они су из целога света. Од тог броја 30 одсто је посета са простора бивше Југославије. Многи са пијететом прилазе његовом гробу и остављају цвеће и занима их свакао да виде и нешто од његових личних ствари“, истакла је портпаролка Музеја Југославије Ана Радић.

Није Тито само најинтригантнија личност региона, његово име носе и улице у Италији, Бразилу, Тунису, на Кипру.

РТС

Поделите:
1 reply
  1. vorkosign
    vorkosign says:

    na sred Nikozije glavnog grada Kipra stoji ploča sa natpisom

    >>sa ovog mesta su se narodu Kipra obratili Maršal Tito i Patrijarh Makarios<<
    Tito je sa svima sarađivao i sa patrijarsima kad je u pitanju bila oslobodilačka borba…..
    u to vreme Kipar se borio protiv Britanske uprave na ostrvu..
    čak su Britanci nekoliko svoji elitni padobranski jedinica iskrcali na ostrvo sa ciljem da zavedu prinudnu upravu….
    Makarios se pobunio i udružio sa Titom što je proizvelo brzi pad Britanske kolonijalne uprave..
    Titom se ponosi svaki slobodan čovek a mrze ga imperijalisti,kolonijalne sluge i liberal kapitalisti.
    oni koji bi na brzaka da se obogate pa da vataju maglu brzim prugama..

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *